Deca

Deca ne treba da znaju da čitaju i pišu pred polazak u školu, ali moraju da imaju razvijene veštine koje prethode čitanju i pisanju

pan-xiaozhen-423533-unsplash

Mnoge roditelje brine pitanje da li deca treba da znaju da čitaju i pišu pre polaska u školu. Po pravilu ne trebaju! Ali moraju da imaju razvijene predčitačke veštine koje im omogućavaju učenje čitanja i pisanja.

Kako sve počinje?

Dok čitamo deci, ona najpre uče razliku između teksta i slike. Uočavaju da se tekst čita sleva nadesno i odozgo prema dole. Takođe počinje da se razvija i fonološka svest neophodna za učenje veština čitanja i pisanja. Dete postaje svesno da postoje granice među rečima. Na uzrastu između treće i četvrte godine dete prepoznaje i slaže rime. U periodu između četvrte i pete godine postaje svesno da postoje slogovi u rečima, pa tek onda da se reči sastoje od glasova. Sa pet ipo godina dete može da prepozna prvi glas u rečima, nešto kasnije i poslednji glas. Sa šest godina dete mora da ima razvijen fonematski sluh, da ima uredno razvijene sposonosti glasovne analize i sinteze (npr. reč SAT se sastoji od glasova S-A-T, isto tako pojedinačno izgovoreni glasovi S-A-T čine reč SAT), da može da prepozna koliko glasova ima u jednoj reči. Sa šest ipo godina stvara se veza glas-slovo, a sa sedam su deca sposobna da stvaraju nove reči dodavanjem, oduzimanjem ili premeštanjem glasova u rečima. Deca koja imaju razvijenije verbalne kapacitete u odnosu na drugu decu to mogu i ranije. Ako dete ne prepoznaje prvi glas u rečima to je znak da se sa detetom treba intenzivnije raditi. Stručnu pomoć logopeda treba zatražiti ako dete ni posle mesec, dva, ne može da prepozna prvi glas u reči.

Ubrzani razvoj čitanja javlja se kod dece razvijenih intelektualnih sposobnosti odnosno kod darovite dece. Neka darovita deca čitaju već sa dve godine, a većina čita pre polaska u školu. Samostalno počinju da čitaju između četiri i četiri ipo godine, vrlo često sami, neka traže pomoć roditelja, pitaju za ime slova, pokušavaju da pročitaju natpise ili reklame. Čim shvate povezanost između glasa i slova u reči počinju da razumeju poruku iz pisanog teksta. Počinju rano da čitaju knjige. Darovita deca se prepoznaju po ranom zanimanju za knjige, sposobnosti da se rano služe pisanim tekstom i njihovoj strasti za čitanjem u slobodno vreme.

Koje su sve mentalne funkcije potrebne da  dete ovlada ovako važnim veštinama?

Čitanje i pisanje su složeni procesi za čije je pravilno funkcionisanje neohodno delovanje različitih sistema. Konačni cilj je tečno čitanje sa razumevanjem i pravilno pisanje. Da bismo nešto napisali najpre je potreban dobro razvijen govorni jezik, uredan izgovor svih glasova maternjeg jezika, poznavanje dovoljnog broja reči i gramatičkih pravila. Ako deca ne izgovaraju glasove pravilno( npr.obezvučuju ih, pa umesto zub kažu sub isto tako će i pisati). Rečenice zapisujemo reč po reč, a kako bismo oblikovali reč, neophodna je zrelost fonematskog sluha, odnosno jasno uočavanje svakog glasa i razlikovanje glasova od drugih sličnih glasova. Fonemska percepcija je važna jer pomaže prilikom uočavanja redosleda glasova u reči. Da bismo svaki glas pravilnim redosledom pretvorili u slovo potrebni su: poznavanje slova, vizuelno prostorna percepcija, vizuelno pamćenje, pažnja i sposobnost grafičke simbolizacije. Korisno je da deca dobro pamte pesmice, da uočavaju i prave rime, da prepričavaju priče. Zainteresovanost za crtanje i pisanje. Važna karika ovog procesa je i precizan pokret rukom, jer da bi rukopis bio čitak potrbna je zrelost prstiju dominantne ruke i koordinacija oko-ruka. Ukoliko se poremeti bilo koja karika ovog procesa pisanje ne funkcioniše kako treba.

Najnovija istraživanja pokazuju da je pored fonološke svesnosti kao prediktora za početno čitanje važna i sintaksička svesnost, preciznije sintaksičko suđenje o gramatičkoj pravilnosti rečenica i sintaksička korekcija gramatički nepravilnih rečenica.

Dete koje nema uredno razvijene ove sposobnosti imaće problem sa čitanjem, čita sa mukom, sporo, gubi slova, ne razume šta pročita, loše mu ide pisanje po diktatu, generalno zaostaje za svojim vršnjacima.

Uslovi uspešnog pisanja

Da bi dete uspešno naučilo da piše razvoj veštine pisanja mora da prođe svoj razvojni put. Veaćina dece koja su okružena pisanom reči tokom odrastanja sama prirodno počinju da pišu. Tempo razvoja pismenosti je individualan, ali faze u razvoju pismenosti imaju svoj ustaljen redosled.

Razvojno deca prvo kreću da šaraju. Nakon toga njihovo šaranje dobija “lični pečat” gde ono sve više počinje da liči na pisanje odraslih. Sledi pisanje oblika koji liče na slova, a nakon toga i prva slova i prve veze između reči i simbola. U sledećoj fazi razvoja deca pokazuju da su uspostavila veze između glasova i slova, nakon čega sledi faza standardnog rukopisa.  

Pincetni hvat

Držanje olovke palcem, kažiprstom i srednjim prstom trebalo bi da se javi na uzrastu od dve godine. Pre toga, kao što većina roditelja zna, dete drži olovku celom šakom. To naravno ne znači da dete na tom uzrastu ima potpuno ispravan i precizan hvat i položaj ruke prilikom žvrljanja, ruka u tom period obično bude u vazduhu. Do pete godine pincetni hvat bi trebao da bude pravilan, a to znači da bi dete trebalo da vrhovima prstiju da drži olovku u ruci. Pored ispravnog položaja prstiju potrebno je da cela ruka od dlana do podlaktice stoji odignuta prema gore. Dete ne sme pisati “iz vazduha”, niti celim telom.

Za pisanje je takođe važna i dominacija ruke. Iako se ona razvija mnogo ranije, do pete godine bitno je da se dete odredi kao desnoruko ili levoruko.

Dete takođe mora da nauči smer pisanja, sa leva na desno. To je veština koja se vežba i koju dete takođe mora da osvesti.

Pritisak olovke na papir treba da bude prilagođen, ne sme da bude ni prejak ni preslab.

Koje pojave u predškolskom uzrastu mogu da ukazuju da će dete imati poteškoće u učenju čitanja i pisanja?

Kada se kod dece ustanovi usporen govorno jezički razvoj, kada pojava prve reči kasni, kada je rečnik ispod nivoa očekivanog za uzrast. Nepravilan izgovor glasova i nakon šeste godine, poteškoće u zadržavanju pažnje na jednoj aktivnosti. Nezrelost u oblasti grube i fine motorike. Nesigurnost u upotrebi prostorno vremenskih odnosa, nepravilna upotreba ili izostanak gramatičkih pravila. Nezainteresovanost za crtanje i pisanje, za slikovnice i čitanje priča.

Reference:

Kodžopeljić, J.(1996): Metalingvistički preduslovi uspešnog usvajanja čitanja. Psihologija, 29(1), 35-48

Panić, M. & Đorđević, V. (2015): Uticaj fonološke razvijenosti na sposobnost čitanja. Nastava i vaspitanje, 65(4), 769-779

Čolić, G. & Vuković, M. (2018): Doprinos fonološke i sintaksičke svesnosti u početnom čitanju. Psihološko istraživanje, Vol. XXI(1) 2018, 75-90.

Tekst priredila Sanela Raičević, dipl.defektolog logoped

Slični postovi