Adolescenti

Adolescentna kriza

https://unsplash.com/photos/wLVwT2x47UU

Adolescentna kriza označava da adolescenti tokom ovog razvojnog perioda prolaze kroz krize psihičkog i socijalnog funkcionisanja i ponašanja, koje se smatraju normalnim pojavama u ovom životnom dobu i koje u uobičajnom intezitetu nemaju patološki značaj.

Međutim, manifestacije i pojave slične onima koje se označavaju kao adolescentna kriza, ali znatno izraženije, pogotovo ako se često ponavljaju, ili su u nekom vremenu trajne – mogu predstavljati znak patologije. Često se kaže da je „adolescentna kriza sve ono što se događa u adolescenciji pa podignuto na kub“

Najčešće manifestacije adolescentne krize:

  • Povišena napetost i anksioznost
  • Zabrinutost i preokupiranost svojim telom
  • Promenjivost raspoloženja: od povišenog u hipomaničnom do povišenog u derpesivnom smislu
  • Promena ponašanja: buntovno, prkosno, opoziciono ponašanje, posebno prema odraslima, njihovom mišljenju, sistemu vrednosti, stavovima, ograničenjima i idejama
  • Teškoće u školskom funkcionisanju, slabost koncentracije, poremećaj pažnje, gubitak motivacije, burne reakcije na neuspeh
  • Povremeni nastupi nasilnog i agresivnog ponašanja, sporadično delikventno ponašanje, povremena zloupotreba alkohola i psihoaktivnih supstanci
  • Naglo i neobjašnjivo odustajanje od aktivnosti koje su do sada donosile zadovoljstvo (hobi, sport i sl.), preterano slušanje muzike, krstarenje internetom ili igranje kompjuterskih igara i sl.
  • Preterana vezanost i odanost grupi vršnjaka, čak i kada je grupa sa socijalnog i moralnog stanovišta problematična.

Danas jedan od pet adolescenata ima prolazne probleme mentalnog zdravlja a svaki deseti ima problem koji ga onesposobljava u obrazovnom, socijalnom ili emocionalom razvoju. Depresija je vodeći uzrok smrti kod mladih uzrasta od 11-24 godine. Više od 90% pokušaja samoubistva mladih direktno se dovodi u vezu sa depresivnim poremećajem, odnosno zloupotrebom supstanci. Autori Psihijatrije razvojnog doba naglašavaju da je zabrinjavajući podatak da adolescenti kojima je potrebna stručna pomoć ne dobijaju uvek adekvatan i pravovremeni tretman.

Znaci za prepoznavanje adolescentne krize mogu biti različiti.

Jasni i otvoreni znaci problema mentalnog zdravlja:

  • Adolescenti se žale na strah i zabrinutost, osećanje očaja, tuge i sl.
  • Žale se na probleme koncetracije, učenje,
  • Ponašaju se agresivno, skloni da povrede sebe ili druge.

 

Prikriveni, maskirani znaci problema mentalnog zdravlja:

  • Osećanje premorenosti, nejasnih bolova, senzacija za koje ne postoje dokazi o izvršenim medicinskim ispitivanjima,
  • Teškoće sa spavanjem, apetitom,
  • Palpitacije, drhtavice, tremor ruku, preznojavanje,
  • Glavobolje, probadanje u očima, bolovi u grudima, stomaku,
  • Slab apetit i gubitak telesne težine,
  • Bezvoljnost, gubitak interesovanja (odustajanje od odlaska u školu, sporta, druženja)
  • Usamljivanje i provođenje vremena pred kompjuterom, ili slušnje muzike i sl.

Drugi znaci koji ukazuju na problem mentalnog zdravlja:

  • Znaci koji ukazuju na nedovoljnu brigu o zdravlju ( nespavanje, rizično ponašanje u saobraćaju, neadekvatna zdravstvena nega, tetoviranje u ovim godinama, pirsing u ranoj adolescenciji i sl.)
  • Rizičina ponašanja ( zloupotreba psihoaktivnih supstanci, rizična seksualna ponašanja, nošenje i dostupnost oružja, učestvovanje u spirali nasilja u ulozi žrtve ili počinioca).

U oblasti psihološka funkcionisanja ti znaci se ogledaju kroz:

  • Kognitivni znaci problema mentalnog zdravlja ( samooptuživanje, problemi koncentracije, zaboravnost, nepristojnost, konfuzija, bespomoćnost, beznadežnost, beskorisnost),
  • Ponašajni znaci problema mentalnog zdravlja ( problemi kontrole ponašanja, samoizolacija, nedostatak socijalnih veština, ponašanje po tipu nasilnik – žrtva, upotreba alkohola, druga, samopovređivanje),
  • Fizički znaci problema mentalnog zdravlja ( gubitak energije kada adolescent ne može da se natera da se pokrene, organizuje, bolje osmisli svoje vreme; umor, problemi spavanje po tipu nesanice ili preteranog spavanja, problemi apetita po tipu povišenja odnosno sniženja apetita; stalne žalbe na telesne simptome ili bolove, prisutvo evidentnih znakova povreda za koje se sumnja da su nastale nasilnim putem (posekotine, opekotine, modrice))
  • Emocionalni znaci problema mentalnog zdravlja ( iritabilnost, usamljenost, osećanje tuge i nesreće, osećanje dosade i praznine, osećanje krivice i srama, gubitak interesovanja za uobičajne aktivnosti kao i stalan osećaj zabrinutosti).

 

Recenzije:

Bojanin, S., Popović Deušić, S. (2012.) Psihijatrija razvojnog doba

Tekst priredila: Mirjana Markovic, psiholog

 

Slični postovi