Trend razvoda u Srbiji povećava se iz godine u godinu, o čemu  svedoče i podaci Republičkog zavoda za statistiku: u 2019. godini zabeleženo je 1518 razvoda više nego 2015. godine. Kako navode, prosečan brak u Srbiji traje oko 13 godina, a uglavnom je to brak sa jedinim detetom. Kao takav, razvod ima kumulativni efekat na celu porodicu jer sa sobom nosi visoko stresne i bolne promene na svim nivoima. Zbog svega navedenog, važno je da se osvrnemo na dečije viđenje razvoda i pitanja koja često postavljaju sebi i drugima ,,šta kad se mama i tata više ne vole?“

Tokom razvodnog perioda partneri postaju disfunkcionalni usled preterane usmerenosti na negativna osećanja, ali i na ekonomska i socijalna pitanja koja razvod donosi. Postoji velika razlika u negativnim osećanjima koja oseća onaj ko ,,ostavlja“ i onaj koji je ,,ostavljen“- splet tuge, razočaranja ali i osećaj krivice i griže savesti. Od preterane usmerenosti na partnerski odnos, deca često bivaju zanemarena, uplašena i zbunjena. Kada ne funkcioniše partnerski subsistem, neće funkcionisati ni roditeljski subsistem. Deci je teško da shvate da prestanak partnerske ljubavi ne znači i prestanak roditeljske ljubavi- pitaće se ,,ako se mama i tata više ne vole, da li to znači da ne vole i mene?“ Naravno, dečija perspektiva razvoda će se razlikovati u zavisnosti od uzrasta. Predškoslka deca su najvulnerabilnija u odnosu na školsku decu i tinejdžere. Razlog tome je , što su školska deca kao i adolescenti usmereni na različite aktivnosti koje podrazumeva škola, druženje sa vršnjacima ali i podrška koju mogu dobiti od učiteljice i nastavnika. Svakako, u kom god da je uzrastu, dete će ovo doživeti stresno. Ono što kod deteta izaziva najveću anksioznost prilikom razvoda roditelja jeste to što razvod podrazumeva gubitak stabilnosti i sigurnosti. Predvidljivost je za decu od neizmernog značaja jer ono omogućava osećaj sigurnosti i stabilnosti. Razvod ugrožava ove tri karakteristike bezbrižnog detinjstva, jer sa sobom unosi promene u svaki aspekt detetovog života: od toga da se menja porodična konfiguracija (življenje samo sa jednim roditeljem), do eventualne promene mesta boravišta kao i škole. Takođe, dostupnost roditelja mu je uskraćena jer iako su roditelji fizički prisutni često će emocionalno biti odsutni bar u prvoj godini nakon razvoda i tokom ovog procesa. Zadaci roditelja tokom razvoda nisu nimalo laki jer od njih zahtevaju da održe razvnotežu na više frontova. U želji da podržimo i razumemo roditelje u daljem tekstu iznosimo korisne savete koji će olakšati roditeljstvo tokom ovog stresnog procesa.

Kako tokom razvoda roditeljska uloga postaje disfunkcionalna, potrebno je uključiti u roditeljski subsistem treću osobu kojoj dete veruje a  koja će ga razumeti i podržati. To može biti neki član šire porodice ali i učiteljica, nastavnik ili neka druga osoba sa kojom je dete blisko.

Takođe, važno je objasniti detetu da ono nije krivo za razvod i da ga roditelji idalje vole podjednako. Dete u skladu sa svojim uzrastom može ispoljiti određena ponašanja kao znak protesta zbog trenutne situacije i nepažnje roditelja. Kao na primer, često mokrenje u krevet kod predškolske dece, popuštanje u školi, problemi sa vršnjacima u školskom uzrastu kao i eventualno delikventno ponašanje u adolescenskom uzrastu. Ovakva ponašanja se javljaju u želji deteta za vašom pažnjom, s toga nemojte prekorevati detetove postupke nalik ovim već ih razumite i razgovarajte o tome na nežan način. Tokom razgovora pošaljite poruke poput ,,mama i tata te idalje vole“, ,,ti nisi kriv ni za šta“. Nije loše, da organizujete jedan deo dana koji će biti usmeren samo na dete i na vaše zajedničke aktivnosti sa njim.

Poželjno je da izbegavate omalovažavanje partnera pred detetom. Pored toga suzdržite se od pravljenja koalicije sa detetom protiv partnera i ne stavljajte ga u poziciju da bira stranu. Trudite se da komunikacija sa vašim partnerom ide preko vas a ne preko deteta. Dobra partnerska komunikacija utiče na smanjenje detetove anksioznosti.

Izbegavajte zajedničke aktivnosti oba roditelja i deteta nakon razvoda, poput zajedničkih ručkova, putovanja, itd. Roditelji često misle da će na ovaj način olakšati detetu, međutim to kod deteta stvara samo lažnu sliku prividne ravnoteže i zbunjuje ga.

,,Koroditeljstvo“, odnosno ravnomenrno raspoređeno vreme življenja deteta kod oba roditelja (npr nedelju dana kod jednog, nedelju dana kod drugog) nije idealno rešenje kod sve dece. Može biti dobro ukoliko roditelji dele iste vrednosti po pitanju roditeljstva, ali ako im se stilovi roditeljstva značajno razlikuju onda je bolje da živi samo kod jednog roditelja, dok će drugog obilaziti.

Trudite se da unesete samo minimalne promene u život deteta, one koje su neizbežne, kako dečija stabilnost i sigurnost ne bi bile narušene. Upamtite predvidljivost iz koje proizlaze sigurnost i stabilnost kao tri karakteristike bezbrižnog detinjstva.

Ukoliko uspete da primenite bar jedan od navedenih saveta smatrajte da ste detetu olakšali ovaj bolni proces bar za nijansu. Razvodi mogu biti blagotvorno i lekovito rešenje za celu porodicu, ukoliko se potrudite da minimizujete sve negativne aspekte ovog procesa. Na razvod treba gledati kao na šansu za uspostavljanje nove ravnoteže a ne kao na poraz i gubitak. Ne ustručavajte se da tražite i profesionalnu pomoć psihologa, koji može pružiti potrebnu podršku i deci ali i vama.

 

Tekst napisala: Anja Anđela Pantić, student psihologije