Deca

Kako da prepoznate autizam

caroline-hernandez-219836

Autizam je poremećaj koji prati dete ceo život. Američko psihijatrijsko društvo (DSM – IV American Psychiatric Association) autizam definiše kao razvojni pervazivni poremećaj koga karakterišu: – oštećenja u kominukaciji i socijalnoj interakciji; – kao i ograničeni repetativni i stereotipni modeli ponašanja, interesovanja  i aktivnosti.

Oštećenje u komunikaciji podrazumeva smetnje u upotrebi verbalne komunikacije. Najčešće se prvo  primećuje da dete ima zastoj u razvoju govora ili potpuno odsustvo govora , gde ne postoji potreba da  isti nadomesti nekim alternativnim načinima komuniciranja, na primer mimikom i gestikuliranjem. Takođe može da se primeti da dete nikada ne inicira razgovor ili pak ne ume da održi konverzaciju; zatim da upotrebljava govor koji vama i okolini nije razumljiv; kao I odsustvo imitacije (na primer devojčica od 3 godine bi trebalo da ume da imitira mamu kako kuva, kupa bebu…). Ako se govor razvije kod autističnog deteta, ono ga ne koristi u funkciji socijalne komunikacije. Autistične osobe teško ili uopšte ne razumeju izraze lica i boju glasa; ponavljaju ono što ste vi ili neka druga osoba rekli i to bez razumevanja značenja sadržaja koji ponavljaju; o sebi govore u trećem licu; deca mogu da ponavljaju rečenice iz crtaća. Imaju neobičan naglasak, intonaciju, i vrlo često brži ili sporiji tempo govora od normalnog. U govoru mogu da preovlađuju imenice. Bitno je da znate da govor može biti besmilslen. Neretko,  govor deteta može da se odnosi samo na zadovoljenje njihovih potreba.  Osobe sa autizmom, nažalost, ne shvataju šalu.

Oštećenja u socijalnoj interakciji, prvenstveno podrazumevaju teškoće u primenjivanju neverbalnog ponašanja. Pre svega treba obratiti pažnju na to da li postoji kontakt očima i neki izraz lica ili gest koji bi ukazao da dete podržava socijalnu interakciju. Zatim, obratiti pažnju da li se dete druži sa svojim vršnjacima I da li ume  samo da uspostavi kontak sa njima. Da li postoji empatija kod deteta ( da li ume da deli tuđu sreću, na primer). Autistična deca se obično ponašaju prema ljudima kao prema objektima. Ako odete kod nekoga sa detetom, obratite pažnju da li dete primećuje ljude ili samo objekte. Često se dešava da dete, ukoliko se nalazi u nepoznatom prostoru, bez ikakvog ustručavanja prilazi objektima koji ga zanimaju, ne reagujući na upozorenja roditelja da se to ne sme.  Autistična deca retko ili nikada ne pokazuju prstom ono što žele, već vas uhvate za ruku i vode do željenog objekta. Ne odazivaju se na ime i ponašaju se kao da vas ne čuju. Takođe je karakteristično da autistična deca vole rutinu i da burno reaguju na promene. Kod starije autistične dece se može primetiti da ukoliko stoje blizu druge osobe zure u njegovo lice bez ikakvog znanja da je takvo ponašanje neprikladno. Ne traže utehu, niti je pružaju, ali to ne isključuje da se neće maziti sa svojim roditeljima i drugim, bliskim, ljudima.

Ograničeni repetativni i stereotipni modeli ponašanja, interesa i aktivnosti podrazumeva ograničeno područje interesa i zaokupljenost nekom specifičnom zanimiljivošću ili predmetom; stereotipne i repetitivne radnje, poput udaranja rukom, kvrckanja prstom, ljuljanja, okretanja, hodanja na nožnim prstima, lupanja po predmetima, lepršanje rukama, plesanje i hodanje u krug; cupkanje i poskakivanje; pljeskanje rukama; prenošenje predmeta sa jednog mesta na drugo, otvaranje i zatvaranje vrata, puštanje vode u vc šolju; stalno nošenje knjiga sa sobom, prelistavanje; zaokupljenost I oduševljenost delovima predmeta, najčešće točkovima. Dete neće koristiti igračku u pravu svrhu, na primer, igraće se točkovima automobila, ne koristeći ih kao sredstvo za guranje auta. Postoji odsustvo maštovitosti,  imaginativna igra nije razvijena. Primetićete, možda, da stalno ponavljaju iste igre, posebno one bazirane na crtaćima koje vole da gledaju. Deca sa autizmom imaju neobične reakcije na senzornu stimulaciju.

Kriterijume za uspostavljanje dijagnoze možete pronaći ovde.

Ukoliko primetite većinu od ovih simptoma kod svog deteta, obratite se stručnom timu koga čine psihijatar, psiholog i logoped.

Recenzije:

American Psychiatric Association. Dijagnostic and statistical manual of mental disorders. 4th ed. Washington, DC: American Psychiatric Association, 1994

Autor teksta: Mirjana Markovic, dipl. psiholog

Test je u celosti preuzet sa sajta http://krugovi.org, od istog autora

Slični postovi