Adolescenti

Kako prepoznati depresiju?

lucas-pimenta-295549

Depresija je poremećaj raspoloženja kojeg karakteriše skup raznih vrsta simptoma. Simptomi mogu varirati od blagih raspoloženja tuge do teških poremećaja. Medjutim,  simptome depresije kod dece i adolescenata možemo podeliti u četiri osnovne grupe simptoma: emocionalnu, kognitivnu, bihejvioralnu i telesnu.

Emocionalni simptomi

Emocionalni simptomi se mogu prepoznati ako primetite da dete ima negativno raspoloženje koje je povezano sa njegovim osećanjem manje vrednosti (poznato kao disforija) kao i gubitak uživanja u aktivnostima u kojima je do tada uživalo (poznato kao anhedonija). Ove dve pojave, disforija i anhedonija se smatraju specifičnim simptomima za dijagnozu depresije kod dece i kod adolescenata. Duboka žalost je karakteristična za decu u predškolskom uzrastu i adolescenciji. Takođe uz ove simptome javljaju se iritabilnost koja može da dovede do nastanka interpesonalnih problema u školi, razdražljivosti i ljutnje. Potisnuta ljutnja je povezana sa beznadežnošću a to može da predstavlja upozorenje za suicidalno ponašanje.

Takođe, osećanje krivice može biti simptom za depresiju. Ovo osećanje je karakteristično za razdoblje puberteta pa se smatra specifičnim za decu iznad jedanaest godina a nesklad između nerelane i idealne slike o sebi povećava to osećanje. Udruženi emocionalni simtpomi koji se javljaju kod dece i adolescenata koji imaju problem depresivnosti su: anksiozni roblemi (preterana zabrinutost), problem separacione anksioznosti, problem fobija sa ponašanjem izbegavanja, problemi u ponašanju. Ulaskom u adolescenciju alkohol i zloupotreba droga postaju sve više udruženi problem sa derpesijom.

Kognitivni simptomi

Javljaju se teškoće u koncentraciji, teškoće u ispunjavanju školskih obaveza, nisko samopoštvanje i samopouzdanje kao i samookrivljavanje. Prvi simptomi koji mogu upozoriti na depresivne procese su najčešće vezani sa detetovo funkcionisanje u školi kako sa vršnjacima tako i sa nastavnicima. Depresija je disfunkcionalno osećanje i kao takva ona negativno utiče na školski uspeh što to, opet, iracionalnim zaključivanjem deteta i adolescenta, utiče na pojavu depresije, na stvaranje negativne slike o sebi i sl. Deca  koja imaju depresiju sebe i okolinu opisuju negativno i ovakav način razmišljanja je najčešće izražen kod dece uzrasta od 8 do 13 godine života.

Bihejvioralni simptomi

Kod ponašanja su najuočljivije promene poput nemira, teškoće da dete mirno sedi, čupkanje odeće i sl. Takođe, uočljiva je psihomotorna usporenost, prvenstveno govor i pokreti. Dete počinje da se često žali na umor i svakodnevne obaveze koje mu predstavaljaju napor. Gubi se zanimanje za vanškolske aktivnosti. U socijalnom funkcionisanju dete se povlači a to može biti manifestvovano i time da izgleda kao da dete više nije omiljeno medju vršnjacima ili pak da je odbačeno. Često se javljaja agresivno ponašanje kao i ispadi besa kada dete ne može na drugi način da ispolji misli i osećanja, što samo pogoršava osećanje depresivnosti. Negativna iskustva sa vršnjacima uzrokuju sumnju i nesigurnost u sebe i vlastite sposobnosti što dovodi do još većeg povlačenja što održava depresiju kod deteta.

Telesni simptomi

Telesni simptomi depresije su poremećaji različitih telesnih funkcija: promene apetita, smetnje spavanja, glavobolje, umor i sl. Telesni su simptomi u većini slučajeva deo i drugih psihičkih poremećaja u detinjstvu i adolescenciji. Pritužbe vezane za telesnu simptomatologiju su uobičajene u depresiji, ali nisu specifične za dijagnozu.

Recenzija:

Vulić – Protić  A. (2004.) Depresivnost u djece i adolescenata. Jastrebarsko, Naklada Slap.

Bojanin, S., Popović Deušić, S. (2012.) Psihijatrija razvojnog doba

Autor teksta: Mirjana Markovic, psiholog

Slični postovi