Termin “staklena deca” popularizovao je norveški autor Justejin Gorder u svom romanu Misterija pasijansa (originalni naslov: “Kabalmysteriet”), koji je prvi put objavljen 1990. godine. U knjizi, Gorder koristi termin koji se odnosi na decu koja odrastaju u senci tuge ili emocionalnih borbi svojih roditelja, upoređujući ih sa staklom jer ono je krhko i lako se može razbiti. Ovaj termin postaje popularan dvadeset godina kasnije, 2010. godine i to na TED’s talk od strane govornice Alicia Maples koja je staklenu decu…
psiholog
Šok. Poricanje. Bes. Strah. Sramota. I, ponekad iznenađujuće, ponos. Ovo je niz emocija koje roditelji često doživljavaju nakon što saznaju da je njihovo dete gej. Ponekad roditelji traže stručnu pomoć da prebrode početna bolna osećanja, neki u nadi da će na kraju osetiti ponos a neki u nadi da je sve to jedan ružan san i da će to psiholog da “popravi” pa počnu da dovode decu na psihoterapiju. Iskustva roditelja i dece koja su gej su različita, ali postoji…
Strahove treba odvojiti od anksioznosti i fobija. Strahovi predstavljaju nešto što se objektivno može posmatrati kao opasno, kao što su nasilni roditelji ili strujno kolo, pa izbegavanje takvih stvari se čini razumnim a reakcija može da bude obojena sa strahom. Sa druge strane ako neki objekat ili situacija nisu objektivno opasni onda se reakcija čini kao neadekvatna i može se nazvati kao anksioznost ili fobija. Deca nekada teško razlikuju stvarno od zamišljenog jer imaju limitirane kognitivne sposobnosti i reaguju anksioznošću…
Deca sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem (engl.OCD, srp. OKP) imaju nametljive misli i brige koje ih čine izuzetno anksioznima, pa razvijaju rituale za koje osećaju da su primorani da izvršavaju zbog te “strepnje”. Šta je opsesivno-kompulzivni poremećaj? Deca koja imaju OKP bore se sa: opsesijama, ili prisilama (kompulsivne radnje), ili sa oboje. Opsesivne misli su ideje koje se ponavljano i na stereotipan način vraćaju u svest osobe, a po svom karakteru, neprijatne su i uznemiravajuće, često opscenog sadržaja, a osoba ne…
Šta kada dete jede stvari koje se ne jedu? Upoznajte pika poremećaj
Posted on September 11, 2019Na uzrastu između prve i druge godine najčešće može da se uoči da deca svašta stavljaju u usta ili jedu stvrai koje nisu predviđene za jelo. To najčešće rade iz radoznalosti, prosto vole da istražuju okruženje, vole da čulom ukusa isprobaju i dožive nešto što ih privlači. Ono se u tom razdoblju smatra razvojno prikladnim. Ponekad se dešava da stave u usta ili pojedu nešto što nađu na podu, što nema nikakvu prehrambenu vrednost ili je čak štetno. To su…
Zašto su prvorotkinje podložne osećanju stida i krivice?
Posted on August 13, 2019Moderno majčinstvo ima cenu mnogo veću nego ranije. Jedan deo prvorotkinja majčinstvo počinje da doživljava kao paradu pogrešnih koraka gde se svakom koraku sudi, ma šta one uradile. Prema istraživanju koje je sproveo Time, više od 70 odsto anketiranih majki reklo je da oseća pritisak da rade stvari na određen način a više od polovine je reklo da oseća značajnu krivicu i/ili stid za zbog načina na koji nešto radi ili ne radi. Najčešća od svi stvari koje rade ili…
Uloga roditelja u tretmanu dece sa razvojno-govornim jezičkim poremećajima
Posted on April 12, 2019Tretman dece sa razvojnim govorno-jezičkim poremećajima predstavlja dugotrajan proces koji podrazumeva uključenost roditelja deteta. Savremena koncepcija tretmana ne uključuje više stavove po kojima su roditelji dece samo pasivni izvršioci delova tretamana koji podrazumeva dovođenje dece na tretman i sprovođenje vežbi. Savremen pristup podrazumeva sagledavanja ne samo deteta koje je na tretmanu već i porodice, povezivanje simptoma sa onim što je u okruženju, shvatanje da održavanju nekih simptoma mogu doprinosti članovi porodice svojim ponašanjem. Uloga roditelja, zapravo počinje pre započinjanja tretmana,…
Kako roditelji mogu da pomognu deci da savladaju čitanje i pisanje?
Posted on March 29, 2019Na uzrastu pet ili pet ipo godina roditelji mogu kroz igru da pomognu deci u osvešćavanju prvog glasa u rečima.To je veoma jednostavno. Za početak pitamo dete da li u reči AUTO čuje glas A, gde A izgovaramo produženo i naglašeno: AAAUTO. Kasnije od deteta možemo da tražimo da samo oderedi kojim glasom počinje neka reč, npr. SAT opet naglašavajući glas SSSS. Kada dete to savlada možemo isto da uradimo i sa poslednjim glasom u rečima na sledeći način: pitamo…
Deca ne treba da znaju da čitaju i pišu pred polazak u školu, ali moraju da imaju razvijene veštine koje prethode čitanju i pisanju
Posted on March 24, 2019Mnoge roditelje brine pitanje da li deca treba da znaju da čitaju i pišu pre polaska u školu. Po pravilu ne trebaju! Ali moraju da imaju razvijene predčitačke veštine koje im omogućavaju učenje čitanja i pisanja. Kako sve počinje? Dok čitamo deci, ona najpre uče razliku između teksta i slike. Uočavaju da se tekst čita sleva nadesno i odozgo prema dole. Takođe počinje da se razvija i fonološka svest neophodna za učenje veština čitanja i pisanja. Dete postaje svesno da…
Često se u svakodnevnom razgovoru upotrebljava izraz „hiperaktivan“. Još češće odrasle osobe izrazom „hiperaktivan“ negativno opisuju razigrano ponašanje deteta (koje je najčešće sasvim u redu) bez znanja o tome šta je hiperaktivnost ili šta je ADHD. Šta je, u stvari, ADHD i kako se manifestuje? Prema DSM-IV klasifikaciji ADHD se definiše kao poremećaj sa deficitom pažnje i hiperaktivnošću (engl. Attention Deficit Hyperactivity Disorder, ADHD). ADHD je neurobihevioralni razvojni poremećaj čija je najupečatljivija karakteristika nemogućnost kontrolisanja sopstvenog ponašanja. Predstavlja jedan od…