Problemi sa spavanjem koji se ispoljavaju u ranom detinjstvu predviđaju ponavljajuće ponašanje kasnije u detinjstvu. Takođe deca na ranom uzrastu koja preterano ili nedovoljno reaguju na senzorne impulse kasnije imaju više repetitivnog, ponavljajućeg ponašanja.
Nalazi iz dve nezavisne studije sugerišu da rane razlike u ponašanju mogu predstavljati osnov za ograničeno i ponavljajuće ponašanje, što je ključna karakteristika autizma koja je takođe povezana sa drugim uslovima razvoja mozga.
Deca sa autizmom imaju dvostruko veće šanse da imaju problem sa spavanjem nego deca tipičnog razvoja. Njihov loš san je povezan sa teškim osobinama uključujući ozbiljna ponavljajuća i ograničena ponašanja.
Nova studija, koju je vodila Annette Estes, direktorka Centra za autizam Univerziteta Vašington u Sijetlu, je neobična po tome što povezuje probleme sa spavanjem sa podskupom restriktivnih i repetitivnih ponašanja „višeg reda“ koja uključuju ograničene interese, rituale ili rutine i insistiranje na istovetnosti.
Studija je uključivala 38 autistične dece uzrasta od 2 do 6 godina i 19 dece sa zaostajanjem u razvoju uzrasta od 2 do 4 godine. Roditelji su popunili standardizovani upitnik o problemima sa spavanjem svoje dece u dobi od 4 godine-uključujući poteškoće sa uspavljivanjem, kratko trajanje sna i parasomnije kao što su hodanje u snu i noćni strahovi.
Veza sa spavanjem:
Deca sa problemima sa spavanjem na uzrastu od 4 godine kasnije pokazuju više ponavljanja „višeg reda“ nego njihovi vršnjaci bez problema sa spavanjem. Oni takođe doživljavaju brži porast ovog ponašanja između 2. i 4. godine.
Studija pokazuje povezanost između sna i ponavljajućeg ponašanja ali je nejasno da li problemi sa spavanjem dovode do ponavljajućeg ponašanja ili obrnuto ili je u osnovi oba osnovni faktor.
Istraživači su razmotrili jedan mogući osnovni faktor, anksioznost, ali su otkrili da to ne pomaže u objašnjavanju veze između sna i ponašanja koje se ponavlja.
Estes ističe da će pronalaženje uzročne veze između ovih osobina verovatno biti izazovno. Jedna od mogućnosti jeste da hronična deprivacija sna dovodi do rigidnog razmišljanja što bi moglo da doprinese ponavljajućem ponašanju. Studije su pokazale da poboljšanje sna uz pomoć lekova i bihejvioralna terapija olakšavaju ponašanje dece sa autizmom.
Senzorna reaktivnost:
Neobični senzorni odgovori su još jedna uobičajena osobina dece sa autizmom. Senzorni problemi i problemi sa spavanjem imaju kaskadne efekte na kognitivne performanse dece.
Da bi ispitali kako su rane senzorne razlike povezane sa kasnijim osobima autizma, istraživači (studija ispod) su uključili 87 dece uzrasta od 1 godine kod koje postoji visoka šansa da im se dijagnostikuje autizam.
Oni su otkrili da je senzorna neaktivnost na ranom uzrastu povezana sa osobinama autizma, uključujući ozbiljna ograničavajuća i ponavljajuća ponašanja. Senzorna hiperreaktivnost posebno je povezana sa teškim repetitivnim ponašanjem kod dece predškolskog uzrasta.
Kao i studija spavanja, senzorna studija ističe potencijalnu metu za ranu intervenciju koja bi mogla da ublaži ozbiljnost razvijanja simptoma na kasnijem uzarstu. Da bi testirali tu ideju, taj isti tim istraživača je radio na intrevenciji koja uključuje obučavanje roditelja da identifikuju kada njihova deca netipično reaguju na senzorne stimuluse i da im pomognu da nauče strategije suočavanja sa tim reakcijama.
Reference:
- MacDuffie K.E. et al. J. Autism Dev. Disord. Epub ahead of print (2020) PubMed
- Grzadzinski R. et al. J. Autism Dev. Disord. Epub ahead of print (2020) PubMed
- Hagewoud R. et al. Sleep 33, 1465-1473 (2010) PubMed
- Loring W.A. et al. J. Contemporary Psychotherapy.48, 165-177 (2018) Abstract
Tekst prevela i priredila: Sanela Raičević, defektolog-logoped
Centar pruža i usluge online savetovanja putem Skype za decu i roditelje iz unutrašnjosti i inostranstva
