Deca i odrasli sa poremećajem iz spektra autizma imaju problema da se spavanjem više nego deca i odrasli tipičnog razvoja. Problem je taj što to ne predstavlja izolovan problem već utiče na to da se pogoršavaju određene karakteristike njihovog stanja, kao što je ponavljanje ponašanja (repeticije), što opet može dodatno otežati spavanje.
S obzirom na ovu ometajuću petlju povratnih informacija, problemi sa spavanjem su među najhitnijim problemima za porodice koje se bore sa autizmom. Međutim, do sada, ovo je jedan od najmanje proučavanih aspekata autizma.
Odvojili smo i preveli nekoliko istraživanja vezano za ovaj problem; o uzrocima i posledicama – i tretmanima – problema sa spavanjem kod autizma.
Koliko su česti problemi sa spavanjem kod dece sa autizmom?
Studija iz 2019. godine, jedna od najvećih koja je istraživala prevalenciju problema sa spavanjem kod autizma, pokazala je da je skoro 80 posto autističnih predškolaca poremetilo san. Problemi sa spavanjem su dvostruko češći među decom sa autizmom nego među tipičnom decom ili decom sa drugim razvojnim stanjima.
Koje vrste problema sa spavanjem su uobičajene kod autizma?
Deca i odrasli sa autizmom imaju tendenciju da imaju nesanicu: potrebno im je u proseku 11 minuta duže nego tipičnim ljudima da zaspu, a mnogi se često bude tokom noći. Neki ljudi sa ovim stanjem imaju apneju za vrijeme spavanja, stanje koje uzrokuje da prestanu da dišu nekoliko puta tokom noći.
Deca i odrasli sa autizmom provode oko 15 procenata svog vremena spavanja u fazi brzog pokreta očiju (REM), što je ključno za učenje i zadržavanje sećanja. Većina neurotipičnih ljudi, nasuprot tome, provede oko 23 procenta svog noćnog odmora u REM-u.
Da li ovaj nedostatak dobrog sna ima posledice?
Sve je više dokaza da premalo sna može da pogorša karakteristike autizma, kao što su loše društvene veštine. Deca koja ne spavaju dovoljno često imaju ozbiljnija ponašanja koja se ponavljaju i teže sklapaju prijateljstva od drugih iz spektra. Oni takođe imaju niže rezultate na testovima inteligencije. Međutim, nije sigurno da li ovi problemi potiču od lošeg sna, doprinose tome ili oboje.
Jedno istraživanje iz 2009. pokazalo je da su deca sa autizmom, koja imaju poteškoće sa spavanjem, hiperaktivnija i lako se “ometaju” od one koja dobro spavaju.
Zašto je to tako? Zašto osobe sa autizmom imaju poteškoća sa spavanjem?
Mnogi ljudi sa autizmom, bilo da su deca ili odrasli, imaju druga stanja, kao što su gastrointestinalni problemi, poremećaj pažnje i hiperaktivnost (ADHD) ili anksioznost, a poznato je da svako od ovih stanja ometa san. Grčevi od zatvora, na primer, mogu držati dete sa autizmom budnim celu noć. Senzorna osetljivost na svetlost, zvuk ili dodir može doprineti poteškoćama sa spavanjem. Problemi sa spavanjem takođe mogu biti pokazatelj depresije kod autističnih osoba, mada je nejasno da li je to uzrok ili posledica poteškoća sa spavanjem.
U nekim slučajevima, ljudi iz spektra nose mutacije koje ih čine sklonim problemima sa spavanjem. Studije sugerišu da je veća verovatnoća da osobe sa autizmom od tipičnih ljudi imaju mutacije u genima koji upravljaju ciklusom spavanja i buđenja ili onih koji su povezani sa nesanicom. Neke studije sugerišu da ljudi u spektru nose mutacije koje utiču na nivoe melatonina, prirodnog hormona koji kontroliše san.
Kako istraživači mogu proceniti probleme sa spavanjem kod osoba sa autizmom?
Polisomnografija je najčešći i temeljni tip testa spavanja. Prati moždane talase osobe, pokrete očiju i udova i obrasce disanja tokom spavanja. Pošto zahteva više senzora, žica i računara, obično se radi u laboratoriji.
Ali ova metoda nije uvek praktična za osobe sa autizmom, od kojih mnogi zahtevaju posebne rutine pre spavanja. Najmanje jedna istraživačka grupa je donela opremu za polisomnografiju u domove osoba sa autizmom kako bi pokušala da zaobiđe ovaj problem.
Manje glomazan test spavanja je aktigrafija, u kojoj uređaj nalik ručnom satu beleži pokrete osobe tokom cele noći. Ljudi mogu da koriste uređaj kod kuće da zabeleže koliko vremena osoba spava svake noći.
Istraživači takođe mogu dosta detalja da saznaju o obrascima spavanja intervjuišući porodice ili tražeći od njih da vode dnevnike spavanja. Ali ove metode su sklone greškama jer se oslanjaju na ljudska sećanja.
Postoje li dostupni tretmani koji pomažu osobama sa autizmom da bolje spavaju?
Na neki način, rešenje može biti jednostavno: uspostavljanje rutine, kao što je redosled aktivnosti pred spavanje, često može pomoći osobi da zaspi; nekada je to promena temperature ili osvetljenje u spavaćoj sobi. Držanje redovnog vremena spavanja i buđenja može postaviti mozak i telo na raspored koji čini spavanje pouzdanijim.
Američka administracija za hranu i lekove odobrila je lekove za nesanicu, kao što je ambien, za odrasle sa autizmom, ali ne i za decu. Za ozbiljnije probleme kao što je apneja u snu, kliničari ponekad preporučuju noćni uređaj za disanje kao što je mašina za kontinuirani pozitivan pritisak u disajnim putevima, ili, u retkim slučajevima, operaciju.
Važna informacija jeste da za mnoge probleme sa spavanjem, suplementi melatonina mogu biti dobra opcija. Ova istraživanja sugerišu da suplementi pomažu deci sa autizmom da brže zaspu i bolje spavaju.
Da li bi bolji san poboljšao kvalitet života ljudi iz spektra?
Možda. Ne postoji velika, definitivna studija na ovu temu. Ali istraživanja su pokazala da deca tipičnog razvoja i ona sa autizmom koji se podvrgavaju operaciji za ublažavanje problema sa disanjem tokom spavanja pokazuju bolju društvenu komunikaciju i pažnju, kao i manje ponašanja koja se ponavljaju. Roditelji su prijavili slična poboljšanja u maloj studiji dece sa autizmom koja su uzimala suplemente melatonina.
Bolji san neće izlečiti autizam, ali se stiče utisak da deca sa autizmom koja se vraćaju redovnom rasporedu spavanja bolje uče, manje su razdražljiva i imaju manje problematičnog ponašanja.
Izvor: The Spectrum
Tekst prevela i priredila: Mirjana Marković, psiholog
Centar pruža i usluge online savetovanja putem Skype za decu i roditelje iz unutrašnjosti i inostranstva
