Nekoliko godina unazad je počeo trend učenja mlađih sportista kako da stvore zdrav psiholoski odgovor na dato okruženje. Ono što je potpuno zapostavljeno jeste edukacija roditelja na način kako da podrže i dopune obučene trenere u onome što rade i kako da pruže zaista adekvatnu podršku svojoj deci.
Svi roditelji se u određenoj meri identifikuju sa svojom decom i na taj način im žele sve najbolje. Nažalost, u nekim slučajevima stepen identifikacije postaje preteran. Kada se roditelji prekomerno identifikuju sa sportskim performansom svog deteta, počinju da definišu svoju vlastitu vrednost u smislu uspeha ili neuspeha njihovog sina ili kćerke.
Otac koji “lako ekplodira” može pokušati da doživi kroz svoje dete uspeh koji nikada nije upoznao kao sportista, ili pak nikada nije bio sportista. Što znači da lako i bez većeg razmišljanja svoje ekplozivne emocije može da pokazuje. S druge strane, roditelj koji je bio uspešan kao sportista može biti ogorčen i može početi sa kritikama ili odbacivanjem deteta ako ne postigne sličan nivo postignuća. Osećaj roditelja može biti da na to gledaju da postaju “pobednici” ili “gubitnici” kroz svoju decu, dok pritisak na decu može biti ogroman. Tako da sve izgleda kao da dete mora uspeti ili je ugrožena roditeljska samoadekvatnost. Kada u takvim slučajevima roditeljska ljubav i odobravanje zavise od toga koliko dobro njihova deca igraju, neizbežno je da sport, u stvari, bude stresan za dete.
Treneri i roditelji su u idealnoj poziciji da pomognu mladim sportistima da razviju zdrave stavove o postignućima i sposobnosti da tolerišu neuspehe kada se pojave. Edukovanjem roditelja, a nekada i trenera, može se efiksano smanjini anksioznost kod deteta sportiste kada je u pitanju konkurencija, recimo.
Strah od neuspeha je najgori neprijatelj svakom sportisti i posebno detetu koje je na početku svoje sportske karijere, a takmičenje u sportu može lako stvoriti ovu vrstu anksioznosti.Ukoliko se roditelji i treneri u neku ruku edukuju, oni su najbitnije osobe koje detetu mogu dati alate za smanjenje pritiska i uživanja u sportu koje može voditi samo do većeg uspeha. Sportisti koji se ne plaše neuspeha, u većini slučajeva bolje igraju. Sa adekvatnim pristupom roditelja i trenera, dete dobija pobedničku kombinaciju.
Izvor: Psychology Today
Tekst priredila: Mirjana Markovic, psiholog
