Free PMC article

Autori: Sophie Susannah Hall, Hannah F Wright, Daniel Simon Mills 

Naučna literatura koja istražuje benefite prisustva terapeutskih pasa u lečenju dece sa autizmom rapidno raste. Međutim, neuporedivo manje ima literature koja izveštava o efektima kućnih ljubimaca (za razliku od terapeutskih pasa). Konkretno, ne postoje validirane skale koje procenjuju kako deca menjaju ponašanje u prisustvu psa, da bi se evaluirala efikasnost kućnih ljubimaca u ovim porodicama. Pored toga, spektar autističnih poremećaja  je veoma individualan, stoga neka deca i porodice  imaju više koristi, a neka manje, ali nijedna studija nije zabeležila te individualne razlike.

Ova pilot studija beleži podatke o razvoju skale od 28 tačaka na osnovu percepcije roditelja o uticaju kućnog ljubimca na dete sa autizmom (Linkoln Autizam Kućni ljubimac Pas Skala- LAPDIS). Skala se sastoji od tri matematički izvedena faktora: prilagodljivosti, socijalne veštine i rešavanja konflikta. Istraženo je u kakvoj su vezi individualne razlike dece sa ovim trima faktorima.

Rezultati: Aspekti porodice i psa nisu značajno povezani sa rezlutatima ova tri faktora (prethodno gore navedena), ali aspekti deteta (uključujući: kontakt sa konjima, starost deteta, nivo invaliditeta i jezičke sposobnosti) bili su povezani sa uticajem psa na sve faktore. Aspekti treninga su bili povezani sa rezultatima socijalnih veština (formalni trening sa decom sa autizmom i kucama i pohađanje PAWS (šape) radionice koju su vodili Dog for Good). Dobijeni rezultati sugerišu da individualne razlike među decom i razlike u pristupu treningu treba da se uzmu u obzir kod pozitivnog efektačuvanja psa uporodicama dece sa SAP-om. Razlike u karakteristikama porodica i kuca nemaju toliku važnost, ali mogu biti značajna za dalja istraživanja o ranom stadijumu razvoja autističnog poremećaja.

 

Tekst priredila: Mina Gojak, student psihologije