Sve objave za ključnu reč:

decija psihologija

Adolescenti Deca

Socijalna fobija

Photo by Ben White on Unsplash

Socijalna fobija se primećuje od ranije kod deteta ili adolescenta. Osoba sa socijalnom fobijom ima strahove u vrlo različitim socijalnim situacijama, a najčešći su strah od kritike i neodobravanja drugih ljudi odnosno druge dece, strah da će ih loše proceniti, da će ispasti glupi, strah i nelagodnost da se jede ili pije pred drugima, da se piše pred drugima, strah od crvenjenja u društvu i slično. Ovi strahovi praćeni su znojenjem, crvenilom, tremorom a nekada i doživljajem prolaznog bola, žarenjem,…

Pročitajte više

Istaknuto Roditelji

Kako roditelji nenamerno postanu izvor stresa za svoju decu sportiste?

Photo by Hiam Augustinho on Unsplash

Nekoliko godina unazad je počeo trend učenja mlađih sportista kako da stvore zdrav psiholoski odgovor na dato okruženje. Ono što je potpuno zapostavljeno jeste edukacija roditelja na način kako da podrže i dopune obučene trenere u onome što rade i kako da pruže zaista adekvatnu podršku svojoj deci. Svi roditelji se u određenoj meri identifikuju sa svojom decom i na taj način im žele sve najbolje. Nažalost, u nekim slučajevima stepen identifikacije postaje preteran. Kada se roditelji prekomerno identifikuju sa…

Pročitajte više

Roditelji

Kako pomoći detetu koje ima problem sa spavanjem?

Photo by Anton Darius | @theSollers on Unsplash

Veliki broj roditelja svedoči o problemima spavanja njihove dece koji ih dodatno iscrpljuju i umanjuju im kvalitet života. Probleme sa spavanjem kod dece nije lako rešiti. Kako bi se isključila mogućnost da je poremećaj spavanja uzrokovan ozbiljnim neurološkim problemom roditelji bi trebali da se najpre posavetuju sa pedijatrom. Lekovi nikako ne smeju da se uzimaju na svoju ruku, pogotovo ako su u pitanju deca, jer oni nose određene rizike i veoma često  ne rešavaju sam izvor problema. Ukoliko se ustanovi…

Pročitajte više

Deca

Da li dete ima fonološki poremećaj ili poremećaj artikulacije i kako ih razlikovati?

Photo by Pineapple Supply Co. on Unsplash

U našem klasifikacionom dijagnostičkom sistemu ne postoje „fonološki poremećaji“  kao izolovana dijagnostička kategorija. Iako četvrta revizija dijagnostičkog i statističkog priručnika Američkog psihijatrijskog udruženja(DSM -4) 2010 godine izdvaja fonološke poremećaje kao zaseban entitet, 2013 godine DSM-5 klasifikacija ih ponovo pridružuje artikulacionim poremećajima. U dijagnostici se često greši u pogledu dece koja izgovaraju nepravilno samo nekoliko glasova i čiji se poremećaj govora po običaju  svrstava u dijagnostičku kategoriju dislalija. S obzirom da fonološki poremećaji nisu retkost i da se u praksi veoma…

Pročitajte više

Deca

Šta je dislalija?

Photo by Max Goncharov on Unsplash

Dislalije se definišu  kao artikulacioni poremećaji koji se manifestuju kao nemogućnost ili nepravilnost u izgovoru pojedinih glasova. Mogu se ispoljiti kao omisija (izostavljaje određenog glasa), supstitucija (zamena jednog glasa drugim) ili distorzija (nepravilan izgovor glasova). Odnosi se na osobe koje imaju očuvano čulo sluha, urednu inervaciju govornih organa, očuvanu inteligenciju i ostale komponente jezika. Dislalija se smatra jednim od najučestalijih govornih poremećaja u populaciji dece čija je učestalost od 20-40%. Roditelji se često pitaju zašto se poremećaji izgovora javljaju baš…

Pročitajte više

Adolescenti Deca

Kako da prepoznate ADHD kod svog deteta

chelsea-aaron-313416-unsplash

Šta je hiperkinetički poremećaj možete pročitati ovde a to kako se prepoznaje možemo učiti  na osnovu tri vrste simptoma: Simptomi koji ukazuju na razvojno neprimereni nivo slabe pažnje:  kada se dete ne pazi; kada ne završava svoje zadatke do kraja; kada ne može da se organizuje a neretko skače sa aktivnosti na aktivnost; deca sa slabom pažnjom veoma često izbegavaju dugotrajan napor; neretko ova deca gube stvari, ostavljaju ih po školi i ne sete se gde.;  ili je dete često…

Pročitajte više

Deca

Kako teče razvoj glasova kod dece?

Photo by Ben White on Unsplash

Razvoj izgovora glasova kod svakog deteta je individualan i postupan . Neka deca vrlo lagano i pravilno izgovaraju sve glasove dok druga imaju teškoće tokom njihovog savladavanja. Usvajanje izgovora glasova odvija se po određenom razvojnom redosledu. Neki glasovi usvajaju se pre ostalih. Fonološka sposobnost omogućava razlikovanje glasova prema određenim akustičkim osobinama. Glasovi koji su motorički i akustički jednostavniji za izgovor se pre usvajaju. Tako bi dete od tri godine pravilno trbalo da izgovara sve vokale kao i glasove M, P,…

Pročitajte više

Deca Istaknuto

Elektivni mutizam

gabby-orcutt-74607-unsplash

Elektivni ( ili selektivni) mutizam se definiše kao duži prekid govora (ovde se misli na duži od mesec dana)  u nekim određenim socijalnim situacijama dok je u nekim drugim situacijama verbalna komunikacija normalna. Poremećaj počinje obično pre 5.godine života a kasnije može da se razvije u socijalnu fobiju. Kod elektivnog mutizma prekid govora se dešava u vrtiću ili školi ( u školi skoro uvek na mlađem školskom uzrastu) u grupi nepoznate dece, u nepoznatim situacijama i u susretu sa nepoznatim…

Pročitajte više

Roditelji

Šta svi roditelji dece sa razvojnom disfazijom treba da znaju?

Photo by Myles Tan on Unsplash

Deca koja imaju dijagnozu razvojne disfazije imaju uredan razvoj kao i deca tipičnog razvoja, osim razvoja produkcije i razumevanja govora i jezika kao što je već poznato. Gledaju i obraćaju pažnju na  aktivnosti tokom tretmana, odreaguju ako ih zagolicam, smehom ili pak ljutnjom, pokazuju mi igračku koja ih zanima ili mi pokazuju šta su nacrtali mada češće nažvrljali. Kako ne bismo decu gledali samo kroz teškoće koje imaju evo i njihovih dobrih strana. Dete dobro čuje, uredno se odaziva na…

Pročitajte više

Deca Roditelji

Kada roditelj može da posumnja da dete ima razvojnu disfaziju?

patrick-fore-402574-unsplash

Na uzrastu pre prve godine uočavaju se kašnjenja u fazi brbljanja i spontanog glasanja. Odložena je  pojava prve reči i formiranje rečenica. Usvajanje novih reči i formiranje rečnika je otežano, pa je detetov rečnik veoma oskudan, značenje reči je ograničeno samo na konkretne pojmove. Usvajanje značenja reči se takođe sporije razvija. Teško usvajaju reči koje izražavaju apstraktne pojmove. Retko upotrebljavaju zamenice, predloge, priloge, pomoćne glagole. Ne razlikuju rod, teško usvajaju množinu, ne koriste vremena(prošlo, sadašnje, buduće). Nedostaje im veliki broj…

Pročitajte više