Sve objave za ključnu reč:

razvoj govora

Deca

Šta je eholalija?

Photo by Edi Libedinsky on Unsplash

Eholalija je neželjeno ponavljanje istih reči i fraza koje je neko drugi rekao. Deo je normalnog razvoja jezika, ima svoj početak i kraj, kao i sve faze u razvoju dece. Tokom razvoja deca je koriste jer još uvek nisu razvila sve aspekte jezika, baza maternjeg jezika im se nije učvrstila, te nisu sigurna u upotrebu nekih reči. Karakteristična je za period između prve i druge godine. Npr. ako pitate dete „ Da li želiš čokoladu?“ može da ponovi „ adu…

Pročitajte više

Deca

Šta je dislalija?

Photo by Max Goncharov on Unsplash

Dislalije se definišu  kao artikulacioni poremećaji koji se manifestuju kao nemogućnost ili nepravilnost u izgovoru pojedinih glasova. Mogu se ispoljiti kao omisija (izostavljaje određenog glasa), supstitucija (zamena jednog glasa drugim) ili distorzija (nepravilan izgovor glasova). Odnosi se na osobe koje imaju očuvano čulo sluha, urednu inervaciju govornih organa, očuvanu inteligenciju i ostale komponente jezika. Dislalija se smatra jednim od najučestalijih govornih poremećaja u populaciji dece čija je učestalost od 20-40%. Roditelji se često pitaju zašto se poremećaji izgovora javljaju baš…

Pročitajte više

Deca

Kako teče razvoj glasova kod dece?

Photo by Ben White on Unsplash

Razvoj izgovora glasova kod svakog deteta je individualan i postupan . Neka deca vrlo lagano i pravilno izgovaraju sve glasove dok druga imaju teškoće tokom njihovog savladavanja. Usvajanje izgovora glasova odvija se po određenom razvojnom redosledu. Neki glasovi usvajaju se pre ostalih. Fonološka sposobnost omogućava razlikovanje glasova prema određenim akustičkim osobinama. Glasovi koji su motorički i akustički jednostavniji za izgovor se pre usvajaju. Tako bi dete od tri godine pravilno trbalo da izgovara sve vokale kao i glasove M, P,…

Pročitajte više

Roditelji

Šta svi roditelji dece sa razvojnom disfazijom treba da znaju?

Photo by Myles Tan on Unsplash

Deca koja imaju dijagnozu razvojne disfazije imaju uredan razvoj kao i deca tipičnog razvoja, osim razvoja produkcije i razumevanja govora i jezika kao što je već poznato. Gledaju i obraćaju pažnju na  aktivnosti tokom tretmana, odreaguju ako ih zagolicam, smehom ili pak ljutnjom, pokazuju mi igračku koja ih zanima ili mi pokazuju šta su nacrtali mada češće nažvrljali. Kako ne bismo decu gledali samo kroz teškoće koje imaju evo i njihovih dobrih strana. Dete dobro čuje, uredno se odaziva na…

Pročitajte više

Deca Roditelji

Kada roditelj može da posumnja da dete ima razvojnu disfaziju?

patrick-fore-402574-unsplash

Na uzrastu pre prve godine uočavaju se kašnjenja u fazi brbljanja i spontanog glasanja. Odložena je  pojava prve reči i formiranje rečenica. Usvajanje novih reči i formiranje rečnika je otežano, pa je detetov rečnik veoma oskudan, značenje reči je ograničeno samo na konkretne pojmove. Usvajanje značenja reči se takođe sporije razvija. Teško usvajaju reči koje izražavaju apstraktne pojmove. Retko upotrebljavaju zamenice, predloge, priloge, pomoćne glagole. Ne razlikuju rod, teško usvajaju množinu, ne koriste vremena(prošlo, sadašnje, buduće). Nedostaje im veliki broj…

Pročitajte više

Deca

Razvojna disfazija

Photo by Marjorie Bertrand on Unsplash

Disfazija je specifični jezički poremećaj ( u daljem tekstu SJP) koji se ispoljava u vidu nemogućnosti razvoja govora i jezika gde: dete ne govori ili su u govoru prisutne izrazite nepravilnosti (ekspresivni tip) i nemogućnosti razumevanja jezika gde: dete ne razume govor i nije u mogućnosti da ga produkuje (receptivni tip) . Disfazično dete zaostaje samo u razvoju govora i jezika u odnosu na decu tipičnih sposobnosti. Preduslovi za dijagnozu SJP su: odsustvo neurološkog oštećenja, očuvan sluh , normalne intelektulane sposobnosti (neverbalni količnik…

Pročitajte više

Deca Istaknuto

Šta je potrebno da dete zna kod logopeda pred polazak u školu

ben-white-197668-unsplash

Polazak u školu kod velikog broja roditelja stvara uzbuđenje i nervozu koja se jako lako prenosi na decu. Roditelje muče razna pitanja: od toga da li je njihovo dete spremno za polazak u školu do toga kako će se pokazati na testiranju i šta sve treba da zna. Dragi roditelji vaš jedini zadatak je da pokušate da približite detetu šta će ga pitati i ukažete mu poverenje da će sve biti u redu pa čak i ako ne bude znalo…

Pročitajte više

Deca Roditelji

Korisne igre i igračke za stimulaciju psihomotornog razvoja dece do 3 godine

markus-spiske-197281

Većina ovih igara je svim rodiljima poznata ali u ovom malom tekstu ih navodimo kao značajne za psihomotorni razvoj svakog deteta: Ringe-raja Taši –taši U šumici zeka Ide maca oko tebe Skupčao se mali jež Ljulja ljuške Lovac Pekarčić Jabučice crvena Pesmice potkrepite pokretima, deca ih tako brže pamte i deluju veoma simpatično npr: sklupčao se mali jež-sklupčajte se na podu i spavajte, pa se dignite i bockajte kažiprstima, ne diraj ga ručicama-odmahujte kažiprstom… Tekstove pesmica možete naći na internetu…

Pročitajte više

Deca Roditelji

Kako da na jednostavan način u kućnim uslovima stimulišete razvoj Vašeg deteta

Photo by Daiga Ellaby on Unsplash

Podsticanje ranog razvoja u slučajevima kada razvoj odstupa od normalnog ali i u slučajevima urednog razvoja značajno je za sveukupni psihosocijalni razvoj deteta. Stimulacija treba da otpočne za vreme tzv. senzitivnog perioda, pre treće godine, jer se posle isteka ovog perioda potencijal za razvoj pojedinih psihičkih funkcija znatno smanjuje. Program stimulacije sprovodi se kroz ciljane aktivnosti, na jednostavan način i kroz igru. Utiče na usvajanje novih funkcionalnih znanja i veština. Roditelji treba da aktivno i zainteresovano podstiču verbalnu i neverbalnu…

Pročitajte više

Deca

Kada autizam može da se dijagnostikuje (praksa i stvarnost)

https://pixabay.com/en/users/dewanr2-5064951/

Da bi se postavila dijagnoza autizma bitno je da postoji trijada oštećenja (problemi socijalizacije; komunikacije i imaginacije; stereotipnog ponašanja i interesovanja). Dijagnoza takođe zahteva mnoga ponašanja koja na ranom uzrastu nisu još uvek razvijena, već se javljaju kasnije u razvoju, na primer, stereotipna ponašanja. Klasifikacioni sistemi ne identifikuju ponašanja koja bi bila odgovarajuća za različite uzraste. Razvoj autistične simptomatologije se menja sa uzrastom i simptomi u ranom detinjstvu nisu isti kao kasnije manifestacije poremećaja. Tako da neka ponašanja prestaju da…

Pročitajte više