Deca Istaknuto

Šta kada dete jede stvari koje se ne jedu? Upoznajte pika poremećaj

Na uzrastu između prve i druge godine najčešće može da se uoči da deca svašta stavljaju u usta ili jedu stvrai koje nisu predviđene za jelo. To najčešće rade iz radoznalosti, prosto vole da istražuju okruženje, vole da čulom ukusa isprobaju i dožive nešto što ih privlači. Ono se u tom razdoblju smatra razvojno prikladnim. Ponekad se dešava da stave u usta ili pojedu nešto što nađu na podu, što nema nikakvu prehrambenu vrednost ili je čak štetno. To su najčešće zemlja ili pesak.Ove i slične situacije su uobičajene, nisu razalog za preteranu brigu ali svakako treba povesti računa o tome šta dete stavlja u usta.   Stanje postaje zabrinjavajuće tek onda kad ovakvo ponašanje prestane da bude normalno i očekivano za uzrast deteta, počne previše često da se događa ili traje predugo(duže od mesec dana) i predstavlja kompulzivnu naviku. Tada govorimo o poremećaju ishrane kojeg nazivamo pika.

Pika je stanje koje se manifestuje kontinuiranim konzumiranjem nenutritivnih(nejestivih) stvari, u trajanju od mesec dana ili duže. Ovo stanje prati neodoljiva želja da se proguta nešto što nije predviđeno za jelo.

Procenjuje se da oko dvadeset procenata dece sa poremećajima ishrane pati od ovog poremećaja. Najčešće se javlja kod dece na uzrastu od dve do tri godine, kod osoba sa razvojnim smetnjama kao što su mentalna retardacija, dece iz autističnog spektra, psihičkim problemima (opsesivno kompulzivnim sindromom tzv.OKP, šizofrenijom), kod osoba sa povredama mozga, osoba na hemodijalizi, kod trudnica i osoba sa epilepsijom. Postoje podaci da se češće javlja kod žena nego kod muškaraca.

Deca koja pate od pika poremećaja prevazilaze granice normalne radoznalosti, jedući potpuno nejestive stvari. Najčešće su to: prljavština ispod noktiju, gumica za brisanje, farba, pasta za zube, sapun, lepak, dugmad, plastelin, kreda, malter, kreč, komadići drveta ili papira, prašina, sline iz nosa, led, izgorele šibice, dlake, pikavci, pepeo od cigareta, papir, pesak, prašak za veš ili čak izmet. Iako je konzumacija nekih od navedenih predmeta u suštini bezopasna, pika se smatra ozbiljnim poremećajem ishrane koji ponekad može rezultirati zdravstvenim poremećajima poput trovanja olovom ili anemijom zbog nedostatka gvožđa, a u najtežim slučajevima i smrću. Pritom je važno napomenuti da nenutritivni(nejestivi) predmeti uglavnom ne osiguravaju minerale koji nedostaju u telu čoveka.

Postoji nekoliko formi pike, zavisno od toga koja se nejestiva supstanca konzumira. Najčešći tipovi su geofagija – jedenje zemlje ili gline, pagofagija – jedenje leda i amilofagija – jedenje štirka ili skroba. Izgleda da različiti oblici poremećaja imaju i različite uzroke.

Simptomi

  • Ponavljano konzumiranje nejestivih materija, uprkos svim zabranama od strane roditelja koje traje već mesec dana ili duže
  • Ponašanje se smatra neprikladnim za godište deteta i stadijum razvoja (starije od 18 do 24 meseca)
  • Ponašanje nije deo kulturne, etničke ili religiozne tradicije

Geofagijajedenje zemlje, gline ili prašine je oblik pike koji može izazvati nedostatak gvožđa (ili time biti izazvan). Neka deca tvrde da uživaju u jedenju zemlje i da im se dopada njen ukus i tekstura i jedu je kao deo dnevnog obroka. Pika može biti deo određenih religijskih rituala, tradicionalne narodne medicine ili magijskih verovanja.

Amilofagija je nešto ređi oblik pike. Osnovni simptom, jedenje štirka ili skroba, tumači se nedostatkom vitamina i minerala u ishrani. Posebno je opasno kada se ovakav čudan izbor napravi u trudnoći, jer može dovesti do težih oštećenja ploda.

Svaki slučaj treba posmatrati pojedinačno, da bi se otkrilo šta ga tačno uzrokuje, jer ne postoji samo jedan određen uzrok koji izaziva različite oblike pike.

Dijagnoza

Pika se obično dijagnostikuje kada roditelji primete da nešto nije u redu sa ishranom deteta ili ako je takva ishrana dovela do manifestacije različitih simptoma. U krvnoj slici može da se ustanoviuvećanje određenih mineralaili postojanje hemikalija. Pika kod trudnica može biti izazivač zdravstvenih smetnji novorođenčeta.

Ukoliko roditelji primete neobičnosti u ishrani dece za početak bi trebali da porazgovaraju sa njima. Bitno je da se dete ne kritikuje i ne kažnjava,  nego da se u skladu sa uzrastom detetu objasni koje su stvari jestive a koje ne. Ako dete uprkos trudu roditelja nastavlja sa tim, potrebno je obratiti se stučnjaku. Prilikom uspostavljanja dijagnoze bitno je ispitati razvoj deteta, odnos sa roditeljima, da se obave pretrage koje isključuju komplikacije koje se javljaju kao posledica pike, kao što su trovanja, crevne infekcije…

Uzroci

Tačan uzrok pike nije poznat, međutim postoje određeni poremećaji i stanja koji se mogu povezati s njenim pojavljivanjem. Pika se sreće kod dece sa sasvim različitom individualnom pozadinom, ali je povećana incidencija kod određenih grupa:

  • Loše hranjena deca
  • Manjak ili nedostatak gvožđa i minerala u ishrani
  • Dijete za mršavljenje – da bi se postigao osećaj sitosti ponekad se pribegava zavaravanju gladnog stomaka jedenjem nehranljivih predmeta
  • Pothranjenost, neuhranjenost – naročito čest slučaj u siromašnim zemljama (trećeg sveta) gde deca koja imaju piku za jelo, uglavnom, biraju zemlju ili glinu
  • Kulturna ili religiozna tradicija – u porodicama, religijama ili sektama gde se ovakve pogrešne stvari uče od starijih
  • Deca zanemarena od strane roditelja – pika se češće javlja u siromašnim porodicama
  • Loša porodična atmosfera, nasilje u porodici
  • Mentalna retardacija, autizam ili drugi poremećaji
  • Psihičke bolesti poput opsesivno-kompulsivnog poremećaja ili shizofrenije
  • Trudnoća – izgleda da se pika javlja kod trudnica sa istorijom ove bolesti u detinjstvu ili porodičnom sklonošću.

Dokazano je da bi pika mogla imati više od jednog uzročnika. Najzastupljenija je teorija da je osnovni uzrok nedostatak gvožđa. Ovde treba biti oprezan. Kada se kod deteta dijagnostikuje manjak gvožđa u krvi treba proveriti je li to zaista uzročnik pike ili posledica. Glina, na primer blokira apsorpciju gvožđa u krvi pa se ovaj manjak javlja kao rezultat, a ne uzročnik. Prema nekim manje fiziološki orijentisanim psiholozima, pika je isključivo mentalni poremećaj i blizak je opsesivno kompulsivnim neurozama. 

Nejestive supstance se obično konzumiraju krišom, da niko ne vidi, jer se deca stide svojih čudnih navika ishrane i strahuju od osude ili podsmeha okoline. Naročito je teško izvući priznanje adolescenta da, primera radi, voli da jede opuške. U nekim slučajevima o problemu se ne priča iz neznanja – neka deca zaista nisu svesna da nije preporučljivo jesti lepak ili farbu.

Terapija

Zdravstvene komplikacije, povišen nivo olova u krvi, perforacija creva ili smetnje u varenju zahtevaju dodatnu lekarsku intervenciju.

U većini slučajeva ne postoji vidljiva medicinska pozadina pa se tada pristupa psihoterapiji. U Americi i zemljama zapadne Evrope postoje stručnjaci specijalisti za poremećaje ishrane kod dece koji se isključivo bave lečenjem pike.

Deca koja kroz duži period jedu nejestive stvari mogu dospeti u različita rizična stanja. Ona koja jedu boje na bazi olova u riziku su od trovanja olovom. Teškoće u varenju su skoro redovan pratilac pike, jer se neke materije teško vare, a neke uopšte nisu svarljive (dlake, tekstil). Gutanje predmeta oštrih ivica može dovesti do perforacije creva. Ukoliko su na jelovniku čvrste supstance, poput kamenčića ili peska oštećuju se zubi. Infekcije parazitima nisu retkost ako se jede prašina ili izmet. U nekim slučajevima, kada se konzumiraju otrovne supstance može doći i do smrtnog ishoda.

Zavisno od uzrasta deteta i razvojnog stadijuma, terapeut bira strategiju kojom će naučiti dete da se prikladno hrani. Lekovi se preporučuju u slučajevima  kada je pika povezana sa problemima u ponašanju koji ne uspevaju da se otklone tretmanom. Terapija pike zavisi od uzroka i oblika. Deca koja jedu zemlju najčešće reše problem kad im se ishrana obogati gvožđem, vitaminima i mineralima.

Pika najčešće kratko traje i gubi se sa odrastanjem deteta. Kod neke dece, nažalost, može potrajati veoma dugo i pretvoriti se u ozbiljan zdravstveni problem.

Tretman obično traje od nekoliko nedelja do nekoliko meseci i vrlo često se dešava da problem recidivira, vrati se nakon što je jednom pobeđen. Pika je vrlo uporna. Sa pika poremećajem treba biti strpljiv i istrajan u terapiji. Rezultate ne treba očekivati brzo, već naprotiv posle mnogo vremena, jer deci obično treba upravo toliko da promene loše navike ishrane i da izgube želju da jedu “što se ne jede”.

Do nedavno, istraživanja nisu bila usredsređena na lekove koji pomažu ljudima sa pika poremećajem. Studija objavljena u časopisu Journal of Applied Behavior Analisis ukazuje da multivitaminski suplement tj. dodatak može biti efikasan tretman u nekim slučajevima. Ako osoba sa pikom ima smetnje u intelektualnom funkcionisanju, lekovi za  probleme u ponašanju mogu pomoći  da se smanji ili eliminiše želja za nejestivim stvarima.

Prognoza

Prognoza zavisi od tipa i trajanja poremećaja, a naravno i od toga koliko se i koja vrsta nejestivih materija unosi u organizam. Naravno da je različita kod one dece koja pojedu parče hartije i one koja pojedu litar farbe.

Tendencija da se jedu nejestive materije opada kod dece sa odrastanjem. Neke osobe sa ovakvom istorijom nastavljaju da se sreću sa njom i kada je jednom nestala. Psihoterapija i nutritivno obrazovanje umanjuju rizik od povratka pike.

Prevencija

Nije poznat način da se prevenira pojava pike. Jednom kada je opažena treba da se preduzmu mere da se problem eliminiše, da se smanji unos nejestivih supstanci. Jedan od načina je da se detetu zabrani ili oteža pristup nejestivim jelima.

Reference:

 

Mental healt

Healthline

Tekst priredila:  Sanela Raičević, dipl.defektolog logoped

 

 

Slični postovi