Šta je hiperkinetički poremećaj možete pročitati ovde a to kako se prepoznaje možemo učiti  na osnovu tri vrste simptoma:

Simptomi koji ukazuju na razvojno neprimereni nivo slabe pažnje:  kada se dete ne pazi; kada ne završava svoje zadatke do kraja; kada ne može da se organizuje a neretko skače sa aktivnosti na aktivnost; deca sa slabom pažnjom veoma često izbegavaju dugotrajan napor; neretko ova deca gube stvari, ostavljaju ih po školi i ne sete se gde.;  ili je dete često zaboravno i sl.

Simptomi koji ukazuju na samu hiperaktivnost: dete se često vrpolji; u školi je izraženo da ne može duže da sedi na svom mestu pa ustaje sa stolice; kod mlađe dece je primećeno da preterano trče, da se često penju; većina dece ne može na miru da se igra dok starija često ne mogu na miru da rade na svojim obavezama; veoma često možete primetiti da je dete sa hiperaktivnošću uvek spremno „da krene“; a takođe, ova deca i mnogo pričaju.

Simptomi koji ukazuju na impulsivnost: ovo znači da dete često ne može da sačeka svoj red; da odgovara ishitreno; bilo da je u razgovoru sa vršnjacima ili odraslima često prekida druge; dete sa simptomom impulsivnosti je nametljivo; reaguje burno i ima ishitrene reakcije bez razmišljanja.

Postoji razlika u simptomima među polovima. Dečaci su ti koji više ispoljavaju motornu hiperaktivnost a devojčice su više nepažljive ( sanjare često) i njihova hiperaktivnost se ispoljava kao emocionalna i verbalna na primer kada brbrljaju ili plaču.

Deca sa hiperkinetskim poremećajem (ADHD) veoma često imaju problem socijalizacije u školi. Posebno se ovo odnosi na dečake.

Simptomi počinju rano i uglavnom bivaju potvrđeni polaskom u školu kada se od deteta i očekuju izvršenje nekih obaveza. Deca sa ovim problemom bez obzira što imaju normalne intelektualne potencijale, često postižu slabiji školski uspeh. Teškoće se najčešće ogledaju u savladavanju čitanja i matematike.

Većina adolescenata koja su imala problem ADHDa kao dete i dalje ima problem sa školovanjem, socijalnim interakcijama i emocioanlne probleme. Kod nekih adolescenata se simptomi pojavljuju prvi put u vidu iritabilnosti, podbacivanja u školi, dezorganizovanosti u učenju i slabijim kontaktima sa vršnjacima.

Po nekim istraživanjima, gotovo 50% dece sa ADHDm postaju odrasli sa ADHDm.

Recenzija:

Bojanin, S., Popović Deušić, S. (2012.) Psihijatrija razvojnog doba

Tekst priredila: Mirjana Markovic, psiholog