Sve objave za ključnu reč:

razvoj dece

Istaknuto Roditelji

Zašto su prvorotkinje podložne osećanju stida i krivice?

jordan-whitt-H07Act0XaGY-unsplash

Moderno majčinstvo ima cenu mnogo veću nego ranije. Jedan deo  prvorotkinja majčinstvo počinje da doživljava kao paradu pogrešnih koraka gde se svakom koraku sudi, ma šta one uradile. Prema istraživanju koje je sproveo Time, više od 70 odsto anketiranih majki reklo je da oseća pritisak da rade stvari na određen način a više od polovine je reklo da oseća značajnu krivicu i/ili stid za zbog načina na koji nešto radi ili ne radi. Najčešća od svi stvari koje rade ili…

Pročitajte više

Deca Roditelji

Da li je bilingvizam prednost ili teškoća?

sai-de-silva-41032-unsplash

Postoji više stanovišta za definisanje bilingvizma. Za neke bilingvizam predstavlja sposobnost pojedinca da komunicira podjednako dobro  na dva jezika, dok za druge znači sposobnost pojedinca da komunicira na dva jezika, ali sa izraženijim veštinama komuniciranja samo u jednom od ta dva jezika. Definicija koja je opšte prihvaćena je da se bilingvizam definiše kao sposobnost pojedinca, grupe ili naroda da se služi sa dva jezika bez vidljive veće sklonosti za jedan od njih. U odnosu na period kada se usvajaju jezici…

Pročitajte više

Roditelji

Uloga roditelja u tretmanu dece sa razvojno-govornim jezičkim poremećajima

Photo by Simon Rae on Unsplash

Tretman dece sa razvojnim govorno-jezičkim poremećajima predstavlja dugotrajan proces koji podrazumeva uključenost roditelja deteta. Savremena koncepcija tretmana ne uključuje više stavove po kojima su roditelji dece samo pasivni izvršioci delova tretamana koji podrazumeva dovođenje dece na tretman i sprovođenje vežbi. Savremen pristup podrazumeva sagledavanja ne samo deteta koje je na tretmanu već i porodice, povezivanje simptoma sa onim što je u okruženju, shvatanje da održavanju nekih simptoma mogu doprinosti članovi porodice svojim ponašanjem. Uloga roditelja, zapravo počinje pre započinjanja tretmana,…

Pročitajte više

Deca

Deca ne treba da znaju da čitaju i pišu pred polazak u školu, ali moraju da imaju razvijene veštine koje prethode čitanju i pisanju

pan-xiaozhen-423533-unsplash

Mnoge roditelje brine pitanje da li deca treba da znaju da čitaju i pišu pre polaska u školu. Po pravilu ne trebaju! Ali moraju da imaju razvijene predčitačke veštine koje im omogućavaju učenje čitanja i pisanja. Kako sve počinje? Dok čitamo deci, ona najpre uče razliku između teksta i slike. Uočavaju da se tekst čita sleva nadesno i odozgo prema dole. Takođe počinje da se razvija i fonološka svest neophodna za učenje veština čitanja i pisanja. Dete postaje svesno da…

Pročitajte više

Deca Istaknuto

Da li je dete hiperaktivno ili ima ADHD sindrom?

jason-rosewell-64854-unsplash

Često se u svakodnevnom razgovoru upotrebljava izraz „hiperaktivan“. Još češće odrasle osobe izrazom „hiperaktivan“ negativno opisuju razigrano ponašanje deteta (koje je najčešće sasvim u redu) bez znanja o tome šta je hiperaktivnost ili šta je ADHD. Šta je ustvari ADHD i kako se manifestuje? Prema DSM-IV klasifikaciji ADHD se definiše kao poremećaj sa deficitom pažnje i hiperaktivnošću (engl. Attention Deficit Hyperactivity Disorder, ADHD). ADHD je neurobihevioralni razvojni poremećaj čija je najupečatljivija karakteristika nemogućnost kontrolisanja sopstvenog ponašanja. Predstavlja jedan od najčešće…

Pročitajte više

Deca

Socijalna anksioznost kod dece

Photo by Ben White on Unsplash

Kada deca doživljavaju socijalnu (društvenu) anksioznost, ona se plaše situacija u kojima moraju da komuniciraju sa drugim ljudima i plaše se situacija gde bi bila u centru pažnje. Često su zabrinuta da će drugi misliti loše o njima ili da će ona (deca) uraditi nešto što je sramotno. Šta je socijalna anksioznost kod dece? Socijalna anksioznost uglavnom se viđa kod starije dece i tinejdzera, ali se može dijagnostikovati čak i kod dece na uzrastu od četri godine. Neki od znakova…

Pročitajte više

Deca

Šta je senzorna soba?

Sensory-Wall

Senzorna soba je interaktivna soba opremljena odgovarajućom opremom koja potpomaže  stimulaciju čula sluha, vida, dodira i mirisa. To je mesto gde osobe sa poremećajem senzorne integracije mogu da istraže i razviju svoje senzorne veštine, da se relaksiraju i oslobode napetosti. Opremu kontroliše terapeut tako što dozira stimuluse za svako čulo prilagođavajući ih individualnim potrebama svakog korisnika. Tretmane sprovode defektolozi koji su prošli specijalnu obuku za ovaj vid terapije. Kako je opremljena senzorna soba? Senzorna soba je opremljena mekanim zidnim i…

Pročitajte više

Deca

Tretman senzorne integracije kroz igru

Photo by Kelly Sikkema on Unsplash

Disfunkcija senzorne integracije može se pojaviti kao samostalna teškoća ili može biti simptom u sklopu različitih sindroma ili bolesti. Može se manifestovati u slučajevima nedovoljne zrelosti CNS-a usled prevremenog rođenja, kod dece sa smetnjama u motornom razvoju, cerebralne paralize, ADHD-a, dece sa smetnjama u razvoju govora i jezika, smetnjama u učenju,  dece sa oštećenjem sluha i intelektualnim teškoćama… U tretman senzorne integracije uključuju se deca sa disfunkcijom i teškoćama senzorne integracije, samoregulacije, poremećaja mišićnog tonusa, smetnjama u finoj i gruboj…

Pročitajte više

Deca

Šta je dislalija?

Photo by Max Goncharov on Unsplash

Dislalije se definišu  kao artikulacioni poremećaji koji se manifestuju kao nemogućnost ili nepravilnost u izgovoru pojedinih glasova. Mogu se ispoljiti kao omisija (izostavljaje određenog glasa), supstitucija (zamena jednog glasa drugim) ili distorzija (nepravilan izgovor glasova). Odnosi se na osobe koje imaju očuvano čulo sluha, urednu inervaciju govornih organa, očuvanu inteligenciju i ostale komponente jezika. Dislalija se smatra jednim od najučestalijih govornih poremećaja u populaciji dece čija je učestalost od 20-40%. Roditelji se često pitaju zašto se poremećaji izgovora javljaju baš…

Pročitajte više

Deca

Kako teče razvoj glasova kod dece?

Photo by Ben White on Unsplash

Razvoj izgovora glasova kod svakog deteta je individualan i postupan . Neka deca vrlo lagano i pravilno izgovaraju sve glasove dok druga imaju teškoće tokom njihovog savladavanja. Usvajanje izgovora glasova odvija se po određenom razvojnom redosledu. Neki glasovi usvajaju se pre ostalih. Fonološka sposobnost omogućava razlikovanje glasova prema određenim akustičkim osobinama. Glasovi koji su motorički i akustički jednostavniji za izgovor se pre usvajaju. Tako bi dete od tri godine pravilno trbalo da izgovara sve vokale kao i glasove M, P,…

Pročitajte više