Autori: Frank J Infurna , Crystal T Rivers , John Reich , Alex J Zautra 

Free PMC article

Dečja truma je povezana sa preuranjenim pogoršanjem zdravlja u srednjim i starijim godinama. Pravci koji su implementirani ali nedovoljno istraženi su socijalno-emocionalna regulacija, biološko programiranje i uobičajeni obrasci u mišljenju i delanju. U ovoj studiji koncentrisali smo se na traume iz detinjstva kroz promene u socijalno-emocionalnoj regulaciji svakodnevnih događaja, što je kasnije povezano sa zdravstvenim efektima. Podaci sakupljeni u periodu od trideset dana putem dnevnih izvešataja pripadnika zajednice koji su učestovali studiji o rezilijentnosti u srednjim godinama (n = 191, M =54, SD =7,50, 54% žena) korišćeni su da ispitaju da li su lični izveštaji o traumi iz detinjstva povezani sa dnevnim blagostanjem, kao i sa zabeleženom emocionalnom reakcijom na svakodnevne prijatne i neprijatne događaje. Izveštaji o dečjoj traumi povezani su sa zabeleženo nižim ukupnim nivoima i većoj varijabilnosti svakodnevnog blagostanja. Zabeležena ja veća povezanost dečje traume sa neprijatnim događajima, ali ne i sa prijatnim iz svakodnevnih izveštaja. Fokusirajući se na emocionalnu reaktivnost tokom dnevnih događaja, pripadnici zajednice sa višim nivoom traume iz detinjsta pokazivali su snažniji pad blagostanja u toku neprijatnih događaja, a jače povećanje blagostanja prilikom prijatnih događaja. Za one kod kojih je zabeležena trauma iz detinjstva, viši nivoi upravljanja emocijama (lična nadmoć) bili su povezani sa jačim smanjenjem blagostanja tokom neprijatnih događaja i jačim porastom kod prijatnim događaja, što sugeriše da lična nadmoć povećava osetljivost na svakodnevne prijatne i neprijatne događaje.

Rezultati sugerišu da trauma iz detinjstva može dovesti do pogoršanja zdravlja u srednjim godinama zbog poremećaja u obrascima svakodnevnog ponašanja tokom različitih događaja i odgovora na te događaje. Dalje, naša otkrića ukazuju lična nadmoć može imati drugačije značenje za one koji su iskusili traume u detinjstvu. Dalje u istraživanju diskutujemo o socijalno- emocionalnoj regulaciji kao jednom načinu povezivanja traume iz detinjstva sa zdravljem i psihosocijalnim resursima koje treba uzeti u obzir prilikom sastavljanja intervencije za promociju rezilijentnosti radi ublažavanja štetnih zdravstvenih efekata koje ima trauma iz detinjstva.

 

Tekst priredila: Mina Gojak, student psihologije