Postojanje problema kod deteta ne znači nužno i uključivanje u tretman. Važno je utvrditi izvor problema, ko može da se menja i kakva vrsta promene je potrebna. Uključivanje u terapiju nekada predstavlja stigmu za dete, ima negativan uticaj na samopoštovanje deteta (doživljaj stida, sramote, neuspeh (ovo važi i za odrasle) i može da provocira strah kod deteta. Ako je dobit slaba, a stopa spontanog oporavka za problem visoka, bolje je reći detetu i roditeljima da problem nije za tretman, da…
Radi lakšeg praćenja detetovog razvoja, slede tipične razvojne karakteristike na uzrastima koje svaki roditelj može da prepozna kod svog deteta i isprati ih. Da bi znali da li je potrebno dovesti dete psihologu, pročitajte ovaj tekst ovde. Rano detinjstvo (4-5 god): poteškoće u razlikovanju fantazije od realnosti, egocentrizam, nemogućnost da posmatraju jednu situaciju iz više uglova, pogrešno interpretiranje ponašanja drugih i neadekvatno reagovanje, nesposobnost da reše problem na logičan način, visoko samopoštovanje. Tipični problemi: iracionalni strahovi (usisivač, avion), poteškoće učestvovanja…