Često smo svedoci preporuke raznih stručnjaka da decu sa dijagnostikovanim ADHD-om treba upisati na neki sport. Evo zašto je to tako. Deca sa ADHD sindromom imaju poremećaj u neurotransmiterskom sistemu, te se u njihovom telu nagomilava mnogo noradrenalina i adrenalina. Ti se hormoni u opštoj populaciji luče kada je osoba pod stresom. Iz toga se može zaključiti da su “hiperaktivni klinci” konstantno pod stresom. Mogu da se oslobode viška ovih hormona jedino fizičkom aktivnošću. Zato im se preporučuje redovna, kontinuirana fizička aktivnost kroz individualne sportove: borilačke veštine, plivanje, tenis, gimnastiku, fudbal, rvanje, jahanje, atletiku, korisni su i vožnja bicikla i duge šetnje. Bavljenje sportom omogućava deci da usmere svoju energiju na konkretnu aktivnost, izgrađuje radne navike, pospešuje motorne veštine i uče kako da se poštuju pravila igre i slušaju instrukcije. Sve ovo su stvari koje nisu dovoljno izgrađene kod dece sa ADHD-om. Bavljenje grupnim sportovima kao što su košarka ili odbojka se ne savetuju za decu sa ADHD-om. Zašto je to tako? Zamislite hiperaktivno dete koje sedi na klupi i čeka svoj red da uđe na teren ili čeka svoj red na loptu. Ovo može biti frustrirajuće za njih i samim tim ne toliko korisno. Individualni sportovi omogućavaju deci da imaju jedan-na-jedan vreme sa trenerom, a da istovremeno budu okuženi drugom decom i uče socijalne veštine. Bavljenje individualnim sportom im omogućava da se fokusiraju na lični razvoj i da budu sve vreme aktivni. Isto tako služi kao sredstvo za izbacivanje besa i frustracije i omogućava im da nauče da kontrolišu sopstvenu agresiju.
Stručnjaci takođe preporučuju roditeljima da nauče svoju decu kako da se opuste. Tu mnogo mogu pomoći psiholozi i psihoterapeuti. Autogeni trening pomaže im da se oslobode psihičke napetosti, a za tinejdžere može biti pogodna meditacija koja snižava aktivnost simaptičkog nervnog sistema i prisiljava organizam da proizvodi manje adrenalina, da se opusti i smanji napetost.
Bitna činjenica je i da reči “ne” i “ne može” treba izbegavati. Ukoliko detetu želite nešto da zabranite najbolje mu je skrenuti pažnju na nešto drugo, npr. neku drugu aktivnost ili nešto što znate da dete voli. Trudite se da budete smireni, to naravno nije lako, jer roditelji dece sa ADHD-om često su pod velikim stresom, pa je i njima često potrebna profesionalna pomoć.
Autor teksta, Mirjana Marković, psiholog
