Adolescenti Autizam Deca Istaknuto Roditelji

Strategije komunikacije sa osobama koje imaju poremećaj iz autističnog spektra

Možete pročitati prethondi tekst koji više govori o tome kako komuniciraju ljudi sa poremećajem iz spektra autizma na ovom linku

Strategije

Postoji mnogo alata koji mogu pomoći autističnim osobama da razviju svoje jezičke i komunikacione veštine.

Logopedi i patolozi su  vodeći  stručnjaci u proceni individualnog razumevanja i upotrebe jezika i mogu pružiti informacije o nivou razvoja jezičkih veština. Oni takođe pružaju podršku u planiranju intervencije i savetovanu po pitanju upotrebe strategija koje se najbolje mogu koristiti za podršku razvoju komunikacionih veština.

Vizuelna podrška

Vizualna podrška može biti jedan od alata u izgradnji jezičkih veština. To podrazumeva ​​korišćenje simbola, fotografija, pisanih reči i predmeta kako bi se osobama sa autizmom pomoglo da nauče i razumeju jezik, obrade informacije i komuniciraju.

Mnogi ljudi iz autističnog spektra dobro reaguju na vizualne informacije, pre svega zato što se vizualne informacije mogu obraditi i koristiti tokom vremena, dok je govorna komunikacija trenutna i brzo nestaje.

Vizualni sadržaji uključuju i ​​knjige ili ploče za komunikaciju koje koriste slike i/ili reči na karticama kako bi pomogle pojedincu da nauči reč i njeno značenje. Radi primera, kartice funkcionišu tako što osoba pokaže sliku kada želi da uspostavi komunikaciju: ako je gladna može pokazati na sliku hrane, I tako dalje. Kako dete uči više simbola i reči, može ih koristiti za sastavljanje rečenica i odgovaranje na pitanja. I drugi ih mogu koristiti za komunikaciju s detetom. Komunikacioni sistem za razmenu slika se upotrebljava za  razvoj namerne i funkcionalne komunikacije. Drugi oblici alternativne i proširene komunikacije će biti razmotreni u nastavku.

Drugi potporni alat za pomoć pri komunikaciji autističnih je vizualni ili slikovni raspored. To pomaže individuama da nauče korake rutine, poput spremanja za spavanje. Niz slika prikazuje korake redom i s vremenom uče svaki korak.

Pored ovog, vizualni raspored  se koristi u objašnjavanju narednih koraka određene situacije ili u cilju ukazivanja na promene u rutine. Kako ljudi iz ovog spektra  ne vole promene, ovakav pristup im pomaže da se pripreme za promenu i da se sa njom lakše nose. To omogućava olakšano  razumevanje jezika koji okružuje promenu.

Augmentativna i alternativna komunikacija

Augmentativna i alternativna komunikacija (AAC) pomaže osobama koje ne mogu govoriti ili ih je teško razumeti. AAC se može koristiti u svim okruženjima I u svakom trenutku, nije samo za upotrebu u terapiji. AAC uključuje:

  • Znakovni jezik
  • Gestove
  • Slike, fotografije, objekte ili video zapise
  • Pisane reči
  • Kompjutere, tablete ili druge elektronske uređaje
  • AAC pomaže mnogim osobama sa autizmom i razvija govorne veštine

Postoje dve glavne vrste AAC-a:

  • Nepotpomognuti AAC: Bespomoćni AAC sistem koristi znakove i gestove rukama, koga nekad prati I govor a nekad ne. Ručno potpisivanje, kao što je Key Word Sign, oblik je znakovnog jezika koji se koristiti kao pomoć pri govoru. Radi tako što stvara znak za određenu reč, zajedno sa zvukom i slikom.
  • Potpomognuti AAC: Potpomognuti AAC podrazumeva visoku tehnologiju I nisku tehnologiju.

 

Komunikacione strategije za autizam niske tehnologije

One su obično na papiru i uključuju vizuelnu podršku kao što su kartice i slikovnice, fotografije i komunikacijske table. Ovo takođe uključuje ručne znakove. U osnovi, svaki alat koji nije elektronski se smatra niskotehnološkim.

Komunikacione strategije za autizmom visoke tehnologije

Postoji niz elektronskih komunikacijskih pomagala. Oni se kreću od aplikacija koje možete da koristite na pametnom telefonu ili tabletu do sofisticiranih računarskih sistema i ručnih uređaja za generisanje govora.

Ilustrovaćemo na jednom primeru način funkcionisanja uređaja za generisanje govora:  kako bi dete izrazilo potrebu npr. ako je gladno ono će pritisnuti taster na uređajau sa slikom hrane , a uređaj će se oglasiti komandom ,,Želim da jedem” .

Pored glavne funkcije uređaja koja se odnosi na zamenu govora kod autistične dece, ona se može koristiti I za razvoj govora. Uređaj pomaže pojedincima da prepoznaju zvučne obrasce , a nekada se kombinuju sa  vizuelnim pomagalima za izgradnju jezičkih veština.

Ovi sistemi takođe pomažu deci da nauče reči dok počinju da povezuju zvuk i sliku jedni sa drugima. Oni usporavaju komunikaciju, dajući detetu više vremena za obradu informacija i izbegavajući da se preoptereti.

Kako da podržite uspešnu komunikaciju sa ljudima koji imaju poremećaj iz spektra autističnih poremećaja?

Ono što možete da uradite:

  • Budite svesni svog stila komunikacije i koliko govornog jezika koristite. Izmenite svoj jezik ako smatrate da osoba nije razumela, na primer, koristite jasna, pojednostavljena uputstva ili obezbedite dodatno vreme za obradu pre nego što ponovite uputstvo.
  • Podržite pojedince da se smenjuju u razgovoru ili pružite dodatna pitanja ako ste pogrešno razumeli njihovu poruku.
  • Budite konkretni sa pitanjima koja postavljate i podržite razumevanje onoga što nije eksplicitno navedeno (npr. izvođenje zaključaka). Promenite komunikaciju tako da odgovara kontekstu ili potrebama slušaoca (npr. razgovarajte drugačije sa detetom nego sa odraslom osobom).
  • Navedite specifične opise objekata/stavki. Kada tražite od njih da nešto urade, podelite to na „prvo ovo, pa ono“ korake i dajte uputstva hronološkim redom. „Prvo obuj cipele, pa pokupi torbu“.
  • Koristite slike i pisane informacije da biste dopunili uputstva/uputstva/razgovor/govorni jezik.
  • Komunicirajte sa osobom bez obzira na to da li pokazuju neprikladan kontakt očima i govor tela.
  • Shvatite da se ponavljajuća ponašanja, poput ljuljanja ili mahanja, koristite da označe kako se pojedinac oseća, na primer, anksiozan ili uzbuđen.
  • Koristite vizuelne materijale/društvene priče/društvene skripte/vizuelne rasporede da biste podržali pojedinca da se nosi/prilagodi promenama u rutini.
  • Omogućite pristup nagradama, motivatorima ili pojačanjima nakon angažovanja u strukturiranim zadacima.

Ono što treba da izbegavate:

  • Korišćenje dvosmislenih značenja jezika (npr. idiomi, humor, metafore ili višestruka značenja koja zavise od konteksta za tumačenje)
  • Korišćenje otvorenih ili retoričkih pitanja: kako se osećate?
  • Postavljanje pitanja koja imaju više značenja ili više odgovora i zavise od konteksta.
  • Koristeći nejasne ili konceptualne opise – npr. „bio je besan kao ris“ pre nego „bio je ljut“.
  • Verbalna uputstva/uputstva u više koraka, posebno kada je okruženje bučno/zauzeto ili kada se čini da je osoba rastrojena.
  • Ignorisanje pojedinca ili isključivanje iz razgovora čak i ako pokazuju poteškoće u neverbalnoj komunikaciji (kontakt očima, gestovi i govor tela)
  • Tražite od pojedinca da prestane sa ponašanjem kao što je mahanje, ljuljanje ili okretanje.
  • Iznenađenja i promene rutina bez prethodnog upozorenja ili odgovarajuće podrške da se nosite sa promenama.
  • Inhibiranje individualnog pristupa željenim aktivnostima nakon angažovanja u strukturiranim zadacima ili interakciji.

Preuzeto od: The Spectrum

Tekst prevela i priredila: Anja Anđela Pantić, student psihologije

You Might Also Like