Deca

Šta je to plastičnost mozga i šta nam tokom života omogućava?

annie-spratt-46095-unsplash

Dobar početak jeste nešto najvažnije, ali  naš je mozak fenomenalan i ima takvu sposobnost da ispravi i ponovo izgradi ono što je potrebno. Dalje u tekstu govorimo o plastičnosti mozga kod dece.

Plastičnost mozga je sposobnost mozga da se oporavi i ponovo izgradi. Ova sposobnost omogućava mozgu da se oporavi nakon poremećaja ili povreda i da smanji efekte promena do kojih je došlo usled različitih bolesti kao što su multipla skleroza, Parkinsonova bolest, disleksija, ADHD i druge. Omogućava neuronima da se obnove kako anatomski tako i funkcionalno i da stvore nove sinaptičke veze.

Šta su to sinapse?

Mozak uspostavlja neuronske puteve odnosno sinapse svaki put kada stiče nova iskustva ili kada uči. To su ustvari veze kojima se uspostavlja komunikacija između neurona. Neuroni komuniciraju međusobno na mestu susretanja preko sinapsi. Svaki put kada se stekne novo znanje (vežbanjem ili obnavljanjem) veza između neurona se ojačava. Bolja komunikacija između neurona podrazumeva da kroz novouspostavjenu vezu električni signali putuju efikasnije. Kada pokušavamo da naučimo nešto novo npr. da prepoznamo novu vrstu životinje, nove veze se stvaraju između određenih neurona. Neuroni u vizuelnom korteksu zabeležiće boju, dok će oni u auditivnom korteksu zabeležiti glasanje te životinje i naziv. Kako bismo dobro poznavali tu životinju potrebno je prisećati se iznova njenog naziva, atributa, boje i glasanja. Povratkom na neuronsku vezu i ponovnim utvrđivanjem neuronske transmisije između neurona povećavaće se uz svaki novi pokušaj efikasnost sinaptičke transmisije. Kognicija omogućava da komunikacija između neurona bude olakšana i sve brža.

plastičnost mozga

Neurogeneza je stvaranje i širenje novih neurona u mozgu. Poslednjih godina postala je naučno priznata, gde se posebne vrste ćelija dele na matičnu ćeliju i onu koja će postati neuron. Ovi neuroni se sele u predele mozga gde su potrebni i na taj način omogućavaju mozgu da obnovi svoju zalihu neurona. Pa je tako iznendna smrt neurona usled npr. moždanog udara snažan okidač neurogeneze.

Plastičnost mozga tokom ranog razvoja

Mnogi stručnjaci smatraju da je stimulacija (učenje) tokom ranog razvoja od presudnog značaja za pozitivan razvoj svakog deteta i da postoji tzv. kritični period za učenje. Uglavnom se mogu naći podaci da je to period do detetove treće godine kada je njegov mozak najprijemčiviji za sticanje novih znanja i sve “upija kao sunđer”. Smatra se da se posle isteka ovog perioda potencijal za razvoj pojedinih psihičkih funkcija znatno smanjuje.

Plastičnost i novo učenje

Deca svakodnevno stiču mnoga znanja i njihov mozak se značajno menja u vreme intenzivnog novog učenja. Da bi novo učenje ostavilo fiziološki trag u mozgu mora da dovede do promena u ponašanju, odnosno ono što dete uči mora da bude vidljivo u njegovom ponašanju. Npr. novo učenje podrazumeva situaciju kada se dete prvi put susreće sa nekom interaktivnm igrom i uči pravila igranja. Novim susretanjem sa istom igrom dete pokazuje da je prepoznaje i da sada bez objašnjenja može da je primenjuje. To znači da je novo učenje ostavilo trag u mozgu. Na taj način se povećava aktivnost prefrontalnog korteksa i to je posebno pogodno za plastičnost mozga.

Plastičnost mozga u starijem dobu

Proces starenja praćen je kognitivnim padanjem a samim tim i smanjenom sinaptičkom plastičnošću. Zbog toga starije osobe imaju lošije rezultate na testovima neurokognitivnih sposobnosti u odnosu na mlađe odrasle osobe. Međutim, nije uvek takva situacija. Istraživanja su pokazala da pojedini stariji ispitanici kada obrađuju novu informaciju imaju dobre rezultate kao i mlađi pojedinci. To se objašnjava aktiviranjem istih ali i dodatnih područja mozga koji se ne aktiviraju kod drugih kako mlađih tako i ostalih starijih ispitanika. To dopunsko angažovanje kognitivnih resursa je odraz kompenzatorske strategije mozga gde on manifestuje svoju višestruku plastičnost tako što premešta i ponovo organizuje neurokognitivne mreže. Intelektualna i mentalna aktivnost aktiviraju plastičnost mozga kod zdravih starijih odraslih osoba ali i kod starijih odraslih osoba sa neurodegenerativnim poremećajima.    

Iz navedenog možemo da zaključimo da je kognitivni trening idealan način za podsticanje i aktiviranje plastičnosti mozga, jer pruža sistematsko vežbanje neophodno za uspostavljanje novih neuronskih veza i jačanje sinaptičkih veza između neurona. Međutim ukoliko izostanu promene u ponašanju nakon stimulacije, mozak nije u stanju da uči efikasno i zato je važno da svaka stimulacija ili trening dovedu do promena u ponašanju pojedinca.

Reference:

  1. Definition adopted from: Kolb, B., Muhammad, A., & Gibb, R., Searching for factors underlying cerebral plasticity in the normal and injured brain, Journal of Communication Disorders (2010), doi:10.1016/j.jcomdis.2011.04.007

Tekst priredila: Sanela Raičević, dipl.defektolog logoped

 

Slični postovi