Free article

Autori: Annio Posar, Paola Visconti

Ciljevi: Spektar autističnih poremećaja je doživotno i često razarajuće stanje  koje ozbiljno utiče na socijalno funkcionisanje i samodovoljnost. Etiopatogeneza je verovatno multifaktorska rezultirajući od veoma kompleksnih interakcija između genetike i faktora životne sredine. Dramatično povećanje rasprostranjenosti spektra autističnih poremečaja koji su posmatrani tokom prethodne decenije je dovelo do isticanje faktora životne sredine u etiopatogenezi. Cilj ovog biomedicinskog prikaza je da sumira i diskutuje o rezultatima skorašnjiih i najrelevantnijih studija o hipotetičkom uticaju faktroa životne sredine na etiopatogenezu spektra autističnih poremećaja.

Izvori: Istraživanje je objavljeno u PubMed (United States National Library o f Medicine- Nacionalna medicinaska bibiloteka Ujedinjenih nacija) o faktorima životne sredine koji utiču hipotetički na etiopatognezu nesindromatskog spektra autističnog poremećaja, uključujući: zagađenost vazduha, pesticide i ostale hemikalije koje utiču na ednokrini sistem čoveka, elektromagnetsko zagađenje, vakcinacija i promene u ishrani.

Rezime rezultata: Dok asocijacije između zagađenosti vazduha, pesticida i drugih hemikalija koje utiču na endokrini sistem i rizika od nastanka spektra autističnih poremećaja dobijaju sve više potrvrda, za  hipotezu o realnoj kauzalnosti potrebno je više podataka (budućih istraživanja). Sumirani su mogući patogenetski mehanizmi po kojima spoljašnji faktori mogu dovesti do razvijanja spektra autističnih poremećaja kod genetski predisponiranih individua, pističući sve veći značaj epigenetske uloge.

Zaključak: Buduće studije bi trebalo da istraže da li postoji značajna razlika u rasprostranjenosti spektra autističnih poremećaja među nacijama sa visokim i nacijama sa niskim nivoima zagađenja. Veoma bitan cilj istraživanja koje ukljucuje interakciju između faktora genetike i faktora životne sredine kod etiopatogeneze spektra autističnih poremećaja –  jeste identifikacija  ranjive populacije, u pogedu pravilne prevencije.

 

Tekst priredila:  Mina Gojak, student psihologije