Sve objave za ključnu reč:

pravilan razvoj govora kod dece

Deca

Da li dete ima fonološki poremećaj ili poremećaj artikulacije i kako ih razlikovati?

Photo by Pineapple Supply Co. on Unsplash

U našem klasifikacionom dijagnostičkom sistemu ne postoje „fonološki poremećaji“  kao izolovana dijagnostička kategorija. Iako četvrta revizija dijagnostičkog i statističkog priručnika Američkog psihijatrijskog udruženja(DSM -4) 2010 godine izdvaja fonološke poremećaje kao zaseban entitet, 2013 godine DSM-5 klasifikacija ih ponovo pridružuje artikulacionim poremećajima. U dijagnostici se često greši u pogledu dece koja izgovaraju nepravilno samo nekoliko glasova i čiji se poremećaj govora po običaju  svrstava u dijagnostičku kategoriju dislalija. S obzirom da fonološki poremećaji nisu retkost i da se u praksi veoma…

Pročitajte više

Deca

Šta je dislalija?

Photo by Max Goncharov on Unsplash

Dislalije se definišu  kao artikulacioni poremećaji koji se manifestuju kao nemogućnost ili nepravilnost u izgovoru pojedinih glasova. Mogu se ispoljiti kao omisija (izostavljaje određenog glasa), supstitucija (zamena jednog glasa drugim) ili distorzija (nepravilan izgovor glasova). Odnosi se na osobe koje imaju očuvano čulo sluha, urednu inervaciju govornih organa, očuvanu inteligenciju i ostale komponente jezika. Dislalija se smatra jednim od najučestalijih govornih poremećaja u populaciji dece čija je učestalost od 20-40%. Roditelji se često pitaju zašto se poremećaji izgovora javljaju baš…

Pročitajte više

Roditelji

Šta svi roditelji dece sa razvojnom disfazijom treba da znaju?

Photo by Myles Tan on Unsplash

Deca koja imaju dijagnozu razvojne disfazije imaju uredan razvoj kao i deca tipičnog razvoja, osim razvoja produkcije i razumevanja govora i jezika kao što je već poznato. Gledaju i obraćaju pažnju na  aktivnosti tokom tretmana, odreaguju ako ih zagolicam, smehom ili pak ljutnjom, pokazuju mi igračku koja ih zanima ili mi pokazuju šta su nacrtali mada češće nažvrljali. Kako ne bismo decu gledali samo kroz teškoće koje imaju evo i njihovih dobrih strana. Dete dobro čuje, uredno se odaziva na…

Pročitajte više

Deca Roditelji

Kada roditelj može da posumnja da dete ima razvojnu disfaziju?

patrick-fore-402574-unsplash

Na uzrastu pre prve godine uočavaju se kašnjenja u fazi brbljanja i spontanog glasanja. Odložena je  pojava prve reči i formiranje rečenica. Usvajanje novih reči i formiranje rečnika je otežano, pa je detetov rečnik veoma oskudan, značenje reči je ograničeno samo na konkretne pojmove. Usvajanje značenja reči se takođe sporije razvija. Teško usvajaju reči koje izražavaju apstraktne pojmove. Retko upotrebljavaju zamenice, predloge, priloge, pomoćne glagole. Ne razlikuju rod, teško usvajaju množinu, ne koriste vremena(prošlo, sadašnje, buduće). Nedostaje im veliki broj…

Pročitajte više

Deca

Razvojna disfazija

Photo by Marjorie Bertrand on Unsplash

Disfazija je specifični jezički poremećaj ( u daljem tekstu SJP) koji se ispoljava u vidu nemogućnosti razvoja govora i jezika gde: dete ne govori ili su u govoru prisutne izrazite nepravilnosti (ekspresivni tip) i nemogućnosti razumevanja jezika gde: dete ne razume govor i nije u mogućnosti da ga produkuje (receptivni tip) . Disfazično dete zaostaje samo u razvoju govora i jezika u odnosu na decu tipičnih sposobnosti. Preduslovi za dijagnozu SJP su: odsustvo neurološkog oštećenja, očuvan sluh , normalne intelektulane sposobnosti (neverbalni količnik…

Pročitajte više

Deca Roditelji

Kako da na jednostavan način u kućnim uslovima stimulišete razvoj Vašeg deteta

Photo by Daiga Ellaby on Unsplash

Podsticanje ranog razvoja u slučajevima kada razvoj odstupa od normalnog ali i u slučajevima urednog razvoja značajno je za sveukupni psihosocijalni razvoj deteta. Stimulacija treba da otpočne za vreme tzv. senzitivnog perioda, pre treće godine, jer se posle isteka ovog perioda potencijal za razvoj pojedinih psihičkih funkcija znatno smanjuje. Program stimulacije sprovodi se kroz ciljane aktivnosti, na jednostavan način i kroz igru. Utiče na usvajanje novih funkcionalnih znanja i veština. Roditelji treba da aktivno i zainteresovano podstiču verbalnu i neverbalnu…

Pročitajte više

Deca

Norme urednog razvoja govora u šestoj godini

https://unsplash.com/photos/eo0VBI3Q8Ss

  Evo šta je potrebno da dete u predškolskom uzrastu ima da bi ispunilo normu urednog razvoja: U rečniku ima preko 2000 reči Pravilno izgovara sve glasove maternjeg jezika Prepoznaje rimovanje reči (npr: “Vidi malu Rosu, sama pere kosu”,  “Kćeri moja Nato, ti si moje zlato”) Vrši analizu i sintezu glasova u reči( Na koje slovo počinje reč SAT? ; Kada kažem M-I-Š šta sam rekla? Koje je poslednje slovo u reči OKO; Od kojih se slova sastoji reč ČAŠA?…)…

Pročitajte više

Deca

Norme urednog razvoja govora u petoj godini

https://unsplash.com/photos/ip8_9cynA0w

Kada petogodišnjak  pokrene razogovor nemojte ga prekidati,  poklonite mu pažnju. U produžetku pročitajte koje su norme za uredni razvoj govora u ovom dobu: Govor je u potpunosti gramatičan Definiše jednostavne reči Priča priče po slikama i prepričava ih Izvršava tri uzastopna naloga Prosečno upotrebljava 2000 reči Sa 5,5 godina bi trebalo  pravilno da izgovara sve glasove maternjeg jezika Broji do 10 Crta čoveka šematski, seče makazama po liniji, boji crteže Crta krug, kvadrat i trougao Oblači se i skida bez…

Pročitajte više

Deca

Norme urednog razvoja govora u četvrtoj godini

Ashton Bingham

U ovom periodu života podrazumeva se da dete već govori. U nastavku pogledajte koje su norme urednog razvoja govora četvorogodišnjaka: Govori punim rečenicama Govor je razumljiv Daje tačan odgovor na pitanja “Šta radiš kada si: “Gladan?” “Pospan?”, “Žedan ?” Odgovara na jednostavna pitanja “Ko”, “Šta”, “Gde” i “Zašto”? Priča o nečemu što mu se nedavno dogodilo, pravilnim redosledom Govori vam o aktivnostima iz vrtića i druženjima s prijateljima Rečnik u ovom periodu sаdrži od 1200 do 1500 reči. Potrebno je…

Pročitajte više