Sve objave za ključnu reč:

deca

Adolescenti Deca

Niska frustraciona tolerancija kod dece i adolescenata

siora-photography-1597715-unsplash

Niska tolerancija na frustracije je snažan nagon da se odbaci nelagodnost bez mnogo razmišljanja. Ova tendencija reagovanja je normalan maladaptivan odgovor na frustraciju kako kod dece tako i kod odraslih. Tipičan odgovor kao nisku frustracionu toleranciju uključuje dodavanje negativnog i skoro nepotrebnog značenja situaciji, kao što je detetovo kazivanje da ne može da izdrži. Niska frustraciona tolerancija poprima mnoge oblike među školskom decom: odbijaju da ispune obaveze; odugovlače svoje obaveze; često plaču (poznato medju roditeljima kao da „cvile“) i žale…

Pročitajte više

Roditelji

Uloga roditelja u tretmanu dece sa razvojno-govornim jezičkim poremećajima

Photo by Simon Rae on Unsplash

Tretman dece sa razvojnim govorno-jezičkim poremećajima predstavlja dugotrajan proces koji podrazumeva uključenost roditelja deteta. Savremena koncepcija tretmana ne uključuje više stavove po kojima su roditelji dece samo pasivni izvršioci delova tretamana koji podrazumeva dovođenje dece na tretman i sprovođenje vežbi. Savremen pristup podrazumeva sagledavanja ne samo deteta koje je na tretmanu već i porodice, povezivanje simptoma sa onim što je u okruženju, shvatanje da održavanju nekih simptoma mogu doprinosti članovi porodice svojim ponašanjem. Uloga roditelja, zapravo počinje pre započinjanja tretmana,…

Pročitajte više

Deca Istaknuto Roditelji

Kako roditelji mogu da pomognu deci da savladaju čitanje i pisanje?

Photo by Thought Catalog on Unsplash

Na uzrastu pet ili pet ipo godina roditelji mogu kroz igru da pomognu deci u osvešćavanju prvog glasa u rečima.To je veoma jednostavno. Za početak pitamo dete da li u reči AUTO čuje glas A, gde A izgovaramo produženo i naglašeno: AAAUTO. Kasnije od deteta možemo da tražimo da samo oderedi kojim glasom počinje neka reč, npr. SAT opet naglašavajući glas SSSS. Kada dete to savlada možemo isto da uradimo i sa poslednjim glasom u rečima na sledeći način: pitamo…

Pročitajte više

Deca

Kako bavljenje sportom pomaže deci sa ADHD-om?

Photo by Adrià Crehuet Cano on Unsplash

Često smo svedoci preporuke raznih stručnjaka da decu sa dijagnostikovanim ADHD-om treba upisati na neki sport. Evo zašto je to tako. Deca sa ADHD sindromom imaju poremećaj u neurotransmiterskom sistemu, te se u njihovom telu nagomilava mnogo noradrenalina i adrenalina. Ti se hormoni u opštoj populaciji luče kada je osoba pod stresom. Iz toga se može zaključiti da su “hiperaktivni klinci” konstantno pod stresom. Mogu da se oslobode viška ovih hormona jedino fizičkom aktivnošću. Zato im se preporučuje redovna, kontinuirana…

Pročitajte više

Deca

Šta je to plastičnost mozga i šta nam tokom života omogućava?

annie-spratt-46095-unsplash

Dobar početak jeste nešto najvažnije, ali  naš je mozak fenomenalan i ima takvu sposobnost da ispravi i ponovo izgradi ono što je potrebno. Dalje u tekstu govorimo o plastičnosti mozga kod dece. Plastičnost mozga je sposobnost mozga da se oporavi i ponovo izgradi. Ova sposobnost omogućava mozgu da se oporavi nakon poremećaja ili povreda i da smanji efekte promena do kojih je došlo usled različitih bolesti kao što su multipla skleroza, Parkinsonova bolest, disleksija, ADHD i druge. Omogućava neuronima da…

Pročitajte više

Deca

Šta je senzorna soba?

Sensory-Wall

Senzorna soba je interaktivna soba opremljena odgovarajućom opremom koja potpomaže  stimulaciju čula sluha, vida, dodira i mirisa. To je mesto gde osobe sa poremećajem senzorne integracije mogu da istraže i razviju svoje senzorne veštine, da se relaksiraju i oslobode napetosti. Opremu kontroliše terapeut tako što dozira stimuluse za svako čulo prilagođavajući ih individualnim potrebama svakog korisnika. Tretmane sprovode defektolozi koji su prošli specijalnu obuku za ovaj vid terapije. Kako je opremljena senzorna soba? Senzorna soba je opremljena mekanim zidnim i…

Pročitajte više

Istaknuto Roditelji

Kako roditelji nenamerno postanu izvor stresa za svoju decu sportiste?

Photo by Hiam Augustinho on Unsplash

Nekoliko godina unazad je počeo trend učenja mlađih sportista kako da stvore zdrav psiholoski odgovor na dato okruženje. Ono što je potpuno zapostavljeno jeste edukacija roditelja na način kako da podrže i dopune obučene trenere u onome što rade i kako da pruže zaista adekvatnu podršku svojoj deci. Svi roditelji se u određenoj meri identifikuju sa svojom decom i na taj način im žele sve najbolje. Nažalost, u nekim slučajevima stepen identifikacije postaje preteran. Kada se roditelji prekomerno identifikuju sa…

Pročitajte više

Roditelji

Kako pomoći detetu koje ima problem sa spavanjem?

Photo by Anton Darius | @theSollers on Unsplash

Veliki broj roditelja svedoči o problemima spavanja njihove dece koji ih dodatno iscrpljuju i umanjuju im kvalitet života. Probleme sa spavanjem kod dece nije lako rešiti. Kako bi se isključila mogućnost da je poremećaj spavanja uzrokovan ozbiljnim neurološkim problemom roditelji bi trebali da se najpre posavetuju sa pedijatrom. Lekovi nikako ne smeju da se uzimaju na svoju ruku, pogotovo ako su u pitanju deca, jer oni nose određene rizike i veoma često  ne rešavaju sam izvor problema. Ukoliko se ustanovi…

Pročitajte više

Deca

Da li dete ima fonološki poremećaj ili poremećaj artikulacije i kako ih razlikovati?

Photo by Pineapple Supply Co. on Unsplash

U našem klasifikacionom dijagnostičkom sistemu ne postoje „fonološki poremećaji“  kao izolovana dijagnostička kategorija. Iako četvrta revizija dijagnostičkog i statističkog priručnika Američkog psihijatrijskog udruženja(DSM -4) 2010 godine izdvaja fonološke poremećaje kao zaseban entitet, 2013 godine DSM-5 klasifikacija ih ponovo pridružuje artikulacionim poremećajima. U dijagnostici se često greši u pogledu dece koja izgovaraju nepravilno samo nekoliko glasova i čiji se poremećaj govora po običaju  svrstava u dijagnostičku kategoriju dislalija. S obzirom da fonološki poremećaji nisu retkost i da se u praksi veoma…

Pročitajte više

Deca Istaknuto

Elektivni mutizam

gabby-orcutt-74607-unsplash

Elektivni ( ili selektivni) mutizam se definiše kao duži prekid govora (ovde se misli na duži od mesec dana)  u nekim određenim socijalnim situacijama dok je u nekim drugim situacijama verbalna komunikacija normalna. Poremećaj počinje obično pre 5.godine života a kasnije može da se razvije u socijalnu fobiju. Kod elektivnog mutizma prekid govora se dešava u vrtiću ili školi ( u školi skoro uvek na mlađem školskom uzrastu) u grupi nepoznate dece, u nepoznatim situacijama i u susretu sa nepoznatim…

Pročitajte više