Pripemili smo vam kraći tekst o savetima kako da decu naučite raspoznavanju boja. Sve je izvodljivo u kućnim uslovima. Imenovanje boja deo je kognitivnog razvoja deteta i odvija se kroz nekoliko nivoa. Dete je oko treće godine spremno da nauči da razlikuje boje, da razvrstava predmete po bojama i tek na kraju da imenuje određenu boju. Razvoj percepcije boja kreće uočavanjem crvene i žute, a zatim zelene i plave. Ukoliko želite da kroz svakodnevne aktivnosti uvedete dete u svet boja…
Na uzrastu između druge i šeste godine roditelji mogu da primete kako deca ponavljaju početni glas, slog ili cele reči i ono što prvo pomisle je da dete muca. S obzirom da se to događa tokom ranog razvoja i da je odraz stanja na misaono-verbalnom planu deteta, takvo mucanje nazivamo razvojnim. Ono je najčešće samo prolazna faza koja je u vezi sa intenzivnim razvojem govora u tom periodu, iako simptomatski liči na pravo mucanje. Da pojasnimo. Deca na uzrastu od…
Sposobnost čitanja jedna je od ključnih veština koju čovek može da stekne tokom života. Većina dece razvija ovu veštinu bez posebnih teškoća. Međutim, kod određenog broja dece mogu da se primete smetnje u čitanju, u trenutku kada otpočnu sa obukom ove veštine. Deca sa razvojnim jezičkim poremećajima su pod velikim rizikom od nastanka teškoća prilikom savladavanja školskog gradiva. Disleksija postoji širom sveta, bez obzira na jezik kojim se govori ili sistem pisanja koji se koristi. Ima neurobiološku osnovu i u…
Deca sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem (engl.OCD, srp. OKP) imaju nametljive misli i brige koje ih čine izuzetno anksioznima, pa razvijaju rituale za koje osećaju da su primorani da izvršavaju zbog te “strepnje”. Šta je opsesivno-kompulzivni poremećaj? Deca koja imaju OKP bore se sa: opsesijama, ili prisilama (kompulsivne radnje), ili sa oboje. Opsesivne misli su ideje koje se ponavljano i na stereotipan način vraćaju u svest osobe, a po svom karakteru, neprijatne su i uznemiravajuće, često opscenog sadržaja, a osoba ne…
Na uzrastu između prve i druge godine najčešće može da se uoči da deca svašta stavljaju u usta ili jedu stvrai koje nisu predviđene za jelo. To najčešće rade iz radoznalosti, prosto vole da istražuju okruženje, vole da čulom ukusa isprobaju i dožive nešto što ih privlači. Ono se u tom razdoblju smatra razvojno prikladnim. Ponekad se dešava da stave u usta ili pojedu nešto što nađu na podu, što nema nikakvu prehrambenu vrednost ili je čak štetno. To su…
Moderno majčinstvo ima cenu mnogo veću nego ranije. Jedan deo prvorotkinja majčinstvo počinje da doživljava kao paradu pogrešnih koraka gde se svakom koraku sudi, ma šta one uradile. Prema istraživanju koje je sproveo Time, više od 70 odsto anketiranih majki reklo je da oseća pritisak da rade stvari na određen način a više od polovine je reklo da oseća značajnu krivicu i/ili stid za zbog načina na koji nešto radi ili ne radi. Najčešća od svi stvari koje rade ili…
Postoji više stanovišta za definisanje bilingvizma. Za neke bilingvizam predstavlja sposobnost pojedinca da komunicira podjednako dobro na dva jezika, dok za druge znači sposobnost pojedinca da komunicira na dva jezika, ali sa izraženijim veštinama komuniciranja samo u jednom od ta dva jezika. Definicija koja je opšte prihvaćena je da se bilingvizam definiše kao sposobnost pojedinca, grupe ili naroda da se služi sa dva jezika bez vidljive veće sklonosti za jedan od njih. U odnosu na period kada se usvajaju jezici…
Tretman dece sa razvojnim govorno-jezičkim poremećajima predstavlja dugotrajan proces koji podrazumeva uključenost roditelja deteta. Savremena koncepcija tretmana ne uključuje više stavove po kojima su roditelji dece samo pasivni izvršioci delova tretamana koji podrazumeva dovođenje dece na tretman i sprovođenje vežbi. Savremen pristup podrazumeva sagledavanja ne samo deteta koje je na tretmanu već i porodice, povezivanje simptoma sa onim što je u okruženju, shvatanje da održavanju nekih simptoma mogu doprinosti članovi porodice svojim ponašanjem. Uloga roditelja, zapravo počinje pre započinjanja tretmana,…
Mnoge roditelje brine pitanje da li deca treba da znaju da čitaju i pišu pre polaska u školu. Po pravilu ne trebaju! Ali moraju da imaju razvijene predčitačke veštine koje im omogućavaju učenje čitanja i pisanja. Kako sve počinje? Dok čitamo deci, ona najpre uče razliku između teksta i slike. Uočavaju da se tekst čita sleva nadesno i odozgo prema dole. Takođe počinje da se razvija i fonološka svest neophodna za učenje veština čitanja i pisanja. Dete postaje svesno da…
Često se u svakodnevnom razgovoru upotrebljava izraz „hiperaktivan“. Još češće odrasle osobe izrazom „hiperaktivan“ negativno opisuju razigrano ponašanje deteta (koje je najčešće sasvim u redu) bez znanja o tome šta je hiperaktivnost ili šta je ADHD. Šta je ustvari ADHD i kako se manifestuje? Prema DSM-IV klasifikaciji ADHD se definiše kao poremećaj sa deficitom pažnje i hiperaktivnošću (engl. Attention Deficit Hyperactivity Disorder, ADHD). ADHD je neurobihevioralni razvojni poremećaj čija je najupečatljivija karakteristika nemogućnost kontrolisanja sopstvenog ponašanja. Predstavlja jedan od najčešće…