Adolescenti Istaknuto

Poremećaj ponašanja

warren-wong-346736-unsplash

Poremećaj ponašanja odlikuje ponavljano i trajno prisustvo antisocijalnog, agresivnog i izazivačkog ponašanja. Ovaj poremećaj se u bitnoj meri razlikuje od socijalno očekivanog ponašanja za uzrast; to ih razlikuje od nestašluka ili adolescentnog bunta. Ova ponašanja odlikuje izražena sklonost da započnu tuče, krađe, vandalizam, da podmetnu požar, bežanje od kuće, suprostavljanje autoritetu i sl.

Da bi ste postavila dijagnoza neophodno je da postoje ekstremni i trajni obrasci ovakvog ponašanja koji imaju negativne posledice po dete.

Takođe, u poremećaje ponašanja spadaju i ona ponašanja koja se odlikuju negativističkim, hostilnim i izmenjenim ponašanjem, izraženom verbalnom agresijom, tvrdoglavošću i provociranjem drugih.

Karaktersitike poremećaja ponašanja

Osnovne karakteristike poremećaja ponašanja su: preterano učestvovanje u tučama i njihovo započinjanje, zastrašivanja, surovost prema drugim ljudima ili životinjama, žestoka destruktivnost prema imovini, podmetanje požara, krađe, napadi besa bez jasnog povoda, ili na bezazlen povod, prkosno i provokativno ponašanje, neposlušnost.

Nedostatak koopreativnosti je jedna od bitnijih karakteristika. Učenje zajedničkom radu je neophodno za opstanak u složenom društvu. Najosnovniji nivoi kooperativnosti su samozbirnjavanje i higijena, saradnja, održavanje prijateljstva, poštovanje ličnog prosotra i prava drugih. Odbijanje kooperativnosti može prouzrokovati strah od neuspeha, gubtaka osnovnih socijalnih veština, gubitak sposobnosti za rešavanje problema.

Konflikt i agresija. Najčešći konflikti su: roditeljski strahovi vezani za decu i potrebu dece za slobodom, dečji strahovi od roditeljskog neodobravanja koji vode ljutnji, nekontrolisanim napadima besa, potreba za osvetom bilo kog učesnika konflikta (deca, roditelji, nastavnici, rođaci), bilo koja vrsta maltretmana (fizički, seksualni, psihološki).

Krađa i laganje. Za mnogu decu laganje je glavni mehanizam izbegavanja zlostavaljanja, za dobijanje sopstvene koristi u kratkom vremenu ili osvete postojećem rivalu. Krađa je način za dobijanje onoga što podrazumevaju da leganim putem nikada ne bi dobili ili onoga što smatraju da im je nepošteno oduzeto.

Podmetanje požara i vandalizam. Ove aktivnosti se obično dešavaju u grupama, a retko pojedinačno. Ukoliko se isključe psihijatrijski poremećaji depresija, psihoza ili organiski poremećaj mozga, poremećaj ponašanja je najčešće taj koji uzrokuje ovakva ponašanja.

Bežanje od kuće ili iz škole. Ovo se najčešće dešava kod dece koja žive u haotičnim uslovima i potiču iz porodica u kojima postoje antisocijalno ponašanje, zlostavljanje i zanemarivanje. Ova deca su obično impulsivna i traumatizovana.

Koji su rani znaci ovog problema?

Rani znaci nasilja kod dece i mladih mogu biti prediktori kasnije pojave ozbiljnih problema ponašanja. Oni su grupisani u odnosu na uzrast:

Predškolski i mlađi školski uzrast: izuzetno povučeno ili depresivno dete; ne odgovara na pružanje posebne pažnje ili pokušava da se skloni; regresivno ponašanje (sisanje prsta, mokrenje dok je obučeno) tokom dužeg vremenskog perioda; znaci povišene anksioznosti (preterana vezanost za odrasle, razdražljivost, poblemi sa hranjenjem ili spavanjem koji traju duže od mesec dana); „težak temperament“ (impulsivno ponašanje, neosetljivost za druge, lako se zaplaši, dete je agresivno ili povučeno); problemi u socijalizaciji; takođe, prediktor može biti i emocionalna trauma koj utiče na doživlja sveta oko sebe.

Školski stariji uzrast: dete je dugo nefokusirano i dekocentrisano; ozbiljno je depresivno ili utučeno, agitirano, u nemiru; kada pokazuje znake samopovređivanja; kada ponavalja ritualna ponašanja; kada nije u stanju da obavlja svakodnevne aktivnosti ili donosi važne odluke; pokazuje zaokupljenost jednom mišlju ili idejom, posebno ako je njen sadržaj vezan za povređivanje sebe ili drugih.

Još jednom naglašavamo: Da bi ste postavila dijagnoza neophodno je da postoje ekstremni i trajni obrasci ovakvog ponašanja koji imaju negativne posledice po dete.

Recenzija:

Bojanin, S., Popović Deušić, S. (2012.) Psihijatrija razvojnog doba

Tekst priredila: Mirjana Markovic, psiholog 

 

Slični postovi