Adolescenti

Šta je anoreksija?

clarisse-meyer-149492-unsplash

 

Anoreksija  spada u poremećaje ishrane, ona je sindrom koji se najčešće javlja sa pojavom puberteta, ili kod mlađih adolccentkinja (14-18 godina)  ali nije isključivo ni na kasnijem uzrastu. Ono što je karakteristično za anoreksiju jeste:

  • Gubitak telesne težine koji dovodi do održavanja telesne težine koja je nekih 15% niža od očeikvane za uzrast, što podrazumeva da svesno odbija da održava težinu minimalno iznad normale;
  • Intezivni strah od dobijanja u težini, čak i kad je težina ispod normale;
  • Poremećaj u načinu na koji osoba doživljava svoju telesnu težinu ili sopstveno telo;
  • Odsustvo menstruacije najmanje tri meseca za redom kada bi se inače i ciklus očekivao.

Anoreksija se lako prepoznaje. Simptomi kod devojčice se mogu prepoznati kao intezivni strah od dobijanja na težini koji se pretvara u fobiju prema hrani (izbegavanje obroka praćeno izraženom napetošću i akcijama u svrhu neunošenja hrane, korišćenje medikamenta u cilju smanjenja apetita, zloupotrebe laksativa i sl.). Izmenjena je i telesna slika. Dosta devojčica pate od opsesivno-kompulzivnog poremećaja, često peru ruke, upadljivo je ponašanje koje vodi perfekcionizmu. Postoji loša seksualna i socijalna prilagođenost. U školi su uglavnom odlični đaci a često mogu imati i odlična postignuća u sportu, koja su moguća zahvaljujući perfkecionizmu koji ih karakteriše. Kod  osoba sa anoreksijom mogu postojati i ponašanja kao što je skrivanje hrane, izazivanje povraćanja, nošenje hrane sa sobom ili pak opsesivno spremanja hrane za druge.

Znaci koji spolja mogu ukazati na ovaj problem su veoma izmršaveli fizički izgled kao i napor da se to prekrije putem odeće i šminke, bledo – žuta, suva koža, često prekrivena dugim dlačicama na rukama i na leđima (radi se o lanugo dlačicama, finim i mekanim i najčešće nepigmentiranim), kosa može biti isto mekana i paperijasta. Stopala i šake su hladne, krvni pritisak je snižen, usporen je puls, vrtoglavice i sl.

Lečenje

Terapija svih poremećaja ishrane započinje sveobuhvatnim laboratorijskim analizama. Zavisno od više faktora, lečenje se može tretirati hospitalizacijom, dispanzerski, medikamentom i psihoterapijom kao i porodičnim savetovanjem.

Recenzija:

Bojanin, S., Popović Deušić, S. (2012.) Psihijatrija razvojnog doba

Tekst priredila: Mirjana Markovic, psiholog

Slični postovi