Sve objave za ključnu reč:

norme razvoja govora kod dece

Deca Roditelji

Da li je bilingvizam prednost ili teškoća?

Postoji više stanovišta za definisanje bilingvizma. Za neke bilingvizam predstavlja sposobnost pojedinca da komunicira podjednako dobro  na dva jezika, dok za druge znači sposobnost pojedinca da komunicira na dva jezika, ali sa izraženijim veštinama komuniciranja samo u jednom od ta dva jezika. Definicija koja je opšte prihvaćena je da se bilingvizam definiše kao sposobnost pojedinca, grupe ili naroda da se služi sa dva jezika bez vidljive veće sklonosti za jedan od njih. U odnosu na period kada se usvajaju jezici…

Pročitajte više

Roditelji

Uloga roditelja u tretmanu dece sa razvojno-govornim jezičkim poremećajima

Tretman dece sa razvojnim govorno-jezičkim poremećajima predstavlja dugotrajan proces koji podrazumeva uključenost roditelja deteta. Savremena koncepcija tretmana ne uključuje više stavove po kojima su roditelji dece samo pasivni izvršioci delova tretamana koji podrazumeva dovođenje dece na tretman i sprovođenje vežbi. Savremen pristup podrazumeva sagledavanja ne samo deteta koje je na tretmanu već i porodice, povezivanje simptoma sa onim što je u okruženju, shvatanje da održavanju nekih simptoma mogu doprinosti članovi porodice svojim ponašanjem. Uloga roditelja, zapravo počinje pre započinjanja tretmana,…

Pročitajte više

Deca

Šta je dislalija?

Dislalije se definišu  kao artikulacioni poremećaji koji se manifestuju kao nemogućnost ili nepravilnost u izgovoru pojedinih glasova. Mogu se ispoljiti kao omisija (izostavljaje određenog glasa), supstitucija (zamena jednog glasa drugim) ili distorzija (nepravilan izgovor glasova). Odnosi se na osobe koje imaju očuvano čulo sluha, urednu inervaciju govornih organa, očuvanu inteligenciju i ostale komponente jezika. Dislalija se smatra jednim od najučestalijih govornih poremećaja u populaciji dece čija je učestalost od 20-40%. Roditelji se često pitaju zašto se poremećaji izgovora javljaju baš…

Pročitajte više

Roditelji

Šta svi roditelji dece sa razvojnom disfazijom treba da znaju?

Deca koja imaju dijagnozu razvojne disfazije imaju uredan razvoj kao i deca tipičnog razvoja, osim razvoja produkcije i razumevanja govora i jezika kao što je već poznato. Gledaju i obraćaju pažnju na  aktivnosti tokom tretmana, odreaguju ako ih zagolicam, smehom ili pak ljutnjom, pokazuju mi igračku koja ih zanima ili mi pokazuju šta su nacrtali mada češće nažvrljali. Kako ne bismo decu gledali samo kroz teškoće koje imaju evo i njihovih dobrih strana. Dete dobro čuje, uredno se odaziva na…

Pročitajte više

Deca Roditelji

Kada roditelj može da posumnja da dete ima razvojnu disfaziju?

Na uzrastu pre prve godine uočavaju se kašnjenja u fazi brbljanja i spontanog glasanja. Odložena je  pojava prve reči i formiranje rečenica. Usvajanje novih reči i formiranje rečnika je otežano, pa je detetov rečnik veoma oskudan, značenje reči je ograničeno samo na konkretne pojmove. Usvajanje značenja reči se takođe sporije razvija. Teško usvajaju reči koje izražavaju apstraktne pojmove. Retko upotrebljavaju zamenice, predloge, priloge, pomoćne glagole. Ne razlikuju rod, teško usvajaju množinu, ne koriste vremena(prošlo, sadašnje, buduće). Nedostaje im veliki broj…

Pročitajte više

Deca

Razvojna disfazija

Disfazija je specifični jezički poremećaj ( u daljem tekstu SJP) koji se ispoljava u vidu nemogućnosti razvoja govora i jezika gde: dete ne govori ili su u govoru prisutne izrazite nepravilnosti (ekspresivni tip) i nemogućnosti razumevanja jezika gde: dete ne razume govor i nije u mogućnosti da ga produkuje (receptivni tip) . Disfazično dete zaostaje samo u razvoju govora i jezika u odnosu na decu tipičnih sposobnosti. Preduslovi za dijagnozu SJP su: odsustvo neurološkog oštećenja, očuvan sluh , normalne intelektulane sposobnosti (neverbalni količnik…

Pročitajte više

Deca Roditelji

Korisne igre i igračke za stimulaciju psihomotornog razvoja dece do 3 godine

Većina ovih igara je svim rodiljima poznata ali u ovom malom tekstu ih navodimo kao značajne za psihomotorni razvoj svakog deteta: Ringe-raja Taši –taši U šumici zeka Ide maca oko tebe Skupčao se mali jež Ljulja ljuške Lovac Pekarčić Jabučice crvena Pesmice potkrepite pokretima, deca ih tako brže pamte i deluju veoma simpatično npr: sklupčao se mali jež-sklupčajte se na podu i spavajte, pa se dignite i bockajte kažiprstima, ne diraj ga ručicama-odmahujte kažiprstom… Tekstove pesmica možete naći na internetu…

Pročitajte više

Deca

Norme urednog razvoja govora od prve do druge godine deteta

Ovo je period kada počinju da se javljaju prve smislene reči i razumevanje njihovih funkcija. U nastavku pogledajte koje su to norme. 12 – 18 meseci Razume i izvršava naredbe tipa „Dođi“, „Daj“, “Donesi”, “Idemo” Prepoznaje likove i predmete na slici (kuca, lopta, auto…) Na zahtev pokazuje predmete  iz neposredne okoline Ume da pokaže na sebi delove tela (oko, glava, nos…) Aktivno koristi oko 10-20 reči (uglavnom imenice) mama, baba, tata, pa-pa… Upotrebljava frazu od dve reči, uglavnom imenica (“Mama…

Pročitajte više

Deca

Norme urednog razvoja govora od rodjenja do prve godine

Govor se uči od rodjenja, od prvog plača, prvog osmeha i prvog gukanja. U produžetku teksta pročitajte norme urednog razvoja govora za dete do prve godine života. 0-3 meseca Spontano glasanje bebe odražava njeno trenutno fiziološko ili emocionalno stanje Plače različito za različite potrebe Zaćuti ili se smeje kad joj se obraćate  Guče Reaguje na značenje različitih tonova glasa, na primer, na ljutite, umirujuće i vesele glasove. 3-6 meseci Ovaj period karakteriše početak brbljanja: pa, ba, da, ta, apa… Reaguje…

Pročitajte više