Deca Roditelji

Kada roditelj može da posumnja da dete ima razvojnu disfaziju?

patrick-fore-402574-unsplash

Na uzrastu pre prve godine uočavaju se kašnjenja u fazi brbljanja i spontanog glasanja.

Odložena je  pojava prve reči i formiranje rečenica.

Usvajanje novih reči i formiranje rečnika je otežano, pa je detetov rečnik veoma oskudan, značenje reči je ograničeno samo na konkretne pojmove.

Usvajanje značenja reči se takođe sporije razvija. Teško usvajaju reči koje izražavaju apstraktne pojmove.

Retko upotrebljavaju zamenice, predloge, priloge, pomoćne glagole.

Ne razlikuju rod, teško usvajaju množinu, ne koriste vremena(prošlo, sadašnje, buduće).

Nedostaje im veliki broj glasova. Ne prave razliku između sličnih glasova (p-b, ć-č, s-š). Neretko izostavljaju i/ili zamenjuju glasove i slogove, skraćuju reči izgovarajući višesložne reči samo sa početnih ili završnim slogom. Sve ove pojave čine govor nerazumljivim za širu socijalnu sredinu.

Rečenica im je kratka. Teško usvajaju upitne, odrične i upitno-odrične rečenice. Imaju teškoće u razumevanju i usvajanju prostornih odnosa ( npr: da je nešto NA stolu, U čaši, ISPOD stola, IZA stolice, ISPRED stolice). Govorni iskazi dece sa razvojnom disfazijom su zbog svih ovih poteškoća agramatični i zvuče ovako:

  • “Jede abu” umesto “Ja jedem jabuku”; “
  • “Sedi pod” umesto “ Ja sedim na podu”;
  • “Ti maca” umesto “ Ima tri mace” ;
  • “Mako pene” umesto “Marko se penje”…

Ukoliko dete ne progovori do druge godine, ako rečnik oko treće godine još uvek ima svega nekoliko reči, ili je govor potpuno nerazumljiv odvedite dete kod logopeda. Odloženo progovaranje i usporen govorno-jezički razvoj nisu slučajni, ali to ne podrazumeva da svaki odložen početak razvoja govora i jezika nužno podrazumeva dijagnozu razvojne disfazije. Odložen početak govorno-jezičkog razvoja javlja se i u sklopu drugih razvojnih poremećaja kao što su oštećenja sluha, intelektualna ometenost, neurološka oboljenja, razni sindromi, pervazivna patologija… Upravo je iz tog razloga bitno da tim stučnjaka koji čine specijalista ORL medicine, dečiji psihijatar, psiholog, logoped i defektolog obave pregled i postave dijagnozu.                                                                   

                                                                                    

  Autor teksta:  Sanela Raičević, dipl.defektolog logoped

Slični postovi