Poremećaj autističnog spektra uključuje dva ključna deficita: problem sa socijalnom komunikacijom i ograničeno i ponavljajuće ponašanje. Terapije za poboljšanje kritičnih socijalnih komunikacijskih veština su brzo napredovale. S druge strane, istraživačima je manje jasno da li i kada treba da intervenišu zbog ograničenog i ponavljajućeg ponašanja. Ovo mišljenje proizilazi iz značajnog nedostatka razumevanja zašto se  ograničena i repetitivna ponašanja razvijaju, kao i koji su mehanizmi koji su u osnovi i kako njima upravljati. Neka ponašanja mogu imati skrivene koristi za osobe sa autizmom kao npr. mahanje rukama može da pomogne deci sa autizmom da se izbore sa novim ili anksioznim situacijama ili da bolje komuniciraju kada su frustrirana.

Ograničena i repetitivna ponašanja su prisutna u različitim neurorazvojnim poremećajima, ali se smatraju obeležjem autizma. Termin definiše širok spektar idisinkratičnih radnji, uključujući stereotipne pokrete, ponavljajuće samopovređivanje, kompulzivno ili ritualno ponašanje, insistiranje na istovetnosti, repetitivni govor i neobične ili intenzivne preokupacije.

Ova ponašanja mogu da se podele u dve kategorije. Ograničena i repetitivna ponašanja“nižeg reda“obično uključuju ponovljene motoričke radnje kao što su mahanje rukama i senzorna manipulacija objektima kao što je gledanje u objekte iz različitih uglova. Ograničena i repetitivna ponašanja „višeg reda“ su kognitivne prirode i uključuju rutine, rituale, insistiranje na istovetnosti i ograničena i intenzivna interesovanja.

Proučavanje pojave ograničenih i repetitivnih ponašanja kod dece sa autizmom može biti teško s obzirom na to da su neka ponašanja slična onima prisutnim u tipičnom ranom razvoju. Ponavljanje određenih radnji sa igračkama i izgovaranje istih zvukova ili reči iznova je normalan deo detinjstva i smatra se vitalnim za razvojni napredak. Iako ova rana ponašanja izgledaju slično kod dece sa autizmom i dece tipičnog razvoja, kod dece sa autizmom ona se duže zadržavaju i mnogo više ometaju.

Određivanje načina na koji možemo da se nosimo sa ovim ponašanjem kod dece sa autizmom je ključno jer ono može da ometa učenje i da ograniči društvene aktivnosti i relacije. Studije su otkrile da povećana stopa i ozbiljnost ovih ponašanja mogu rezultovati lošim ishodom u širokom spektru veština kao što su razvoj jezičkih sposobnosti i igre.

Ova ponašanja mogu dovesti do društvenih problema. Intenzivna interesovanja često ometaju sposobnost deteta da se druži, jer druga deca ne mogu da se povežu sa njima, što dovodi do dalje izolacije.

Motorna ograničena i repetitivna ponašanja mogu biti i više zabrinjavajuća za roditelje i staratelje sa socijalnog aspekta jer ovi neobični postupci mogu biti previše očigledni ili čak odbojni drugim ljudima. Dečak koji uporno govori o putokazima može se smatrati čudnim, devojčica koja ne uspostavlja kontakt očima stidljivom. Ali dete koje maše rukama ili se ljulja napred nazad može delovati zaista čudno, a roditelji ili staratelji mogu da osećaju stigmu povezanu sa ovim ponašanjem i često su u nedoumici kako da se nose sa ovim ponašanjem. Pokušaji da se dete preusmeri na drugu aktivnost mogu pogoršati situaciju, jer deca mogu postati uznemirena ili agresivna i povremeno povrediti sebe ili druge. Zato su roditelji i staratelji pod stresom i nisu sigurni kako da najbolje reaguju na ovakva ponašanja. Kliničari sa druge strane ne mogu sa sigurnošću da kažu koja bi intervencija bila pogodna jer ih nema dovoljno za ova ponašanja. Uobičajene strategije uključuju blokiranje ponašanja ili preusmeravanje na drugo. Ove tehnike mogu biti kratkoročno uspešne ali takođe mogu imati negativne posledice kao što je samopovređivanje.

U nekim slučajevima određena repetitivna ponašanja višeg reda kao što je intenzivno interesovanje za npr. video igricu Minecraft mogu olakšati društeve interakcije umesto da je ometaju jer omogućava detetu sa autizmom da pronađe zajedniči jezik sa svojim vršnjacima. U nekim slučajevima ograničena interesovanja su pomogla osobama sa autizmom da razviju veštine socijalne komunikacije pa čak i da pronađu zaposlenje.

Podučavanje roditelja i staratelja da sprovedu intervenciju pokazuje najviše obećanja, posebno kada se radi o socio komunikativnom ponašanju. Do sada je samo nekoliko malih studija naučilo roditelje i staratelje da se bave repetitivnim ponašanjima svoje dece. Postoji studija gde se tragalo za osnovama intervencija na osnovu prirodnog reagovanja roditelja i staratelja na ovakva ponašanja kod dece tokom igre, bez ikakve obuke. Otkrilo se da roditelji i staratelji prirodno ignorišu otprilike polovinu ovih ponašanja, ali pokušavaju da smanje druga koja izgleda utiču na njohovu interakciju sa detetom. Uočeno je da roditelji i staratelji ne priznaju neka od najočiglednijih motoričkih ili verbalnih ponašanja koja se ponavljaju, kao što su ponavljanje reči ili mahanje rukama. Često preusmeravaju dete kada se bavi vizuelnim samostimulativnim ponašanjem kao što je pažljivo ispitivanje predmeta ili ponavljajuća igra sa predmetom npr.pritiskanje dugmadi iznova. Poznavanje načina na koji se instinktivno reaguje je odlična polazna tačka za razmišljanje o najboljim načinima za obuku roditelja i staratelja da pomognu svojoj deci.

Istraživači sa Univerziteta Njukasl u Velikoj Britaniji testirali su kratkoročni 16-časovni program obuke roditelja koji nazivaju Upravljanje repetitivnim ponašanjem. Istraživači su naučili 25 roditelja kako da identifikuju okidače za ograničeno i repetitivno ponašanje i kako i kada da intervenišu. Još 20 roditelja je kasnije je naučilo interevencije i oni su bili kontrolna grupa. Istraživači su izveli obuku u grupnom okruženju gde su svi roditelji imali mogućnost za podršku i razmenu iskustava i strategija između sebe. Oni su identifikovali ciljna repetitivna ponašanja na kojima će raditi i snimili su ponašanja kod kuće. Nakon obuke ocenili su koliko su sigurni u suočavanju sa ovim ponašanjem a istraživači su ispitali koliko su roditelji bili u stanju da preusmere i potencijalno smanje repetitivno ponašanje svog deteta. Rezulatati istraživanja su da su roditelji koji su bili obučeni bili sigurniji od onih koji nisu prošli obuku u svoju sposobnost da efikasno preusmere repetitivno ponašanje u pravo vreme. Učesnici su obuku ocenili kao korisnu i praktičnu. Roditelji su izjavili da se ponašanje njihovog deteta poboljšalo s tim da istraživači nisu videli toliki efekat. To može biti zbog placebo efekta ili zato što roditelji razmatraju mnogo više situacija u životu deteta kojima imaju pristup za razliku od istraživača.

Da bismo znali kada i kako da intervenišemo sa ograničenim i repetitivnom ponašanjem moramo bolje da razumemo zašto se ova ponašanja javljaju kao i kako se mogu promeniti tokom vremena. Potrebne su velike kontrolisane studije da se proceni koliko dobro intervencije zasnovane na dokazima za autizam generalno utiču na ponašanje. Ponekad se repetitivna ponašanja povuku sama, druga su više ukorenjena i zahtevaju ciljanu intervenciju. Neka opstaju tokom odraslog doba uprkos pokušajima da se poboljšaju u mlađem dobu. Na kraju, Robin Stjuard, naučni saradnik u Centru za istraživanje autizma i obrazovanja u Londonu, je možda i u pravu da je najbolje ostaviti ih na miru dok se ne pronađu konačni odgovori i dokazane interevencije. Kako kaže :“Umesto što pokušavate da zaustavite ovo ponašanje najbolja strategija je pronaći druge načine da ta osoba ublaži stres“.

 

Preuzeto od: The Spectrum 

Reference korišenje za ovaj tekst a koje se odnose na pomenuta istraživanja su:

1. Elison J.T. et al. J. Am. Acad. Child. Adolesc. Psychiatry53, 1216-1224 (2014) PubMed
2. Honey E. et al. J. Autism Dev. Disord.37, 1107-1115 (2007) PubMed
3. Harrop C. Autism19, 662-672 (2015) PubMed
4. Boyd B.A. et al. J. Autism Dev. Disord.42, 1236-1248 (2012) PubMed
5. Grahame V. et al. J. Autism Dev. Disord.45, 3168-3182 (2015) PubMed
6. Boyd B.A. et al. Autism Dev. Disord. 41, 1330-1341 (2011) PubMed
7. Harrop C. et al. AutismEpub ahead of print (2015) PubMed

 

Tekst prevela i priredila: Sanela Raičević, defektolog-logoped 

Centar pruža i usluge online savetovanja putem Skype za decu i roditelje iz unutrašnjosti i inostranstva