Deca

Kada autizam može da se dijagnostikuje (praksa i stvarnost)

https://pixabay.com/en/users/dewanr2-5064951/

Da bi se postavila dijagnoza autizma bitno je da postoji trijada oštećenja (problemi socijalizacije; komunikacije i imaginacije; stereotipnog ponašanja i interesovanja). Dijagnoza takođe zahteva mnoga ponašanja koja na ranom uzrastu nisu još uvek razvijena, već se javljaju kasnije u razvoju, na primer, stereotipna ponašanja. Klasifikacioni sistemi ne identifikuju ponašanja koja bi bila odgovarajuća za različite uzraste. Razvoj autistične simptomatologije se menja sa uzrastom i simptomi u ranom detinjstvu nisu isti kao kasnije manifestacije poremećaja. Tako da neka ponašanja prestaju da postoje kako dete raste. To pokazuje da ponašanja mogu biti prolazna i da se pojedine teškoće smanjuju sa razvojnim napredovanjem i/ili sa efikasnim radom terapeuta.

Teškoće rane dijagnostike proističu iz činjenice da osnovne karakteristike autizma koje se javljaju u ranom uzrastu nisu jasno definisane. Takođe, dijagnostički kriterijumi za autizam ICD-10 i DSM-V se retko  uočavaju u prvoj godini života i moglo bi se reći da obraćaju vrlo malo pažnje na rane manifestacije poremećaja, tako da se može zaključiti da odgovaraju samo starijoj deci (od 3 godine). Najranija ponašanja koja izazivaju zabrinutost kod roditelja ne nalaze se na listi dijagnostičkih kriterijuma, osim abnormalnog kontakta očima.

Smatra se da je rani početak u trećoj godini dijagnostički kriterijum za autizam. Međutim, brojna istraživanja pokazuju da su specifične karakteristike dece kod koje je autizam dijagnostikovan, prisutne pre treće godine, kod neke dece čak od rođenja. Obično se rani znaci prepoznaju oko druge godine, mada nisu retki ni slučajevi da je razvoj deteta do druge godine bio uredan, pa se pojavom simptoma autizma javlja i regresija do tada usvojenih sposobnosti i veština. Neretko se prvi znaci mogu videti i kod beba. Znaci zbog kojih se roditelji najviše zabrinu u početku su govorno jezički-deficiti (govor se nije razvio ili je počeo da se razvija pa je prestao) ali značaj imaju i socijalni deficiti (osamljivanje, ne obraćanje pažnje na odrasle i decu…). Dijagnoza autizma se postavlja mnogo kasnije tek kada teškoće u govoru postanu uočljive i kada se jave stereotipna ponašanja.

Mogućnosti koje pružaju rano otkrivanje i rana dijagnoza autizma uključuju rani tretman koji doprinosi poboljšanju na kognitivnom i ponašajnom planu, u govorno-jezičkom razvoju, u odnosima sa vršnjacima, savetodavni rad sa roditeljima, stručnu podršku, genetsko savetovanje i dr.

Autor teksta:  Sanela Raičević, dipl.defektolog-logoped

Slični postovi