Adolescenti Deca

Niska frustraciona tolerancija kod dece i adolescenata

Niska tolerancija na frustracije je snažan nagon da se odbaci nelagodnost bez mnogo razmišljanja. Ova tendencija reagovanja je normalan maladaptivan odgovor na frustraciju kako kod dece tako i kod odraslih. Tipičan odgovor kao nisku frustracionu toleranciju uključuje dodavanje negativnog i skoro nepotrebnog značenja situaciji, kao što je detetovo kazivanje da ne može da izdrži.

Niska frustraciona tolerancija poprima mnoge oblike među školskom decom: odbijaju da ispune obaveze; odugovlače svoje obaveze; često plaču (poznato medju roditeljima kao da „cvile“) i žale se kada im se nešto ne dopada iako ne postoji realan razlog za to; neretko se svađaju; izmišljaju tako da pokriju svoje neke nebitne greške; veoma često se fokusiraju na “nepravednost” (učiteljica nije fer) i zahtevaju od drugih da nepravednost prestane; može da se desi da deca sa niskom frustracionom tolerancijom imaju stah od pomisli da govore pred odeljenjem, i pokazuju stidljivost; poznato je i da kompulzivno jedenje može biti oblik niske frustracione tolerancije; takođe i nasilje; prepisivanje domaćih zadataka od druge dece; nepažnja, ometanja druge dece u razredu, okrivljavanja drugih za greške koje su oni sami napravili, nestrpljenje i povlačenja kao i mnoga druga ponašanja koja mogu biti oblici niže frustracione tolerancije.

Evo kako izgleda primer procesa niske frustracione tolerancije kod dece i adolescenata:

  • dete ne može da dobije ono što želi i ne može da uradi ono što želi i počinje da preuveličava i da se ponaša kao da je situacija u kojoj se našlo mnogo neprijatna i nepodnošljiva;
  • to kako dete manifestuje nisku frustracionu toleranciju može uključivati više verbalnih fraza: fraze izbegavanja (“ne želim”), ekstrapuntitivne fraze ( kada dete okrivljuje druge ili okrivljuje neke događaje ), katastrofične fraze ( “to je previše”, “ne mogu ja to” i sl. ), fraze u obliku zahteva (“nije fer”, “svi moraju da budu fer” isl.), fraze netolerancije (“ne mogu da pondesem”), fraze usmerene ka sebi (“mrzim sebe”).
  • dete se ponaša na veoma predvidljiv i maladaptivan načina tako što se povlači, odustaje, “cvili”, udara se i sl.

Jezički, verbalni sistem niske frustracione tolerancije se razvija u svakodnevnom životu i on može da bude posledica “porodičnog i kulturalnog klišea” kao što je česta upotreba fraze “ne mogu to da podnesem” pa treba povesti računa o tome da li se radi o detetovom uverenju ili je to samo uzrečica.

Niska frustraciona tolerancija se kod dece često pojavljuje sa nižim vrednovanjem sebe i ima loše posledice u prilagođavanju na novonastale situacije. Dete sa niskim vrednovanjem sebe će najverovatnije izbegavati izazove povezane sa odrastanjem i verovatno će preterano reagovati na normalne svakodnevne neprilike i neprijatnosti. To može dovesti do drugog začaranog kruga neprijatnosti i pripisivanja sebi dodatnih negativnih osobina.

Recenzija: 

Albert Ellis, Ph.D.,  Michael E. Bernard, Ph.D. ( 2006) Rational Emotive Behavioral Approaches to Childhood Disorders

Tekst priredila: Mirjana Marković, psiholog

Slični postovi