Elektivni ( ili selektivni) mutizam se definiše kao duži prekid govora (ovde se misli na duži od mesec dana)  u nekim određenim socijalnim situacijama dok je u nekim drugim situacijama verbalna komunikacija normalna. Poremećaj počinje obično pre 5.godine života a kasnije može da se razvije u socijalnu fobiju.

Kod elektivnog mutizma prekid govora se dešava u vrtiću ili školi ( u školi skoro uvek na mlađem školskom uzrastu) u grupi nepoznate dece, u nepoznatim situacijama i u susretu sa nepoznatim odraslim osobama. Jako je važno da znate da su sposobnosti govora očuvane.. Kod kuće, deca sa elektivnim mutizmom normalno govore, neka čak uspevaju da razgovaraju telefonom ili da govore kada ne gledaju druge u lice. Ipak, elektivni mutizam je pre potpuna ćutnja nego govor. Primećeno je da je često i neverbalna komunikacija u takvim situacijama lošija. U nepoznatim situacijama neka deca sa ovim problemom su stidljiva i anksiozna a neka pak traže interakciju na neki način (samo ne govorom), na primer gesitukulacijama, smehom i slično. Ovo je poremećaj koji kod deteta može da ometa i uspeh u školi.

Nema dokaza koji ukazuju na to da je elektivni (selektivni) mutizam nastao zbog traume, zlostavljanja ili zanemarivanja – uprkos mnogim uobičajnim zabludama o tome. Elektivni mutizam se ne sme mešati sa traumatskim prekidima govora koje se najčešće javljaju naglo u svim okruženjima kao odgovor na značajne traume, npr. gubitak člana porodice. Elektivni mutizam je anksiozni poremećaj.

Od psihoterapijskih metoda u lečenju eletkivnog mutizma najčešće se primenjuje bihejvioralna psihoterapija.

 

Reference:

American Psychiatric Association. (2013). Diagnostic and statistical manual of mental disorders (5th ed.). Arlington, VA: American Psychiatric Publishing.

Bojanin, S., Popović Deušić, S. (2012.) Psihijatrija razvojnog doba

Autor teksta: Mirjana Markovic, psiholog