Deci kojoj je dijagnostikovan poremećaj iz spektra autizma (PSA), obavljanje svakodnevnih zadataka, aktivnosti kao i dnevnih rutina pada teže nego drugima.

Jedan od načina kojim možete sebi i detetu da olakšate obavljanje svakodnevnih aktivnosti jeste da ih podelite na korake. Ovakvim pristupom ćete ga naučiti da bolje upravlja dnevnim zadacim i aktivnostima uspostavljajući kontrolu nad njima.

Šta spada u svakodnevne životne aktivnosti?

Aktivnosti svakodnevnog života su rutine koje ljudi preduzimaju na redovnoj ili dnevnoj bazi i često uzimaju zdravo za gotovo, a one uključuju:

• Vreme obroka: priprema obroka i redovna ishrana, uključujući doručak, ručak, večeru.
• Negu o sebi: tuširanje ili kupanje, oblačenje, pranje zuba, skraćivanje noktiju…
• Spavanje.
• Obavljanje nužde.

Zašto je važno obavljati samostalno dnevne aktivnosti važne?

Nezavisnost: ako ste u mogućnosti da se brinete o sebi preduzimajući ove ključne životne aktivnosti, veća je verovatnoća da ćete živiti bezbedno i nezavisno kao odrasla osoba.

Samopoštovanje: samopouzdanje pomaže u samopoštovanju, dobar je osećaj biti u mogućnosti da se brinete o sebi bez potrebe za pomoći.

Manje se oslanja na druge: kao i u gore pomenutom, težimo da funkcionišemo samostalno bez potrebe da se oslanjamo na druge.

Veštine za život: ove svakodnevne životne veštine su zadaci koje svako treba da preduzima svaki dan tokom svog života. Ako naučite da ih sami preduzmete rano, to će vam znatno olakšati život i poboljšati njegov kvalitet.

Strategije upravljanja svakodnevnim životom osoba sa pomerećajem iz spektra autizma

Kako prisustvo autizma utiče na detetov normalni razvoj, imaće često poteškoća prilikom obavljanja svakodnevnih životnih zadataka, poput tuširanja, oblačenja, pranja zuba i pakovanja školske torbe; ili nameštanja kreveta i postavljanja stola.

Stoga je neophodno da osobe sa PSA planiraju redosled rađenja ovakvih zadatka. Na ovaj način steći će uvid u to da su dnevne aktivnosti nezaobilazne.  Takođe, možda će im trebati dodatna podrška u vidu podsećanja na dnevne zadatke, kako bi ih što pre implementirali u svoj svakodnevni život.

Kroz tehniku ,,korak po korak” možete pomoći osobi iz autističnog spektra da razvije ove svakodnevne veštine. Ovo podrazumeva:

• Osvestiti važnost i neophodnost rađenja svakodnevnih aktivnosti.
• Podelu zadataka na manje celine. Npr. na više jednostavnih rutina, korak po korak.
• Podučavati ih svakom koraku.
•  Pružanje podrške za izvršavanje zadatka.
• Nagrađivanje uspešno završenih koraka.

Radni terapeut može pružiti svu potrebnu pomoć prilikom učenja tehnika za vršenje svakodnevnih životnih aktivnosti i zadataka.

 

Podučavanje osoba sa autizmom svakodnevnim životnim veštinama

Kroz sledeće korake ćete naučiti kako da pomognete svom detetu prilikom obavljanja svakodnevnih životnih aktivnosti.

Korak 1: razviti svest

Probudite njihovu svest o određenim veštinama tako što ćete im skrenuti pažnju na veštinu koju treba razviti. Bilo da je u pitanju pranje zuba, oblačenje ili odlazak u toalet.

Korak 2: identifikujte cilj

Izaberite odgovarajući cilj koji odgovara njihovom uzrastu i sposobnostima. Pokušajte da ne uvodite previše ciljeva odjednom i počnite polako.

Kao na primer, ukoliko želite da razvijete veštinu samostalnog oblačenja kod vašeg mališana, podstaknite ga da se oblači bez vaše pomoći. Za početak, nek obuče samostalno jedan odevni komad, majicu ili pantalone.

Korak 3: podelite zadatak na manje celine

Razdvojite zadatak koliko god možete, na primer, do krajnjeg cilja obučenih farmerki potrebno je niz koraka. To podrazumeva oblačenje jedne pa druge nogavice, zakopčavanje, itd.

Ono što olakšava proces učenja ovakvih radnji jesu slike ili video snimci na kojima je detaljno prikazan svaki korak. Pored toga, ovaj proces možete i da nacrtate. Vizualni pristup učenju pomaže osobama iz spektra autističnih poremećaja da brže nauče zadato.

Korak 4: Podučite dete svakom koraku

Kako bi naučili svaki korak koji void do glavnog cilja, važno je da ih naučite svakom koraku posebno. Pre nego što započnete učenje, konsultujte se sa stručnjakom da li je aktivnost preterano zahtevna za dete. Zakopčavanje dugmadi, na primer, može biti veoma izazovno za malu decu. Evo nekoliko načina na koji ćete im olakšati ovu radnju:

• Naoružajte se strpljenjem I pružite im priliku za vežbanje ove radnje .
• Nagradite njihov trud, čak iako nije doveo do krajnjeg cilja.
• Vizuelno im pokažite šta treba da rade.
• Podstičite ih tokom izrade samog zadatka.

Učenje ,,unapred ili unazad”?

Prilikom podučavanja vašeg mališana možete primeniti jednu od dve tehnike: učenje unapred ili učenje unazad. Učenje unapred podrazumeva učenje prvog koraka, pa tako postepeno do krajnjeg, dok bi učenje unazad podrazumevalo da se prvo kreće sa učenjem poslednjeg koraka.

Mnogi radni terapeuti preporučuju podučavanje unazad, iz nekoliko razloga:

• Završen zadatak stvara prijatniji osećaj nego pomisao da ga još nismo ni započeli.
• Obično će se javiti motivacija za druge aktivnosti nakon jednog završenog zadatka, npr: kada obučete farmerke, možete započeti dan igrajući se napolju.

Učenje unapred je korisno za određene zadatke kao što je pamćenje brojeva ili adresa s obzirom da je osobama iz spektra autizma lakše da prate strukturu od početka.

Imajte na umu da je svaka osoba drugačija, pa razmislite o najboljem pristupu za vas ili vaše dete i obavezno se konsultujte sa stručnjakom, kao što je radni terapeut, za njihov savet o najboljem pristupu u svakom uzrastu i nivou razvoja.

Preuzeto od: The Spectrum

Tekst prevela i priredila : Anja Anđela Pantić, student psihologije