Deca

Šta je dislalija?

Photo by Max Goncharov on Unsplash

Dislalije se definišu  kao artikulacioni poremećaji koji se manifestuju kao nemogućnost ili nepravilnost u izgovoru pojedinih glasova. Mogu se ispoljiti kao omisija (izostavljaje određenog glasa), supstitucija (zamena jednog glasa drugim) ili distorzija (nepravilan izgovor glasova). Odnosi se na osobe koje imaju očuvano čulo sluha, urednu inervaciju govornih organa, očuvanu inteligenciju i ostale komponente jezika. Dislalija se smatra jednim od najučestalijih govornih poremećaja u populaciji dece čija je učestalost od 20-40%.

Roditelji se često pitaju zašto se poremećaji izgovora javljaju baš kod njihove dece i šta ih uzrokuje? Veoma često ne možemo oderediti uzroke nastanka dislalija a ponekad možemo posumnjati na neki od njih.

Uzroci dislalija

Uzroci mogu biti organski, uzrokovani bolešću kao što je oštećenje sluha, rascep usne i/ili nepca,  anatomskim promenama perifernih govornih organa (nepravilnost u položaju zuba , isturena ili uvučena vilica takozvani loš zagriz, visoko nepce, kratka podjezična resica…), nazalnost. Prekratka podjezična resica može uzrokovati nemogućnost izgovora glasa R i ostalih glasova koji nastaju u kontaktu vrha jezika i prednjeg dela nepca. Dok funkcionalni odražavaju poremećaj funkcije govornih organa, gde se oni koriste na nepravilan način. Uslovljeni su slabošću neurodinamičkih moždanih procesa, uz uredan sluh i građu govornih organa.

Ostali uzroci

Jedan od uzroka može biti i privremena nagluvost deteta u periodu usvajanja govora izazvana raznim problemima u spoljašnjem i/ili srednjem uvu, gde je dete zbog loše slušne percepcije naučilo da loše izgovara glasove. Najčešće se radi o upalama srednjeg uva (otitis media),  kao i sekretorni otitis media gde infekcija izaziva nakupljanje tečnosti u prostoru srednjeg uva. Takođe ukoliko dete prerano izgubi mlečene zube usled traume, loše izgovorne navike mogu se zadržati i kada izrastu stalni zubi. Tako npr.nedostatak prednjih zubića otežava pravilan izgovor glasova S, Z i C.  Mogu se navesti i emocionalni sukobi kao što su rađanje deteta, sukobi u porodici, razvod roditelja, polazak u vrtić, koji mogu dovesi do vraćanja govora na nižu fazu razvoja tzv. infantilni govor. Loš govorni uzor, socio-emocionalna zanemarenost i perfekcionizam roditelja u smislu prevelikih očekivanja i zahteva za pravilnim izgovorom, mogu ne samo loše uticati na izgovor nego i dovesti do pojave mucanja. Isto tako i bilingvizam i smetnje u intelektualnom razvoju. Takođe i sisanje prsta, cucle, igračaka, ćebića, …mogu dovesti do poremećaja izgovora, a posledice zavise od načina intenzitea i dužine trajanja loše navike. Slabije razvijen fonemski sluh, pomoću kog dete uočava i usvaja fine nijanse između glasova, takođe može biti uzrok nepravilnog izgovora glasova.

Dislalije se dele na: motornu, senzornu i senzomotornu dislaliju.

Uzrok motorne dislalije su nedovoljna pokretljivost i spretnost govornih organa, posebno jezika, uz uredno razvijen fonemski sluh(sposobnost deteta da razlikuje akustički slične glasove tj. glasove koji se slično izgovaraju).

Dete sa senzornom dislalijom ima očuvan sluh ali ne i fonemski sluh. Manifestuje se tako što dete akustički bliske glasove zamenjuje u govoru zbog nemogućnosti razlikovanja akustičkih osobina tih glasova. Dete ustvari ne razlikuje koji glas je čulo. Iako pravilno izgovara glasove pojedinačno npr: S i Z , pogrešno ih izgovara u rečima npr: reč ZIMA izgovaraju SIMA ili MAĆKA umesto MAČKA. Uglavnom su im slabo razvijeni slušno pamćenje i slušna pažnja.

Senzomotorna dislalija odražava  smetnje u izgovoru uslovljene senzornim i motornim smetnjama istovremeno.

Kako prepoznati poremećaje izgovora?

Poremećaje izgovora možemo uočiti na nivou glasova i/ili reči. Mogu se ispoljiti kao:

  • Omisija-izostavljanje jednog ili nekoliko glasova(npr. dete umesto riba izgovara iba, umesto slatko kaže satko…)
  • Supstitucija-zamena jednog ili više glasova drugim(npr. dete umesto riba izgovara jiba, umesto miš kaže mis, umesto čika kaže cika…)
  • Distorzija-nepravilan izgovor jednog ili skupa glasova. Svi glasovi su prisutni ali je njihov izgovor drugačiji od uobičajenog. Uglavnom su to blago do jako umekšanih glasova Š, Ž, Č, i takozvano grleno R koje liči na H i francusko R.

Navedeni poremećaji se mogu biti:

  • Sistematski-dete u svom govoru pravi greške uvek na isti način(uvek izostavlja, zamenjuje ili pogrešno izgovara neke glasove)
  • Nesistematski-dete ne uvek i ne na isti način pravi greške u izgovoru(izostavlja, zamenjuje ili pogrešno izgovara glasove ali ih u nekim situacijama pravilno izgovora).

Nesistematske greške u izgovoru koje nisu previše učestale smatraju se sastavnim delom ranog govorno-jezičkog razvoja, ali se to može tolerisati do detetove četvrte godine. Ukoliko se njihovo prisustvo nastavi radi se o leksičkoj dislaliji odnosno nesigurnoj slici reči. Pa tako npr. dete izostavlja, dodaje ili zamenjuje glasove ili slogove u rečima npr. umesto traktor kaže tratkor…

Poremećaji izgovora uglavnom zahvataju celu grupu glasova. Delimo ih na:

  • Sigmatizam – najučestaliji poremećaj izgovora glasova. Obuhvata glasove S, Z, C, Š, Ž, Č, Ć, DŽ I Đ. Glasovi iz ove grupe mogu biti zamenjeni međusobno ili drugim glasovi kao što su T i D.
  • Rotacizam– poremećaj izgovora glasa R
  • Lambdacizam-poremećaj izgovora glasova L i LJ
  • Kapacizam i gamacizam– poremećaj izgovora glasova K i G, najčešće se glas K zamenjuje glasom T, a glas G glasom D
  • Tetacizam i deltacizam– poremećaj izgovora glasova T i D
  • Etacizam– poremećaj izgovora glasa E

Recenzije:

Jovanović-Simić, Golubović, S. (2002). Razvoj jezičkih sposobnosti kod dece sa jezičkim poremećajima, Želnid, Beograd.

Kostić, Đ., Vladisavljević, S., (1995). Govor i jezik deteta u razvoju. Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd.

Vladisavljević, S. (1981). Poremećaji izgovora. Privredni pregled, Beograd.

 

Tekst priredila: Sanela Raičević, dipl.defektolog logoped

 

Slični postovi