Roditelji se plaše ovih godina, u kojima su već upozoreni da očekuju drskost sa dozom brzopletosti i drame od stranesvojih tinejdžera. Tinejdžeri će se sigurno družiti i sa prijateljima koji vam se ne sviđaju, mrzeće vaša pravila, mrzeće vas još više i reagovaće sa krajnjim prezirom na pokušaje da ispravite njihovo ponašanje koje vidite kao neodgovorno ili impulsivno.

Zašto je, onda,  teško imati tinejdžera? Zašto je teško biti tinejdžer?

Jedan od razloga zašto je biti roditelj tinejdžeru toliko stresno je taj što se tinejdžeri upuštaju u mnogo rizičnih ponašanja – više nego deca ili odrasli bilo kog drugog uzrasta. Upotreba alkohola i pušenje cigareta obično počinju tokom ovih godina, zajedno sa mnogo drugih rizičnih ponašanja, poput nezaštićenog seksa i bezobzirne vožnje. Tinejdžeri ne rade ove stvari zato što su glupi; u stvari, istraživanja sugerišu da su do 16. godine tinejdžeri podjednako dobri kao i odrasli u proceni rizika i razumevanju posledica. Dakle, nije da tinejdžeri razmišljaju iracionalnije od odraslih. Umesto toga, to naizgled iracionalno ponašanje može proizaći iz načina na koji se osećaju.

Nedavna istraživanja mozga govore da svi imamo dva specifična sistema u mozgu koji bi mogli biti odgovorni za nepredvidljiva ponašanja koja vidimo u tinejdžerskim godinama. Jedan od tih sistema kontroliše način na koji predviđamo nagrade. Ovaj sistem počinje da sazreva oko puberteta, čineći nagrade veoma važnim za tinejdžere, što bi moglo da objasni povećanu potrebu za traženjem senzacija tokom ovog  perioda života. Smatra se da je drugi sistem odgovoran za samokontrolu, a nažalost za roditelje, ovaj sistem se u potpunosti razvija tek mnogo kasnije. Gledanje na način na koji ova dva sistema sazrevaju je ključ za razumevanje problema sa ponašanjem tinejdžera: kada ih spojite, dobijate tinejdžera koji je u potpunosti u stanju da predvidi koja nagrada proizilazi iz preuzimanja rizika, ali koji nije u stanju da u potpunosti kontroliše svoje impulse. Povrh toga, sistem za nagrađivanje koji tek sazreva i koji je verovatno odgovoran za povećano traženje senzacija je aktivniji u prisustvu vršnjaka. Drugim rečima, tinejdžeri su skloniji da se upuste u rizična ponašanja u prisustvu prijatelja nego kada su sami.

Loša vest je da je neusaglašen tajming ova dva moždana sistema u razvoju potpuno normalan, što znači da je normalno i imati tinejdžera koji je u isto vreme impulsivan, dramatičan i opsednut vršnjacima. Dobra vest je da će drugi moždani sistem vaših tinejdžera – onaj koji je odgovoran za samokontrolu – dostići zrelost do sredine 20-ih, tako da će vaši tinejdžeri dok izlaze iz tinejdžerskih godina, takođe ostaviti iza sebe i svoje tinejdžersko ponašanje. U većini slučajeva, iako su tinejdžeri skloni rizičnijem ponašanju nego inače, to ne znači da će se svi upustiti u opasna ponašanja, ali neki to zaista čine.

Govoriti tinejdžerima o opasnostima droga, alkohola i nezaštićenog seksa je važan prvi korak, ali opet, iako tinejdžeri mogu u potpunosti razumeti ove opasnosti, treba imati u vidu da im možda nedostaje i samokontrola da bi se suzdržali. Ova nevolja otežava roditeljstvo tinejdžera, ali takođe otežava i tinejdžerima – nije lako biti osoba skoja ima sposobnost odrasle osobe da oseti širok spektar emocija, ali i adolescentnu sposobnost da upravlja njima. Razgovarati sa tinejdžerima o izbegavanju situacija u kojima bi mogli biti u iskušenju da preuzmu opasne rizike mogao bi biti dobar način da se o tome priča umesto da se razgovara sa njima samo o tome zašto stvari kao što seks, droga i alkohol mogu biti opasni. Naravno, setite se i da su tinejdžerske godine i problemi koji dolaze sa njima normalni; kao i svi drugi burni periodi rasta, strašne tinejdžerske godine će na kraju proći, a vaš nestalni tinejdžer će postati daleko manje dramatična odrasla osoba koja je u potpunosti sposobna da oseća i kontroliše svoje impulse i emocije.

Izvor: Psychology Today

Tekst je prevela i priredila: Sanja Stanković, psiholog