Deca

Norme urednog razvoja govora od rodjenja do prve godine

https://unsplash.com/photos/Ls4OHDnVdjM

Govor se uči od rodjenja, od prvog plača, prvog osmeha i prvog gukanja. U produžetku teksta pročitajte norme urednog razvoja govora za dete do prve godine života.

0-3 meseca

  • Spontano glasanje bebe odražava njeno trenutno fiziološko ili emocionalno stanje
  • Plače različito za različite potrebe
  • Zaćuti ili se smeje kad joj se obraćate 
  • Guče
  • Reaguje na značenje različitih tonova glasa, na primer, na ljutite, umirujuće i vesele glasove.

3-6 meseci

  • Ovaj period karakteriše početak brbljanja: pa, ba, da, ta, apa…
  • Reaguje na promenu intonacije u vašem glasu
  • Pokazuje zanimanje za zvučne igračke
  • Obraća pažnju na muziku
  • Oko šestog meseca različite iskaze počinju da  vezuju za odgovarajuće situacije, na primer: buji-paji  za uspavljivanje …
  • Vokalizuje uzbuđenje i nelagodu.

6-12 meseci

  • Brbljanje se sastoji od različitih kombinacija slogova ba-ba, pa-pa, ta-ba…
  • Voli da se igra skrivalica
  • Okreće se i gleda u smeru izvora zvuka
  • Sluša kada mu se nešto govori
  • Prepoznaje reči za svakodnevne stvari, npr. duda, meda, lopta…
  • Počinje da reaguje na naloge , npr. “Dođi “, ” Daj ! “…
  • Usmerava pogled prema imenovanim predmetima i bićima “Gde je tata, lopta…?”
  • Imitira govorne zvukove odraslih
  • Ima jednu ili dve reči u svom vokabularu( mama, tata, deda…), prva reč se obično javlja između desetog i petnaestog meseca
  • Koristi gest za komunikaciju ( mahanje, dizanje ruku kako bi ga se podiglo, pokazuje prstom u željenom pravcu)
  • Pokazuje interesovanje za decu i odrasle.
  • Pred kraj prve godine  većina dece razume značenje nekoliko reči,  svesno raguju na svoje ime, na zabranu “Ne!” a sa godinu dana znaju da pokažu gestom „Gde je pametna glava?“, znaju “Taši-taši”…

Odsupanje od razvojnih normi

Ukoliko primetite da je dete preterano mirno ili pak razdražljivo, da  bezrazložno plače,  da ne reaguje na zvuke, da se ne upušta u vokalnu igru sa odraslima, da ne brblja ili je prestalo da brblja, ne reaguje na pojedine reči i zapovesti (npr: dođi, nemoj), da ima poremećen ritam sna , budnosti i hranjenja, da ne pokazuje interesovanje za predmete i ljude  iz okoline, ne uspostavlja kontakt očima, ne služi se gestovima (npr: ne maše, ne šalje poljubac, ne pokazuje prstom…) obavezno se javite pedijatru.

Međutim, želim da napomenem da je razvoj svake bebe izrazito individualan. Savet roditeljima je da pažljivo prate rast i razvoj svojih beba uz stručnu pomoć pedijatra, ali da zbog prevelike brige ne zaborave da uživaju u odrastanju svoje bebe. Svako odstupanje od razvojnih normi ne mora nužno da bude pokazatelj kašnjenja u razvoju. Razvojne norme nisu strogi pokazatelji trenutnog stanja razvoja deteta. Isto tako one ne predstavljaju pokazatelje šta dete mora da postigne u određenom uzrastu.

Recenzije:

Kostić, Đ & Vladisavljević, S. (1995). Govor i jezik deteta u razvoju (Language and speech in child development). Zavod za izdavanje udžbenika i nastavna sredstva, Beograd.

Kristal, D. (1996.). Kembrička enciklopedija jezika. Beograd: Nolit.

Mirjana AškovićNikola AtanackovićIvan IvićJadranka Novak (2004.), Razvojna mapa, pregled osnovnih prekretnica u mentalnom razvoju dece od rođenja do 6-7 godine, Beograd: Kreativni centar

Tekst priredila:  Sanela Raičević dipl.defektolog-logoped

 

Slični postovi