Deca

Šta je eholalija?

Photo by Edi Libedinsky on Unsplash

Eholalija je neželjeno ponavljanje istih reči i fraza koje je neko drugi rekao. Deo je normalnog razvoja jezika, ima svoj početak i kraj, kao i sve faze u razvoju dece. Tokom razvoja deca je koriste jer još uvek nisu razvila sve aspekte jezika, baza maternjeg jezika im se nije učvrstila, te nisu sigurna u upotrebu nekih reči. Karakteristična je za period između prve i druge godine. Npr. ako pitate dete „ Da li želiš čokoladu?“ može da ponovi „ adu ili ladu“ i pritom da ponavlajnjem te reči još uvek ne kaže da zaista želi čokoladu. Na uzrastu od dve godine deca počinju da koriste složenije načine komuniciranja i eholaliju koriste samo u situacijama kada im se postavljaju složenija pitanja. Do treće godine eholalija bi trebala da se minimalizuje i da se gotovo više ne upotrebljava. Deca su na ovom uzrastu sposobna da izraze sopstvene misli kroz jednostavne rečenice kako bi komunicirali sa svetom koji ih okružuje. Kako napreduje razvoj tako napreduje i razvoj govora i jezika, a upotreba ponavljanja reči se smanjuje. Ukoliko se dete i posle ovog perioda oslanja na eholalije za komunikaciju, to može biti znak kašnjenja u govorno- jezičkom razvoju, kada je neophodno potražiti savet logopeda koji će utvrditi uzrok kašnjenja i proceniti da li je detetu potreban stučna pomoć, jer posredi može biti ozbiljniji problem kao što je autizam i sl.

Vrste eholalija

Neposredna, trenutna eholalija

Odnosi se na ponavljanje sadržaja koji je neko upravo rekao. To može biti reč, fraza ili čitava rečenica. Npr. ako pitamo dete „ Da li si gladan/na?“ dete može da odgovori „Gladan/na “ i mi iz tog odgovora ne možemo zaključiti da li je dete stvarno gladno ili nije. Isto se događa npr, ako pitamo dete „Da li želiš sladoled ili kolač?“ a dete odgovori „Tortu“, tortu i dobije a bude razočarano jer je ne želi ustvari. Neposredna eholalija može dovesti do frustracije jer dete nije u mogućnosti da komunikacijom ispolji svoje žeje i potrebe.

Odložena eholalija

Podrazumeva ponavljanje rečenica, reči ili fraza nakon određenog vremenskog perioda, od nekoliko sati pa čak i godina. Sadržaji koji deca ponavljaju su najčešće iz crtaća, TV emisija, kvizova, video igrica, filmova ili knjiga…Deca sadržaje mogu ponavljati tokom obavljanja bilo koje radnje. Npr. tokom tretmana dok rešavaju neki zadatak.

Eholalije takođe mogu da se manifestuju kao ublažene kada je izgovoreni stimulus donekle izmenjen npr:“ Šta jedeš?“ kada osoba odgovara“ Šta ja jedem?“.

Svrha eholalije u komunikaciji

Eholalija u komunikaciji ima svoju svrhu u zavisnosti od situacije. Tada govorimo o:

Interaktivnoj eholaliji

Ona se odnosi na imitiranje strukture komunikativne interakcije. Kada deca uče da komuniciraju ponavljaju ono što im odrasli kažu kako bi izimitirali normalan razgovor. Npr. ponavljanje rečenice kada se razmišlja o odgovoru da bi se „kupilo“ vreme za davanje odgovora npr. „Hočeš li doći danas?“ odgovara sa „ Da li ću doći danas?“ pauza…„ Da doći ću“.

Neinteraktivnoj eholaliji

Ona predstavlja ponavljanje rečenica i reči kao vid samokontrole npr: kada ponavljamo reči ili fraze da bi upamtili zadatak npr. spisak za kupovinu. Ili kada u toku rasprave neko kaže „U redu je“ to ponavljamo da bi se smirili strasti između komunikatora. Ponavljanje onoga što je neko rekao na duhovit način kako bi se zapamtilo ili kada pitamo nekoga šta bi rekao u odeređenoj situaciji, na taj način pamtimo te reči i koristimo ih ako nam zatrebaju.

Eholalija i istraživanja moždanog funkcionisanja

Istraživanja pokazuju da je ozbiljnija eholalija rezultat oštećenja frontalnog režnja leve hemisfere, jer se kod pacijenata sa povredama ili degenerativnim promenama ove regije mozga pojavljuju eholalije, npr. posle moždanog inzulta i kod afazija.

 

Eholalija i drugi poremećaji

Autizam

Autistična deca veoma često koriste kako trenutnu tako i odloženu eholaliju. Smatra se da deca koriste eholaliju jer nemaju mogućnost da razviju sopstveni jezički proces i ne mogu da da proizvedu spontani govor kako bi ispoljili svoje misli i osećanja pa ponavljaju ono što čuju. Takođe koriste eholalije da se zabavljaju sa sadržajima za koje su zainteresovani, a to služi i za održavanje socijalnih interakcija. Npr. ponavljanje delova tv emisija, igrica, filmova…

Autistična deca često ponavljaju reči ili rečenice da izraze emocije u određenim situacijama. Npr. majka kaže detetu da ne može da gleda omiljeni kviz na televiziji jer tv ne radi i dete je tužno zbog toga i odgovara “tv ne radi“. Sledećeg dana majka kaže da mora da ide na posao, a dete odgovara „tv ne radi“. Na taj način dete komunicira da je tužno što mu majka odlazi na posao iako ne može da kaže „prave reči“ za to osećanje (tužan/žna sam). Isto se dešava sa osećanjima sreće i radosti. Povezuju reči sa osećanjima i kasnije ponavljaju iste reči van situacije da bi izrazili emocije. U ovakvim situacijama važno je da preusmerite emocije npr. „Znam da si tužan/žna, ali mama će uskoro ponovo doći kući.“ Deca u stresnim situacijama postaju više eholalična zbog pritiska koji imaju kada treba da izraze svoja osećanja.

Afazije

Afazija nastaje kao posledica oštećenja mozga, kada osoba ne može da razume usmeno ili pismeno govorno- jezičko izražavanje. Usled ovakve situacije osoba teži da ponavlja sve što čuje. Eholalija se pojavljuje tokom oporavka osobe posle moždanog udara i može imati istu funkciju kao eholalije koju koriste deca kada razvijaju govorno jezičke sposobnosti(tj. uče da govore). Tako da ponavljanjem ne moraju uvek da iskažu ono što misle, žele ili osećaju.

Demencija

Povrede mozga i/ili bolesti mogu imati mnoge posledice, uključujući i demenciju. Demencija je hronični poremećaj mentalnog funkcionisanja, uključujući i sposobnost pamćenja. Iz navedenih razloga ne mogu da proizvedu spontani govor , što dovodi do eholalije.

Eholalije mogu da se jave kod osoba koje imaju epilepsiju. Nakon gubitka svesti i buđenja mogu da imaju eholaliju. Pojavljuju se i kod osoba sa dijagnozom šizofrenije i Tourett-ovim sindromom gde osobe nevoljno ponavljaju ono što čuju. Osoba ne može da kontroliše ono što govori niti kada će to da kaže.

Eholalija generalno gledano ima svoju svrhu i mnogi od nas je koriste u određenim situacijama.

Ako vaše dete ima eholaliju, proverite u kojoj je razvojnoj fazi. Ranije u tekstu je navedeno kada se eholalija može javiti i zbog čega. Ukoliko se eholalija prolongira odvedite dete kod logopeda, jer je to signal da je deci potrebna pomoć oko razvijanja sopstvenog jezika.

Reference:

Berthier, M. L. (1999). “Chapter 6, Echophenomena, automatic speech and prosody,” in Transcortical aphasias, ed M. L. Berthier (Hove: Psychology Press), 151–186

Carr EG, Schreibman L, Lovaas OI. Control of echolalic speech in psychotic children. J Abnorm Child Psychol. 1975;3(4):331–351.

Christman, S. S., Boutsen, F. R., and Buckingham, H. W. (2004). Perseveration and other repetitive verbal behaviors: functional dissociations. Semin. Speech Lang. 25, 295–307. doi: 10.1055/s-2004-837243

Lebrun, Y., Rubio, S., Jongen, E., and Demol, O. (1971). On echolalia, echo-answer, and contamination. Acta Neurol. Belg. 71, 301–308.

López-Barroso, D., Torres-Prioris, M. J., Roé-Vellvé, N., Thurnhofer-Hemsi, K. J., Paredes-Pacheco, J., et al. (2017). “A reappraisal of echolalia in aphasia: A case-series study with multimodal neuroimaging,” in Presented at the XXXV European Workshop of Cognitive Neuroscience. Bressanone.

Vicker, B. (2009). Functional categories of immediate echolalia. Bloomington, IN: Indiana Resource Center Autism.

Wang, K. (2012). Friendshipcircle. http://www.friendshipcircle.org/blog/2012/04/18/what-you-need-to-know-about-echolalia/

Tekst priredila: Sanela Raičević, dipl.defektolog logoped

 

 

 

 

 

 

 

Slični postovi