Roditelji

Kako pomoći detetu koje ima problem sa spavanjem?

Photo by Anton Darius | @theSollers on Unsplash

Veliki broj roditelja svedoči o problemima spavanja njihove dece koji ih dodatno iscrpljuju i umanjuju im kvalitet života.

Probleme sa spavanjem kod dece nije lako rešiti. Kako bi se isključila mogućnost da je poremećaj spavanja uzrokovan ozbiljnim neurološkim problemom roditelji bi trebali da se najpre posavetuju sa pedijatrom. Lekovi nikako ne smeju da se uzimaju na svoju ruku, pogotovo ako su u pitanju deca, jer oni nose određene rizike i veoma često  ne rešavaju sam izvor problema. Ukoliko se ustanovi da u osnovi nije neurološki poremećaj, problem u spavanju može biti uzrokovan lošim navikama u spavanju, stresom, prevelikim uzbuđenjem ili detetovim ponašanjem. Lečenje nesanice može biti uspešno samo ako dete ponovo nauči da spava i ponovo stekne dobre navike u spavanju.Vrlo je važno imati čvrst san jer mozak tokom noći obrađuje i čuva sve informacije koje smo naučili tokom dana, a deca se na taj način pravilno razvijaju.

Nekoliko važnih i jednostavnih saveta koji mogu pomoći Vašem detetu da se izbori sa problemom spavanja:

  • Rutina– važno je stvoriti rutinu u spavanju, što znači da treba slediti uvek iste korake u isto vreme i ne menjati rutinu nasumično.
  • Lagana večera-koja je laka za varenje. Treba izbegavati šećer jer on deci daje energiju energiju koju je teško utrošiti. Isto tako treba izbegavati pića koja u sebi sadrže kofein kao što su čaj i gazirani sokovi.
  • Bez igrica pred spavanje– jer one mogu da uzbude dete.
  • Rani odlazak na spavnje– dobro vreme za odlazak na spavanje je oko 20h, jer je deci potrebno između 9 i 10 sati spavanja dnevno
  • Stavite u krevet nešto što se detetu sviđa– igračka ili ćebence. Na taj način se postiže da dete stvori asocijaciju između tog predmeta i spavanja koji mu dodatno pruža osećaj sigurnosti.
  • Čitajte priču-napravite prijatnu atmosferu uz svetlo lampe i čitajte priču polako.
  • Ugasite svetla u sobi jer je to bitno za borbu sa nesanicom. Na biološki sat utiču uslovi iz okruženja. Kada je mrak napolju naš mozak nam poručuje da je vreme za spavanje, dok nas svetla drže budnim.
  • Nemojte odmah da se vraćate u sobu ako se dete zaplače- sačekajte nekoliko minuta i ukoliko se dete ne umiri umirite ga i napustite sobu.
  • Potrebno je strpljenje, pokušajte da se ne ljutite i držite se rutine. Ukoliko dete ustane iz kreveta vratite ga nazad bez sukoba.

Koji su mogući uzroci nesanice kod dece?

Uzroci mogu biti organski, usled nekog zdravstvenog problema, kada je neophodno da se obratite lekaru odnosno pedijatru, koji postavlja odgovarajuću dijagnozu.Isto tako alergije, upale uha ili grčevi mogu prekidati san ili onemogućiti uspavljivanje.Uzroci psihološke prirode su:

  • Loše navike u spavanju-uspavljivanje i neprekidan san uslovljeni su kako biološkim okolnostima tako i navikama i ponašanjem koje se uče. Stvaranjem navika i ponašanja učimo organizam da se priprema za spavanje i pomažemo mu da se odmori tokom noći. Ukoliko se dete probudi u toku noći bitno je da bude pripremljeno da se ponovo samo uspava.
  • Nesanica uslovljena stresom ili anksioznošću– ovaj tip nesanice može biti izazvan usled ličnih, porodičnih ili društvenih problema i obično se javlja iznenada. Dete se može osećati nespokojno zbog problema u porodici kao što su razvod, smrt člana porodice ili može imati strahove. Odbijanjem da spavaju deca ustvari ispoljavaju anksioznost. Jedan od uzroka može biti i uzbudljiv dan kada deca ne odlazak na spavanje doživljavaju kao prekidanje zabave. Problem mogu biti i noćni strahovi. Tada je bitno razgovarati sa decom o njihovim strahovima i pružiti im podršku. Najbitnije u ovakvim situacijama je da se pronađe srž problema koji je i uzrok anksioznosti i zajedno sa detetom pokušati prevazići problem.

Koje su posledice nesanice kod dece?

Problem sa spavanjem u ranom detinjstvu može ostaviti ozbiljne fizičke i mentalne posledice. Dete je konstantno umorno. Deca školskog uzrasta mogu imati lošija postignuća u školi. Nervozni su, razdražljivi i imaju česte promene raspoloženja. To mogu biti uzroci pojave depresije u tinejdžerskom periodu i kasnije.

Noćne more kod dece

Mnogo dece ima noćne more. Javljaju se češće u detinjstvu nego noćni strahovi i najprisutnije su u predškolskom uzrastu. Obično se javljaju pred jutro i bude dete iz sna. Veoma su realistične i pored toga što uznemiruju dete, ono se seća detalja svog ružnog sna. Dete je veoma uplašeno, plače i nakon buđenja iz sna može biti prisutna blaga konfuzija i dezorijentisanost deteta. Ponekad ih mogu sprečavati da nastave da spavaju i zato je bitno da ih roditelji umire i uteše. Povremene noćne more mogu biti reakcija na stresove kao što su svađe između roditelja, razvod, selidbe, vršnjačko nasilje… ili ono što uznemirava dete (neki događaj u vrtiću ili školi, strašni crtaći ili filmovi, zvukovi mašina i dr.). Ukoliko je pojava noćnih mora učestala potrebno je potražiti savet stručnjaka.

Kako pomoći detetu?

Kada se dete probudi iz sna zbog noćne more treba ga zagrliti, pomaziti i umiriti. O ružnom snu treba razgovarti sutradan a ne u tom trenutku. Kada se dete umiri treba napustiti sobu ali ne zatvarati vrata. Detetu možete dati omiljenu igračku ili nešto što voli da bi mu to dodatno obezbedilo sigurnost. Može da popije i malo vode ako želi. Ako iz straha dođe u Vaš krevet, vratite ga u njegovu sobu i umirite.

U toku dana izbegavajte gledanje strašnih crtaća ili filmova, razgovarajte o ružnim snovima, a pred spavanje pričajte o temama koje opuštaju dete.

Noćni strahovi kod dece (Pavor nocturnus)

Javljaju se u prvom delu sna, obično u prva četiri sata, kada je dete u dubokom snu, otprilike 90 minuta nakon uspavljivanja. Karakteriše ih dramatično ponašanje i pokazivanje znakova panike i anksioznosti: dete vrišti, uznemireno je, „bacaka“ se kao da se od nečega brani, znoji se, srce mu ubrzano kuca, može da ustane i šeta po sobi. Za razliku od noćnih mora dete ne reaguje na umirivanje jer i dalje spava. Teško ga je probuditi, a ukoliko se probudi može biti konfuzno i detorijentisano i neće znati šta se desilo. Epizoda noćnog straha nekada može trajati i do 30 minuta, nakon čega se dete umiri i nastavi da spava. Ujutru se ničega ne seća.

Ove epizode se mogu javiti kao razvojna faza, genetska uslovljenost, umor, stresni period ili trenuci, nedostatak sna, u stanjima povišene temperature. Najčešće se javljaju u periodu između treće i pete godine života deteta, a potpuno isčezavaju u pubertetu.

Kako pomoći detetu?

Kada se pojavi epizoda noćnog straha potrebno je otići kod deteta, zagrliti ga, pomaziti i pokušati da ga umirite. Ukoliko se dete „bacaka“ ili šeta po sobi treba ga zaštititi od povreda.Nikako nemojte da budite dete jer to može da produži noćni strah. Pokušajte da ostanete smireni jer dodatna anksioznost može da probudi dete.

Važno je da dete ide u isto vreme na spavanje i da ima dovoljno sna, jer se noćni strahovi često javljaju kada je dete umorno. Treba izbegavati igranje igrica ili gledanje crtaća ili filmova sa uznemirujućim sadržajima.

Pomaže i ako se napravi raspored buđenja. Procenite kada se javljaju noćni strahovi i onda budite dete  na otprilike 30 minuta pre nego što se javi noćni strah. Dete ne treba potpuno probuditi, nego neka samo otvori oči i neka nastavi da spava. Proceduru ponavljati uzastopno sedam noći, pa jednu noć preskočite u narednih sedam dana. Ako se noćni strahovi i dalje javljaju nastavite sa rasporedom buđenja. Potrudite se da dete ne izlažete stresnim situacijama i blagovremeno ga pripremajte za bitne promene u životu.

Sa odrastanjem noćne more i noćni strahovi prolaze spontano. Ukoliko se i dalje učestalo javljaju i narušavaju kvalitet dečijeg sna potrebno je konsultovati se da pedijatrom, jer problemi sa snom mogu imati medicinske uzroke poput problema sa disanjem i dr.

Nesanica i hiperaktivnost

Poremećaji sna su vrlo česti kod dece sa ADHD-om. Teško se uspavljuju, bude se u toku noći ili imaju nagle pokrete dok spavaju. Ove situacije onemogućavaju mozgu da se odmori. Nesanica se reflektuje ne kroz pospanost nego kroz probleme sa pažnjom, fokusiranjem, koncentracijom, učenjem, kontrolom impulsivnosti, samokontrolom, poteškoće sa radnom memorijom i izvršnim funkcijama. Iz tog razloga je bitno istaći da postoji dvosmerna veza između problema sa spavanjem i ADHD-a jer imaju iste neurobiološke mehanizme, a to je nedostatak u prefrontalnom korteksu mozga zaduženog za kontrolu pažnje i sna.

 

Izvor https: CogniFit

Tekst priredila: Sanela Raičević, dipl. defektolog logoped

 

Slični postovi