,,Kad bi samo znao koliko je tvoje ponašanje izazovno za mene… nositi parfem, a ne reći šta misliš. ’’— Ven Loson
Ponašanje je sve što radimo – označava kako ćemo se poneti u nekoj situaciji.
Uvek postoji razlog zašto se ponašamo onako kako se ponašamo. Uzećemo piće jer smo žedni, smejemo se jer želimo da budemo prijateljski raspoloženi, plačemo jer smo tužni. Često je ponašanje odgovor na našu okolinu ili na one oko nas. Možda vidimo nekoga ko je tužan i koga želimo da oraspoložimo pa ćemo ga zagrliti, Ili ćemo reagovati ukoliko čujemo jaku buku kako bi ustanovili šta se dešava. Kako se razvijamo, naše ponašanje nije samo odgovor na ponašanje druge osobe, već i na naše razumevanje zašto se ljudi ponašaju na određeni način. Na primer, razumećemo da je loše raspoloženje druge osobe posledica stresa i pitaćemo ga kako se oseća.
Kako autizam utiče na ponašanje?
Autizam može uticati na način na koji osoba prisustvuje, tumači i reaguje na druge i svet oko sebe. To često znači da ponašanja koja osoba sa autizmom pokazuje u situacijama ili interakcijama mogu biti neočekivana. Ovo je deo raznolikosti našeg sveta.
Ako ste u spektru autizma, možda ste orijentisani na detalje, dobri u identifikaciji nepravilnosti i logički razmišljate, tako da uočavate određene informacije iz oblasti koje drugi ne vide ili ne primećuju. Možete drugačije da obrađujete senzorne informacije, što vam daje jedinstven način doživljavanja sveta. Ovakav prstup obrade informacija izražavate kroz umetnost, muziku ili pisanje bloga, čime pomažete drugima da steknu širu perspektivu.
Drugi načini na koje autizam utiče na ponašanje mogu biti izazovniji. Recimo, agresivno ponašanje može biti spoljašnji izraz frustracije što nisu u mogućnosti da izraze ono što želite. Samopovređivanje, se takođe javlja ukoliko dođe do prezasićenja senzornim informacijama.
Ljudi iz spektra autizma mogu se ponašati na neočekivane načine. Razlozi za to mogu uključivati sledeće:
- Ove osobe mogu biti nesvesne želja i potreba drugih ljudi.
- Takođe, imaju problem sa izražavanjem sopstvenih potreba i želja.
- Teško im je da predvide ponašanje drugih ljudi u različitim situacijama.
- Imaju osnovne fizičke, neurološke, mentalne ili emocionalne probleme koji utiču na blagostanje.
- Imaju senzorne smetnje prilikom percipiranja , kao što su svetlost ili dodir koji izazivaju bol, ili glasna buka koja otežava fokusiranje.
- Ukoliko su hipohondri regovaće impulsivno u novonastaloj situaciji umesto da je obrade polako i bez naglih zaključaka.
Ljudi sa autizmom mogu više kasniti u razvoju onoga što je poznato kao Teorija uma, a možda je nikad neće ni razviti.
Kako piše psihološkinja Brittani N Thompson (Psychology Today):
„Sve u svemu, teorija uma uključuje razumevanje znanja, verovanja, emocija i namera druge osobe i korišćenje tog znanja za kretanje kroz društvene situacije.’’
Nerazvijanje nekih od gore navedenih ponašanja, kao što je nepoznavanje ponašanja koja se „očekuju“ u društvenim situacijama ili nerazumevanje tuđeg pogleda na svet jeste karakteristično za autistične osobe.
Koja ponašanja izazivaju zabrinutost?
Uopšteno govoreći, ponašanje postaje zabrinjavajuće ponašanje kada počne da utiče na naš kvalitet života ili negativno utiče na one oko nas.
- Ponašanje postaje zabrinjavajuće ponašanje kada:
- Ozbiljno ograničava ili negira upotrebu običnih društvenih objekata, ograničava ili uskraćuje mogućnosti životnog stila.
- Ometa pozitivne interakcije sa drugima u njihovom okruženju.
- Dovodi do odgovora koji su restriktivni, averzivni ili rezultiraju isključenjem.
Department of Human Services SA definiše ponašanja koja izazivaju zabrinutost kao:
„Ponašanje koje predstavlja prepreku osobi koja učestvuje i doprinosi zajednici (uključujući i aktivno i pasivno ponašanje), koje podriva, direktno ili indirektno, prava, dostojanstvo ili kvalitet života osobe i predstavlja rizik za zdravlje i bezbednost lica i onih sa kojima žive ili rade“.
Zabrinjavajuća ponašanja mogu uključivati sledeće:
- Verbalna agresija – npr. preteći, uvredljivi jezik.
- Fizička agresija na objekte – npr. bacanje, lomljenje, prevlačenje.
- Fizička agresija u odnosu na sebe – npr. lupanje po glavi, grebanje, čupanje za kosu.
- Fizička agresija na druge ljude – npr. šamaranje, udaranje.
- Neprikladno seksualno ponašanje – npr. seksualni razgovor, otkrivanje delova tela.
- Perseveracija / ponašanje koje se ponavlja – npr. postavljajući isto pitanje iznova i iznova.
- Lutanje / bekstvo – npr. napuštanje školskih površina, ulazak u zabranjena područja.
- Neprikladno društveno ponašanje – npr. loša higijena, komentarisanje nečijeg izgleda.
- Nedostatak inicijacije – npr. neizlaženje iz kuće
,,Sva naša iskustva su jedinstvena. Bez obzira na to, verujem da je važno pronaći lepo. Prepoznajte da postoji loše, postoji ružno, postoji nepoštovanje, postoji neznanje i postoje krahovi. Te stvari su neizbežne. Ali ima i dobrog.’’
— Erin Mekini, predstavnik autističnog spektra
Kada neko ponašanje postane zabrinjavajuće, važno je identifikovati razlog za takvo ponašanje. Često se zabrinjavajuće ponašanje dešava kada osoba sa autizmom ne može da se nosi sa problemom ili je preopterećena, ali nije u stanju da to izrazi. Još jedna važna stvar koju treba uzeti u obzir je okruženje u kojem se određena ponašanja mogu pojaviti, bilo fizička, psihološka ili društvena i da li postoji nešto što se može prilagoditi u tom okruženju da bi se sprečilo ili smanjilo to dešavanje. Na primer, ako se osoba sa autizmom ponaša uznemireno kada je gladna, može li se užina staviti na mesto koje joj pristupačno? Ili ako se oseća preopterećeno u bučnom okruženju, da li bi mogla stavi čepove za uši u tim prilikama?
Sva ponašanja imaju jedan ili više „okidača“ koji ih podstiču – kao što je prekid rutine, određena buka ili objekat koji im vraća bolno sećanje. Shvatanje šta su ovi ‘okidači’ pomoći će ljudima da razumeju na šta osoba pokušava da ukaže svojim ponašanjem a to će ih naučiti novim veštinama kojima će sprečiti da se takve situacije ponavljaju. Jednom kada se razume razlog za takvo ponašanje, mogu se postaviti strategije koje će ga minimizirati ili zameniti novim, korisnijim ponašanjem.
Kako možete smanjiti zabrinutost?
Najbolji način da smanjite zabrinutost je da se uverite da razumete zašto se to ponašanje uopšte dešava. Ponekad razlog može delovati očigledno, ali češće je veoma složen.
Bihevioralni praktičari ili psiholozi mogu pomoći u rešavanju problema ponašanja koje izaziva zabrinutost tako što će identifikovati njihovu funkciju (razlog zašto se javljaju), modifikovati okruženje, podučavati nove veštine i jačati alternativna ponašanja.
Interventni pristupi su osmišljeni da nauče nova alternativna ponašanja, kao i načine za njihovo sprovođenje u praksi i različitim situacijama. Oni takođe motivišu ljude da koriste ova nova, alternativna ponašanja kako bi zadovoljili svoje potrebe.
Postoji mnogo različitih tehnika i strategija koje se koriste u bihevioralnim intervencijama i ne postoji jedinstven pristup koji radi za sve. Ako jedan nije uspešan, to ne znači da drugi neće biti. Često najbolje funkcionišu kao deo višekomponentnog pristupa.
Važno je imati na umu da intervencije ponašanja zahtevaju vreme ,ali kroz strukturirani, planirani pristup, zabrinutost može biti smanjena, poboljšavajući kvalitet života pojedinca i onih oko njih. Obavezno odvojite vreme da pohvalite uspešni intervenciju ponašanja.
Šta predstavlja ,,pozitivnu podršku“ ponašanju?
Glavni cilj ,,pozitivne podrške“ ponašanju (PPP) je poboljšanje kvaliteta života osobe i smanjenje ponašanja koje izaziva zabrinutost.
PPP (PBS) je pristup koji uključuje različite teorijske okvire i različite strategije, fokusirajući se na poboljšanje kvaliteta života, smanjenje i prevenciju pojave zabrinjavajućih ponašanja, kroz podučavanje novih veština i promene u okruženju pojedinca. PPP se oslanja na strategije usmerene na poštovanje prava, dostojanstva i opšteg blagostanja individue.
To uključuje individualizovani plan koji je prilagođen ponašanju i potrebama pojedinca i onih oko njih. Plan se sprovodi u svakodnevnim životnim situacijama, gde je to ponašanje uobičajeno i očekivano.
PPP se zasniva na ideji da se zabrinjavajuće ponašanje može smanjiti ukoliko otkrijemo njegov uzrok i funkciju, istražićemo šta osoba dobija od tog ponašanja?
Učenik tada može razviti nove alternativne načine za postizanje onoga što želi i može raditi na zameni neadekvatnog ponašanja.
Na primer, pomoću ove strategije mogu naučiti da koriste određene reči ili znakove prilikom izražavanja svojih potreba , umesto da ih iskazuju agresivnim ponašanjima.
Ako se odlučite da primenite PPP strategiju, prvi korak u njenom sprovođenju je funkcionalna procena ponašanja.
Funkcionalna procena ponašanja je proces kojim se utvrđuje zašto osoba pokazuje određeno ponašanje. Praktičari ponašanja kao što su psiholozi ili terapeuti rade sa članovima porodice i drugim profesionalcima kako bi posmatrali ponašanje i prikupljali informacije na osnovu kojih bi razvili hipotezu o tome zašto koriste to ponašanje.
Ovo uključuje definisanje ponašanja, razumevanje šta pokreće ponašanje i kakve koristi osoba ima od tog ponašanja.
Iz ovoga se može sastaviti PPP plan koji uključuje:
- Uklanjanje ili smanjenje pokretača koji izazivaju ponašanje.
- Prilagođavanje okruženja.
- Podučavanje i podsticanje novih veština i drugih načina da se saopšte njihove želje i potrebe bez upotrebe zabrinjavajućih ponašanja.
- Motivisanje osobe da koristi svoje nove veštine u različitim okruženjima kako bi zadovoljila svoje potrebe.
- Smanjenje ili uklanjanje bilo kakve koristi koju imaju od ispoljavanja zabrinjavajućeg ponašanja.
- Istraživanja podržavaju pristup PPP-a, iako njegov uspeh zahteva doslednu i intenzivnu praksu.
Modifikovanje okruženja u cilju podrške korigovanja ponašanja
Različita okruženja izazivaju različita ponašanja. Okruženje može biti fizički prostor – soba kod kuće, supermarket, park, kuća rođaka itd – ili može biti ono što je u tom prostoru – ljudi, buka, svetla, životinje, igračke itd.
Čak i kada okruženje ne izaziva ponašanje, ono i dalje može doprineti njegovom nastanku. Kada shvatite zašto se dešava zabrinjavajuće ponašanje, možete pogledati okruženje u kojem se ono dešava i prilagoditi to okruženje. Ovo uključuje:
- Postavljanje predmeta na vidljiva mesta, kao što je postavljanje hrane i pića na uočljiva mesta.
- Korišćenje vizuelnog rasporeda tako da osoba zna šta će se dogoditi, koliko dugo će trajati i kojim redosledom će ići.
- Modifikovanje zadatka, ili prilagođavanje, tako da je ostvariv.
- Korišćenje jednostavnije komunikacije u cilju boljeg razumevanja.
- Pokazivanje očekivanog ponašanja, kao što je stajanje u redu na blagajni u supermarketu ili podizanje ruke da biste postavili pitanje.
- Uverite se da im je pristup senzornim alatima kao što su čepići za uši, naočare za sunce, jastučići za sedenje itd dostupan.
- U bučna okruženja sa puno spoljašnjih stimulacija idite u vreme kada je najmanja gužva (npr, prilikom odlaska u kupovinu izbegavajte duge redove).
- Posvetite se osobi sa autizmom i pružite joj zadovoljavajuću količinu pažnje.
Primenjena analiza ponašanja ( ABA)
Kada govorimo o intervencijama u ponašanju, možda ćete čuti termin primenjena analiza ponašanja ili ( ABA). Ovo se ponekad naziva rana intenzivna intervencija u ponašanju (EIBI) ili intenzivna intervencija u ponašanju (IBI). Svi ovi termini se odnose na niz tehnika ili strategija koje se ponekad koriste u bihevioralnim intervencijama. Generalno, oni uključuju identifikaciju ponašanja ili veštine, postavljanje cilja prema tome i podučavanje na visoko strukturisan način – u malim koracima koji se lako mogu postići. Ovo može biti usmereno na određeno ponašanje, kao što je dete koje udara glavom o zid kada je uznemireno; ili veština, kao što je pranje ruku ili izgovaranje određene reči. Takođe, osvrće se i na širu oblast samorazvoja, kao što je poboljšanje komunikacijskih sposobnosti. Napredak se meri u celini tako da se promene mogu izvršiti u skladu sa potrebama osobe.
Rana intenzivna bihejvioralna intervencija pomaže deci predškolskog uzrasta iz spektra autizma da kombinovanjem nekoliko terapija ili elemenata terapija dostignu željeni cilj.
“Ako ne mogu da uče na način na koji mi učimo, mi ćemo učiti na način kako oni uče.”
— Dr O. Ivar Lovaas sa Instituta Lovaas
Korišćenje pozitivnog potkrepljenja u cilju podsticanja adekvatnih ponašanja
Pozitivno potkrepljenje podrazumeva nagrađivanje željenog ponašanja kada se ono izvede. Nagrada može biti u vidu pohvale ili konkretne nagrade kao što je hrana koju volimo itd. Nagrade se smatraju „konkretnim“ – kada nas nešto čini da se osećamo dobro – ili „intrinzičnim“ – kada učinimo nešto da se neko drugi oseća dobro. Kao na primer: „Ako uradim x, dobiću nešto što mi se sviđa (y)“ (konkretno) ili „Ako uradim x, učiniću svoju mamu srećnom (y)“ (intrinzično).
Pozitivno potkrepljenje motiviše osobu na neželjeno ponašanje zameni adekvatnim. Važno je znati da osobe iz autističnog spektra bolje reaguju na konkretno potkrepljenje.
Kada koristite pozitivno potkrepljenje:
- Uverite se da je nagrada nešto što će ih motivisati. To može biti verbalna pohvala ili nešdto konkretno kao što je poslastica, aktivnost u kojoj uživaju, vreme provedeno na omiljenom mestu itd.
- Kombinujte konkretnu nagradu sa verbalnom pohvalom. Koristite ,,opisnu pohvalu’’ odnosno jasno naznačite za šta su dobili pohvalu. Možete reći: „Stvarno mi se dopada način na koji si oprao ruke sapunom“ ili „Lepo si se ponašao u kupovini sa mnom.’’ Pohvalite trud koji su uložili.
- U početku koristite pozitivno potkrepljenje svaki put kada pokažu novu veštinu/ponašanje. Kada se veština nauči, postepeno smanjite nagradu. Nemojte biti u iskušenju da ponudite nagradu pre ponašanja. U tom slučaju željeno ponašanje ne može da se potkrepi na adekvatan način. Nikada nemojte oduzimati nagradu ili je koristiti kao kaznu.
- Ako pozitivno potkrepljenje ne funkcioniše, analizirajte moguće razloge za to i dodatno ga prilagodite. Možda ponuđeno potkrepljenje nije dovoljno motivišuće.
Poteškoće u ponašanju i upotreba strategija za odgovarajući uzrast
“Možda bih dostigao razvojne i društvene prekretnice drugačijim redosledom od mojih vršnjaka, ali sam u stanju da ostvarim svakodnevne, male, razvojne pobede.”
— Hejli Mos, zagovornica autizma, autorka, govornica i umetnica.
Značajno je uočiti da se svako dete bilo iz autističnog spektra ili ne, u određenom razvojnom periodu ponaša izazovno i zabrinjavajuće. Zadatak tog perioda jeste da dete nauči kako da izazovna ponašanja zameni korisnijim. Za osobe sa spektrom autizma, međutim, ovaj proces može biti sporiji i zahteva mnogo više truda.
U zavisnosti od toga kako autizam utiče na vas ili vašu voljenu osobu, zabrinjavajuće ponašanje se može pojaviti u određenim periodima života ili tokom celog njihovog života. Svaka osoba iz autističnog spektra imaće svoje jedinstvene izazove i autentične načine suočavanja sa istim.
Često korišćene strategije ponašanja
Intervencije zasnovane na osnovu prethodnih intervencija – Intervencije zasnovane na prethodnim (ABI) su modifikacije koje se vrše u okruženju ili kontekstu sa ciljem da se promeni ili oblikuje osoba sa autističnim ponašanjem. Obično se sprovode nakon procene ponašanja, uzimajući u obzir okruženje koje može uticati na ponašanje. Kada se ovi faktori identifikuju, ABI se primenjuju da bi se modifikovalo okruženje ili kontekst na način da ima manji uticaj na ponašanje.
ABI mogu uključivati:
- Promena obrazovnih aktivnosti ili materijala.
- Uključivanje ličnog izbora u obrazovne aktivnosti ili materijale.
- Priprema unapred za predstojeće aktivnosti.
- Promena formata, nivoa težine ili redosleda instrukcija tokom aktivnosti.
- Bogato okružene radi pružanja dodatnih vizuelnih znakova ili pristupa senzornim stimulusima.
- Modifikovanje i pojačavanje rasporeda ponašanja.
Ove strategije se često koriste u kombinaciji sa drugim praksama zasnovanim na dokazima, uključujući funkcionalnu komunikacijsku obuku i potkrepljenje.
Kognitivna bihejvioralna intervencija
Kognitivna bihejvioralna intervencija (CBI) zasniva se na ideji da se ponašanje može modifikovati ili poboljšati kroz kognitivne (mentalne) procese.
Ljudi sa autizmom se uče da ispituju svoje emocije kako bi prepoznali kada negativne misli eskaliraju u intenzitetu, a zatim se upoznaju sa strategijama koje menjaju njihovo razmišljanje a kasnije i ponašanje.
Ove intervencije se obično koriste kod autističnih osoba koje pokazuju problematično ponašanje, kao što su bes ili anksioznost. CBI se često koriste u kombinaciji sa drugim intervencijama kao što je ABI.
Diskretna probna nastava
Diskretna probna nastava (DTT) je nastavni pristup koji se koristi za podučavanje veština ,,jednan na jedan“, u kontrolisanom i strukturiranom okruženju.
Uključuje ponavljanje ponašajnih radnji kojima je jasno utvrđen početak i kraj: počevši od toga da roditelj ili nastavnik prezentuje jasan pravac ili podsticaje za izazivanje specifičnog ponašanja pa do samog izvršenja tog ponašanja. Željene veštine ili ponašanja se pojačavaju pozitivnim potkrepljenjem i konkretnim nagradama.
Druge prakse ponašanja koje se koriste u DTT-u uključuju analizu zadataka, potkrepljenje, podsticanje željenog ponašanja itd.
Strategije gašenja
Strategija gašenja (EKST) se koristi da smanji ili eliminiše neželjeno ponašanje, oslanjajući se na precizno identifikovanje problematičnog ponašanja i posledica koje to ponašanje pojačavaju. Posledica za koju se veruje da pojačava ponašanje se uklanja ili povlači, što dovodi do smanjenja (ili gašenja) ponašanja.
Imajte na umu da je početno povećanje izazovnog ponašanja (koji se naziva „rafal izumiranja“) uobičajeno, ali bi na kraju trebalo da se smanji i potpuno prestane. Prakse gašenja ne treba koristiti izolovano, već u kombinaciji sa pozitivnim potkrepljenjem i procenom funkcionalnog ponašanja.
Modeliranje
Modeliranje (MD) uključuje demonstraciju željenog ponašanja, što rezultira imitacijom ponašanja, što na kraju dovedi do toga da osoba sa autizmom postigne imitirano ponašanje. MD se često kombinuje sa drugim strategijama ponašanja, uključujući: pozitivno potkrepljenje.
Uzgredna nastava
Ovaj oblik nastave fokusira se na razvijanju željenog ponašanja za koje je autistična osoba zainteresovana. Učitelj ili roditelj prepoznaje takvo ponašanje i fokusiraju se na učenje istog, umesto da slede striktan plan učenja.
Primer ovog učenja: Ukoliko želite da autistična osoba nauči da imenuje određen predmet, možete ga staviti van njihovog domašaja čime ćete ih podstaći da upotrebljavaju adekvatnu reč za taj predmet kada im je potreban.
Tretman ključnog odgovora
Tretman ključnog odgovora zasniva se na ideji da postoje „ključni“ delovi razvoja deteta koji su povezani sa određenim ponašanjima, a to su:
- Motivacija
- Samoregulacija
- Samoinicijacija
- Sposobnost reagovanja na više znakova.
Tretman se fokusira na promenu ponašanja u ovim ključnim oblastima.
Prekid i preusmeravanje odgovora
Prekid i preusmeravanje odgovora (RIR) je uvođenje radnje, reči ili komentara kao „upozorenje“ kada se dešava ometajuće ponašanje, da bi se skrenula pažnja osobe sa autizmom od neželjenog ponašanja i na kraju smanjila njegova ozbiljnost. RIR se naročito koristi za modifikovanje rizičnih ponašanja kao što je samopovređivanje ili stereotipnih ponašanja. Implementira se nakon procene funkcionalnog ponašanja (FBA) koja će pomoći da se identifikuje i razume ometajuće ponašanje. RIR je posebno efikasan kod ponašanja koja su rezultat senzornih problema jer prekida ljude u ometajućim ponašanjem i podstiče ih da preusmere ponašanje na nešto prikladnije.
“Voleo bih da mogu da čitam misli, onda bih znao šta žele i mogao bih da uradim pravu stvar. Druženje mi je teže od bilo koje matematičke jednačine. Ono što funkcioniše za jednu osobu, ne važi za drugu. Ljudi ne govore uvek ono što misle, niti se drže onoga što govore.”
– Marc Fleisher, Strategije preživljavanja za ljude iz spektra autizma
Samoupravljanje
Samoupravljanje (SM) uključuje podučavanje osoba sa autizmom da prave razliku između prikladnog i neprikladnog ponašanja, preciznim praćenjem i beleženjem sopstvenog ponašanja i jačanjem odgovarajućeg ponašanja. Iako ovaj pristup u početku može zahtevati podršku roditelja ili nastavnika koji bi demonstrirali tačan redosled koraka u izvršenju željenog ponašanja, ovaj vid podrške bi se vremenom smanjivao kako bi sama osoba počela da upravlja svojim ponašanjem.
SM se često koristi u kombinaciji sa drugim praksama zasnovanim na dokazima, uključujući video modeliranje i vizuelne podrške.
Analiza zadatka
Analiza zadataka (TA) uključuje razbijanje složene veštine na manje komponente, kao što su karike u lancu, kako bi se naučila opšta veština ponašanja. Osoba sa autizmom može da nauči da izvodi pojedinačne korake (ili karike) lanca sve dok ne savlada veštinu (ovo se takođe može nazvati „lančavanjem“).
Druge prakse, uključujući video modeliranje, ili vremensko odlaganje i potkrepljenje treba koristiti u podučavanju manjih koraka u lancu. Kako se savladavaju manji koraci, ljudi postaju nezavisniji u svojoj sposobnosti da izvode celu veštinu.
Vremensko kašnjenje
Vremensko kašnjenje (TD) se koristi za postepeno ukidanje upotrebe uputstava tokom nastavnih aktivnosti. Ovo se primenjuje kroz kratko odlaganje uputstva, koje se obezbeđuje između inicijalne instrukcije i svih dodatnih instrukcija ili upita.
Vremensko odlaganje se uvek koristi u kombinaciji sa procedurom za podsticanje željenog ponašanja.
Trening ključnog odgovora
Trening ključnog odgovora (PRT) je naturalistička intervencija koja se gradi na inicijativi i interesima autistične osobe, a posebno je efikasna za razvoj društvenih ponašanja, kao što su komunikacija, jezik i igra. Razvijen je da stvori efikasniji i efektivniji način učenja kroz poboljšanje ključnih varijabli učenja, uključujući: motivaciju, odgovor na signale, samoupravljanje i samoinicijaciju društvenih interakcija.
Ove veštine se smatraju „ključnim“ jer su one osnovne veštine na osnovu kojih ljudi sa autizmom mogu da naprave značajna poboljšanja u mnogim drugim oblastima svog života.
Procedure za podsticanje
Procedure podsticanja (PP) obuhvataju svaku pomoć koja se pruža osobama sa autizmom kako bi naučili da sprovode određene veštine. To mogu biti verbalni ili fizički nagoni dati ljudima iz spektra kako bi im pomogli da se uključe u određeno ponašanje ili veštinu.
Procedure za podsticanje se smatraju neophodnim za upotrebu u mnogim drugim praksama zasnovanim na dokazima.
Preuzeto od: The Spectrum
Tekst prevela i priredila: Anja Anđela Pantić, student psihologije