Pregled teme:

Deca

Deca

Šta je eholalija?

Photo by Edi Libedinsky on Unsplash

Eholalija je neželjeno ponavljanje istih reči i fraza koje je neko drugi rekao. Deo je normalnog razvoja jezika, ima svoj početak i kraj, kao i sve faze u razvoju dece. Tokom razvoja deca je koriste jer još uvek nisu razvila sve aspekte jezika, baza maternjeg jezika im se nije učvrstila, te nisu sigurna u upotrebu nekih reči. Karakteristična je za period između prve i druge godine. Npr. ako pitate dete „ Da li želiš čokoladu?“ može da ponovi „ adu…

Pročitajte više

Deca

Šta je to plastičnost mozga i šta nam tokom života omogućava?

annie-spratt-46095-unsplash

Dobar početak jeste nešto najvažnije, ali  naš je mozak fenomenalan i ima takvu sposobnost da ispravi i ponovo izgradi ono što je potrebno. Dalje u tekstu govorimo o plastičnosti mozga kod dece. Plastičnost mozga je sposobnost mozga da se oporavi i ponovo izgradi. Ova sposobnost omogućava mozgu da se oporavi nakon poremećaja ili povreda i da smanji efekte promena do kojih je došlo usled različitih bolesti kao što su multipla skleroza, Parkinsonova bolest, disleksija, ADHD i druge. Omogućava neuronima da…

Pročitajte više

Deca

Šta je senzorna soba?

Sensory-Wall

Senzorna soba je interaktivna soba opremljena odgovarajućom opremom koja potpomaže  stimulaciju čula sluha, vida, dodira i mirisa. To je mesto gde osobe sa poremećajem senzorne integracije mogu da istraže i razviju svoje senzorne veštine, da se relaksiraju i oslobode napetosti. Opremu kontroliše terapeut tako što dozira stimuluse za svako čulo prilagođavajući ih individualnim potrebama svakog korisnika. Tretmane sprovode defektolozi koji su prošli specijalnu obuku za ovaj vid terapije. Kako je opremljena senzorna soba? Senzorna soba je opremljena mekanim zidnim i…

Pročitajte više

Deca

Tretman senzorne integracije kroz igru

Photo by Kelly Sikkema on Unsplash

Disfunkcija senzorne integracije može se pojaviti kao samostalna teškoća ili može biti simptom u sklopu različitih sindroma ili bolesti. Može se manifestovati u slučajevima nedovoljne zrelosti CNS-a usled prevremenog rođenja, kod dece sa smetnjama u motornom razvoju, cerebralne paralize, ADHD-a, dece sa smetnjama u razvoju govora i jezika, smetnjama u učenju,  dece sa oštećenjem sluha i intelektualnim teškoćama… U tretman senzorne integracije uključuju se deca sa disfunkcijom i teškoćama senzorne integracije, samoregulacije, poremećaja mišićnog tonusa, smetnjama u finoj i gruboj…

Pročitajte više

Deca

  Senzorna integracija

Photo by Patricia Prudente on Unsplash

Senzorna integracija je neuro-biološki proces primanja i obrade informacija koje u mozak dolaze iz naših čula: vida, sluha, mirisa, ukusa, dodira ili kretanja. Omogućava našem mozgu da sve primljene informacije iz okoline obradi i organizuje npr. da odvoji bitne od nebitnih, kako bismo na adekvatan način mogli da odgovorimo na njih nekom svrsishodnom aktivnošću npr.da se krećemo, učimo… To se najbolje može videti iz sledećeg primera. Naime, desilo vam se da žurite, trčite za autobusom ili slično. Tokom te radnje…

Pročitajte više

Adolescenti Deca

Socijalna fobija

Photo by Ben White on Unsplash

Socijalna fobija se primećuje od ranije kod deteta ili adolescenta. Osoba sa socijalnom fobijom ima strahove u vrlo različitim socijalnim situacijama, a najčešći su strah od kritike i neodobravanja drugih ljudi odnosno druge dece, strah da će ih loše proceniti, da će ispasti glupi, strah i nelagodnost da se jede ili pije pred drugima, da se piše pred drugima, strah od crvenjenja u društvu i slično. Ovi strahovi praćeni su znojenjem, crvenilom, tremorom a nekada i doživljajem prolaznog bola, žarenjem,…

Pročitajte više

Deca

Da li dete ima fonološki poremećaj ili poremećaj artikulacije i kako ih razlikovati?

Photo by Pineapple Supply Co. on Unsplash

U našem klasifikacionom dijagnostičkom sistemu ne postoje „fonološki poremećaji“  kao izolovana dijagnostička kategorija. Iako četvrta revizija dijagnostičkog i statističkog priručnika Američkog psihijatrijskog udruženja(DSM -4) 2010 godine izdvaja fonološke poremećaje kao zaseban entitet, 2013 godine DSM-5 klasifikacija ih ponovo pridružuje artikulacionim poremećajima. U dijagnostici se često greši u pogledu dece koja izgovaraju nepravilno samo nekoliko glasova i čiji se poremećaj govora po običaju  svrstava u dijagnostičku kategoriju dislalija. S obzirom da fonološki poremećaji nisu retkost i da se u praksi veoma…

Pročitajte više

Deca

Šta je dislalija?

Photo by Max Goncharov on Unsplash

Dislalije se definišu  kao artikulacioni poremećaji koji se manifestuju kao nemogućnost ili nepravilnost u izgovoru pojedinih glasova. Mogu se ispoljiti kao omisija (izostavljaje određenog glasa), supstitucija (zamena jednog glasa drugim) ili distorzija (nepravilan izgovor glasova). Odnosi se na osobe koje imaju očuvano čulo sluha, urednu inervaciju govornih organa, očuvanu inteligenciju i ostale komponente jezika. Dislalija se smatra jednim od najučestalijih govornih poremećaja u populaciji dece čija je učestalost od 20-40%. Roditelji se često pitaju zašto se poremećaji izgovora javljaju baš…

Pročitajte više

Adolescenti Deca

Kako da prepoznate ADHD kod svog deteta

chelsea-aaron-313416-unsplash

Šta je hiperkinetički poremećaj možete pročitati ovde a to kako se prepoznaje možemo učiti  na osnovu tri vrste simptoma: Simptomi koji ukazuju na razvojno neprimereni nivo slabe pažnje:  kada se dete ne pazi; kada ne završava svoje zadatke do kraja; kada ne može da se organizuje a neretko skače sa aktivnosti na aktivnost; deca sa slabom pažnjom veoma često izbegavaju dugotrajan napor; neretko ova deca gube stvari, ostavljaju ih po školi i ne sete se gde.;  ili je dete često…

Pročitajte više

Deca

Kako teče razvoj glasova kod dece?

Photo by Ben White on Unsplash

Razvoj izgovora glasova kod svakog deteta je individualan i postupan . Neka deca vrlo lagano i pravilno izgovaraju sve glasove dok druga imaju teškoće tokom njihovog savladavanja. Usvajanje izgovora glasova odvija se po određenom razvojnom redosledu. Neki glasovi usvajaju se pre ostalih. Fonološka sposobnost omogućava razlikovanje glasova prema određenim akustičkim osobinama. Glasovi koji su motorički i akustički jednostavniji za izgovor se pre usvajaju. Tako bi dete od tri godine pravilno trbalo da izgovara sve vokale kao i glasove M, P,…

Pročitajte više