Sve objave za ključnu reč:

dečiji psiholog beograd

Roditelji

UREĐENJE IGRAONICE I MATERIJALI ZA SPROVOĐENJE SON-RISE PROGRAMA

markus-spiske-193031-unsplash

Uređenje sobe, igraonice, za dete ne mora biti skupo i nije bitno da izgleda potpuno isto kao sobe koje se koriste u Son-Rise Programu Američkog centra za lečenje autizma. Važno je da stvorite najsigurniju i od distrakcija (onoga što može da odvlači pažnju) slobodnu sobu za svoje dete. Što se poda tiče bitno je izabrati pod koji ne odvlači pažnju detetu( da nema šare). Rad sa detetom u igraonici(sobi) omogućava vam da eliminišete distrakcije kao što su braća i sestre,…

Pročitajte više

Adolescenti Istaknuto

Zašto je važno mentalno zdravlje svakog adolescenta?

Photo by rawpixel on Unsplash

Važne navike mentalnog zdravlja koje uključuju suočavanje, otpor i dobro rasuđivanje, pomažu adolescentima da postignu sveukupnu dobrobit i stvore poziciju za pozitivno mentalno zdravlje u odraslom dobu. Promene rasploženja su česte tokom adolescencije. Međutim, jedan od pet adolescenata u jednom trenutku svog života  ima ozbiljan poremećaj mentalnog zdravlja, kao što su depresija i/ili anksiozni poremećaj. Prijatelji i porodica mogu uvek da prate upozoravajuće znakove mentalnih poremećaja i pozovu ili ukažu na pomoć. Efektivni tretmani postoje i mogu uključivati kombinaciju psihoterapije…

Pročitajte više

Deca Roditelji

KAKO SON-RISE PROGRAM POMAŽE DECI ŠIROM SVETA?

Photo by Jenn Evelyn-Ann on Unsplash

ISTORIJA SON-RISE PROGRAMA Son-Rise Program napravili su Barry Neil Kaufman i Samahria Lyte Kaufman kad je njihovom sinu Ronu dijagnostikovan autizam. Iako su im savetovali da smeste Rona u neku instituciju zbog njegovog “beznadežnog, doživotnog stanja”, Kaufmanovi su umesto toga osmislili jedan inovativni kućni program fokusiran na dete u pokušaju da dopru do svog sina. Jedinstveni program Kaufmanovih, koji je značio potpuno odstupanje od postojećih metoda lečenja, preobrazio je Rona od nemog, povučenog deteta s količnikom inteligencije manjim od 30…

Pročitajte više

Adolescenti Deca

Tikovi-da li ima razloga za brigu?

annie-spratt-177697-unsplash

Verovatno su se neki od roditelja susretali sa pojavom tikova kod dece misleći da su takva ponašanja neka od faza u odrastanju ili da dete tako privlači pažnju odraslih. Iako mnogi tikovi prolaze spontano, bez ikakve intervencije, ne treba ih ignorisati. Dete treba pratiti kroz sve faze razvoja i tako se na najbolji način može prepoznati da li pravi grimase jer hoće da bude u centru pažnje ili su u pitanju pokreti koje dete ne može da kontroliše. Razloga za…

Pročitajte više

Deca

Šta je senzorna soba?

Sensory-Wall

Senzorna soba je interaktivna soba opremljena odgovarajućom opremom koja potpomaže  stimulaciju čula sluha, vida, dodira i mirisa. To je mesto gde osobe sa poremećajem senzorne integracije mogu da istraže i razviju svoje senzorne veštine, da se relaksiraju i oslobode napetosti. Opremu kontroliše terapeut tako što dozira stimuluse za svako čulo prilagođavajući ih individualnim potrebama svakog korisnika. Tretmane sprovode defektolozi koji su prošli specijalnu obuku za ovaj vid terapije. Kako je opremljena senzorna soba? Senzorna soba je opremljena mekanim zidnim i…

Pročitajte više

Deca

Tretman senzorne integracije kroz igru

Photo by Kelly Sikkema on Unsplash

Disfunkcija senzorne integracije može se pojaviti kao samostalna teškoća ili može biti simptom u sklopu različitih sindroma ili bolesti. Može se manifestovati u slučajevima nedovoljne zrelosti CNS-a usled prevremenog rođenja, kod dece sa smetnjama u motornom razvoju, cerebralne paralize, ADHD-a, dece sa smetnjama u razvoju govora i jezika, smetnjama u učenju,  dece sa oštećenjem sluha i intelektualnim teškoćama… U tretman senzorne integracije uključuju se deca sa disfunkcijom i teškoćama senzorne integracije, samoregulacije, poremećaja mišićnog tonusa, smetnjama u finoj i gruboj…

Pročitajte više

Deca

  Senzorna integracija

Photo by Patricia Prudente on Unsplash

Senzorna integracija je neuro-biološki proces primanja i obrade informacija koje u mozak dolaze iz naših čula: vida, sluha, mirisa, ukusa, dodira ili kretanja. Omogućava našem mozgu da sve primljene informacije iz okoline obradi i organizuje npr. da odvoji bitne od nebitnih, kako bismo na adekvatan način mogli da odgovorimo na njih nekom svrsishodnom aktivnošću npr.da se krećemo, učimo… To se najbolje može videti iz sledećeg primera. Naime, desilo vam se da žurite, trčite za autobusom ili slično. Tokom te radnje…

Pročitajte više

Adolescenti Deca

Socijalna fobija

Photo by Ben White on Unsplash

Socijalna fobija se primećuje od ranije kod deteta ili adolescenta. Osoba sa socijalnom fobijom ima strahove u vrlo različitim socijalnim situacijama, a najčešći su strah od kritike i neodobravanja drugih ljudi odnosno druge dece, strah da će ih loše proceniti, da će ispasti glupi, strah i nelagodnost da se jede ili pije pred drugima, da se piše pred drugima, strah od crvenjenja u društvu i slično. Ovi strahovi praćeni su znojenjem, crvenilom, tremorom a nekada i doživljajem prolaznog bola, žarenjem,…

Pročitajte više

Roditelji

Kako pomoći detetu koje ima problem sa spavanjem?

Photo by Anton Darius | @theSollers on Unsplash

Veliki broj roditelja svedoči o problemima spavanja njihove dece koji ih dodatno iscrpljuju i umanjuju im kvalitet života. Probleme sa spavanjem kod dece nije lako rešiti. Kako bi se isključila mogućnost da je poremećaj spavanja uzrokovan ozbiljnim neurološkim problemom roditelji bi trebali da se najpre posavetuju sa pedijatrom. Lekovi nikako ne smeju da se uzimaju na svoju ruku, pogotovo ako su u pitanju deca, jer oni nose određene rizike i veoma često  ne rešavaju sam izvor problema. Ukoliko se ustanovi…

Pročitajte više

Deca

Da li dete ima fonološki poremećaj ili poremećaj artikulacije i kako ih razlikovati?

Photo by Pineapple Supply Co. on Unsplash

U našem klasifikacionom dijagnostičkom sistemu ne postoje „fonološki poremećaji“  kao izolovana dijagnostička kategorija. Iako četvrta revizija dijagnostičkog i statističkog priručnika Američkog psihijatrijskog udruženja(DSM -4) 2010 godine izdvaja fonološke poremećaje kao zaseban entitet, 2013 godine DSM-5 klasifikacija ih ponovo pridružuje artikulacionim poremećajima. U dijagnostici se često greši u pogledu dece koja izgovaraju nepravilno samo nekoliko glasova i čiji se poremećaj govora po običaju  svrstava u dijagnostičku kategoriju dislalija. S obzirom da fonološki poremećaji nisu retkost i da se u praksi veoma…

Pročitajte više