Adolescenti Istaknuto

Kompulzivno prejedanje

http://www.lehighcenter.com/trials/eating-disorders/binge-eating/

Poremećaj kompulzivnog prejedanja (engl. binge eating) je poremećaj ishrane koji je prepoznatljiv kao kompulzivno konzumiranje abnormalnih količina hrane, uglavnom jako brzo, sa utiskom osobe da je nesposobna da se zaustavi i gde gubi kontrolu nad hranom. Osobe koje imaju ovaj problem nastavljaju da jedu čak i kada su site, a prejedanje može početi i kada osoba nije gladna. Epizoda prejedanja može trajati nekoliko sati pa čak i više puta u toku dana,  i obično se dešava da osobe jedu sve dok im ne postane fizički teško. Poremećaj je jedinstven po tome što kod njega ne postoje posledične epizode pročišćavanja. Takođe, ne postoje parametri težine, žrtve ovog poremećaja mogu biti i u okviru normalne težine odgovarajuće za njihov kalendarski uzrast i visinu, a mogu biti preterano ili čak malo gojazne. Obično, početak poremećaja prati kasno adolescento doba ili rano odraslo doba.

Postoji niz emocionalnih simptoma i ponašanja koji su povezani sa kompulzivnim poremećajem prejedanja. Oni mogu da budu osećanje samozadovoljstva, ili osećanje stida u smislu nemogućnosti kontrole navika u ishrani; osobe koje imaju ovaj problem često odbijaju da jedu u društvu drugih ljudi; to su osobe koje mogu imati problem anksiozonsti, depresije ili osećanje manje vrednosti. Bez stručne pomoći, osobe sa ovim poremećajem često pokušavaju da problem reše restriktivnom dijetom koja osobu opet vraća na destruktivni način ishrane, i tako u krug.

Deca i adolescenti

Postoji kulturološka tedencija da deca i adolescenti moraju biti gojazna da bi se govorilo o kompulzivnom problemu prejedanja, što je pogrešno tumačenje. Važno je shvatiti da težina, iako je korisna za merenje nekih aspekata ne može koristiti samo za određivanje poremećaja kao što je kompulzivno prejedanje. Kao ni da normalna težina kod deteta ne ukazuje na to da nema poremećaja kompulzivnog prejedanja.

Kako prepoznati to kod deteta ili adolescenta?

Kada su deca u pitanju ona najpre pokazuju uznemirjuću anksioznost, rane depresivne signale koji su vidni u obliku povlačenja iz aktivnosti za koja su ranije imala interesovanja a sve ovo istovremeno sa promenom ponasanja u ishrani koje je uočljivo i koje moze biti zabrinjavajuće. Deca mogu biti često izolovana u vreme obroka, u smislu da traže da jedu odvojeno ili nose obrok u svoju sobu. Što govori da povlačenje u sebe, skrivanje od drugih, značajne promene u samoj ličnosti deteta, poremećaji raspoloženja su faktori koje je potrebno pažljivo razmotriti.

Takođe, neki od ključnih simptoma kod mladih mogu uključivati: redovno sakrivanje hrane, više puta jedenja u tajnosti sa osećanjem sramote i krivice, kao i nastavljanje sa unošenjem hrane iako je sitost odavno nastupila. Obrazac po kome adolescent ili dete pokusava da izbegne svoju emociju neprijatnosti (anksioznost, potištenost, deprimiranost i sl.negativne nezdrave emocije) hranom, moze se razviti vrlo rano u životu pojedinca i biti nezavisno  od drugih faktora, čak i kada porodica pokušava da preusmeri te navike. U ovom trenutku od izuzetne je važnosti da dobijete uputsvo kako biste pomogli svom detetu.

Lečenje ovog poremećaja je potrebno da bude sveobuhvatno i individualno za svako dete. U lečenje se ukljucuju zdravstvene ustanove za očuvanje mentalnog zdravlja dece i mladih, porodica, nutricionista i ostali potrebni faktori.

Recenzija:

American Psychiatric Association. (2013). Diagnostic and statistical manual of mental disorders (5th ed.). Arlington, VA: American Psychiatric Publishing.

Autor teksta: Mirjana Markovic, psiholog

Slični postovi