Stopa depresije među studentima raste. U anketi iz 2021-2022. godine, koja je obuhvatila studente sa 133 koledža u SAD, 44% studenata je prijavilo simptome depresije, a 15% ozbiljno razmatralo samoubistvo u protekloj godini.
Poznavanje faktora rizika i simptoma može pomoći u ranoj identifikaciji i tretmanu depresije
Simptomi depresije mogu uključivati:
- Anksioznost i paniku
- Poteškoće sa školskim obavezama
- Promene u obrascima ishrane ili spavanja
- Emocionalne ispade, kao što su plačljivost, bes ili razdražljivost
- Nedostatak energije ili umor
- Gubitak interesa za aktivnosti, poput klubova, sportova ili drugih društvenih obaveza
- Slabo samopouzdanje
- Osećaj preopterećenosti
- Misli o samoubistvu ili samopovređivanju
- Nerealna krivica
Zašto mladi imaju problema?
Iako su problemi sa kojima se suočavaju studenti složeni, često osećaju intenzivan pritisak da uspeju dok još razvijaju neophodne životne veštine. Rastući troškovi obrazovanja dodatno opterećuju studente i njihove porodice. Deca se guraju do svojih granica izdržljivosti već od osnovne škole, što utiče na njihovo mentalno zdravlje i dobrobit. Mnogi srednjoškolci i studenti imaju raspored kao vrhunski korporativni izvršni direktori, sa danom koji počinje u 6- 7 ujutru i završava se posle 22h. Ovi zahtevni rasporedi ostavljaju mnoge bez sna i sa malo vremena za razvoj osnovnih veština samostalnog života, kao što su pranje veša, kuvanje, upravljanje novcem i pristupanje uslugama za zadovoljavanje njihovih potreba. I sve to rade dok pokušavaju da shvate, “Ko sam ja?”. Ovi nedostaci veština se povećavaju dok mladi idu na fakultet i suočavaju se sa izazovima u odnosima i teškim rasporedima predavanja. Takođe, većina njih prvi put živi odvojeno od svojih roditelja.
Koji su faktori rizika za studente?
Nažalost, čak 75% studenata koji se bore sa depresijom oklevaju da potraže pomoć. To povećava rizik od štetnih ishoda, kao što su odustajanje od fakulteta, loši akademski rezultati, samoubistvo i zloupotreba supstanci.
Studenti mogu biti izloženi mnogim situacijama ili faktorima rizika koji mogu izazvati epizodu depresije:
- Upoređivanje akademskih, sportskih ili društvenih performansi sa vršnjacima
- Upotreba droga ili alkohola
- Porodična istorija depresije
- Strah od razočaranja roditelja zbog ocena ili karijernog puta
- Teškoće u odnosima s vršnjacima
- Prekid veze
- Seksualni napad
- Teškoće u prilagođavanju seksualnog identiteta
- Stresni životni događaji
Na najvećem riziku od depresije i anksioznosti su:
- Studentkinje
- Studenti sa niskim primanjima
- Studenti drugačije boje kože, verske ili nacionalne pripadnosti (pripadnici manjina)
- Studenti koji se brinu o deci ili drugim odraslim osobama
- Studenti koji se identifikuju kao LGBTQ
Koji su znaci upozorenja za samoubistvo?
Samoubistvo je drugi vodeći uzrok smrti kod mladih osoba starosti od 20 do 24 godine (prema podacima u SAD ali i u svetu). Iako su faktori koji dovode do samoubistva složeni, dijagnoza mentalne bolesti poput depresije povećava rizik.
Ovi oblici ponašanja mogu ukazivati da studenti razmišljaju o samoubistvu:
- Pokazivanje ekstremnih promena raspoloženja
- Poklanjanje ličnih stvari
- Povećanje upotrebe alkohola ili droga
- Ignorisanje školskih obaveza ili preskakanje časova
- Uključivanje u rizične ili autodestruktivne postupke, kao što su upotreba droga ili nesmotrena vožnja
- Opraštanje od ljudi kao da ih više neće videti
- Pokazivanje besa ili želje za osvetom
- Premalo ili previše sna
- Pričanje o samoubistvu
- Pričanje o tome kako su teret drugima
- Pričanje o osećaju zarobljenosti, beznadežnosti ili nedostatka svrhe
- Povlačenje od prijatelja i želja da budu sami
- Ovo nije iscrpan spisak. Budite oprezni prema promenama u ponašanju i ličnosti koje mogu ukazivati na dobrobit studenta.
Šta možeš da uradiš ako prepoznaš da imaš neke gore navedene simptome?
Važno je da razgovaraš o znacima i simptomima depresije ako ih primetiš kod sebe. Međutim, važno je i da razgovaraš svojim zabrinutostima i strahovima. Ljudi često misle da su sami krivi za svoje mentalno zdravlje, što može dovesti do defanzivnosti ili zatvaranja u sebe. Međutim, to je skroz netačno. Svi navedeni simptomi depresivnosti su mogući kod svakoga, zato ako ih prepoznaš, potraži pomoć kod psihologa, psihoterapeuta ili psihijatra. Rešivo je, veruj nam.
Izvor: Mayo Clinic Health System
Tekst priredila: Sanja Stanković, psiholog
