Free PMC article

Autori: Debora Marques de Miranda, Bruno da Silva Athanasio^, Ana Cecília Sena Oliveira, Ana Cristina Simoe E-Silva

Korona virus (COVID-19) je zahvatio skoro sve zemlje. Osećanje nesigurnosti zbog zdravstvenog rizika i sve većih finansijskih gubitaka doprineće tome da se emotivna uznemirenost širi i da se rizik od psihijatrijskih poremećaja kratkoročno poveća. Tokom i nakon pandemije očekuje se pojavljivanje postraumatskog stresa, anksioznosti i depresije. Određene grupe, kao što su deca, više su podložne dugoročnim posledicama po menatlno zdravlje. U ovoj studiji izvršeno je sveobuhvatno i nesistematsko istraživanje putem četiri baze podataka (PubMed, Scopus, SciELO i Google Scholars), da bi se odgovorilo na pitanje: koji su efekti pandemije na mentalno zdravlje dece i adolescenata? Takođe, tu je i pitanje: koje karakteristike su ključne za održanje mentalnog zdravlja tokom pandemije?

Rezultati: Izabrano je 77 glavnih naučnih članaka i još 51 dodatan članak za istraživanje. Deca različito reaguju na stres u zavisnosti od razvojne faze. Među decom je identifikovana visoka stopa anksioznosti, depresije i posttraumatskih simptoma.

Diskusija: Simptomi koji su se javili su bili očekivani. Nove strategije podrške su se pojavile tokom pandemije, ali ne postoji način da se izmeri njihova efikasnost. Pokazalo se da su neke grupe osetljivije na breme koje nosi COVID-19 pandemija, jer se njihovo mentalno zdravlje pogoršalo. Trebalo bi da te grupe budu prioritet u radu na poboljšanju mentalnog zdravlja. Uloga školstva je ponovo vrednovana od strane društva. Čini se da je ova procena izdvojila ključna mesta za postavljanje prioriteta tokom ublažavanja efekata pandemije, sa ciljem da se zaštite deca, ne samo od uticaja teških slučajeva COVID-19 već i da im pomogne da se nose sa teretom pandemije koji utiče na mentalno zdravlje.

Tekst priredila: Mina Gojak, student psihologije