Deca

Zašto dolazi do mucanja u ranom uzrastu?

Na uzrastu između druge i šeste godine roditelji mogu da primete kako deca ponavljaju početni glas, slog ili cele reči i ono što prvo pomisle je da dete muca. S obzirom da se to događa tokom ranog razvoja i da je odraz stanja na misaono-verbalnom planu deteta, takvo mucanje nazivamo razvojnim. Ono je najčešće samo prolazna faza koja je u vezi sa intenzivnim razvojem govora u tom periodu, iako simptomatski liči na pravo mucanje.

Da pojasnimo. Deca na uzrastu od dve godine počinju da spajaju dve ili tri reči u rečenicu. Tempo govora je spor, izgovor nepravilan. Nešto kasnije, rečenice postaju duže a deca brže govore, imaju sve više toga da kažu. Rečnik je bogatiji iz dana u dan. U govoru može doći  do oklevanja i moguće pojave „prvih poštapalica“ mmm…pa…kao…ovaj….onaj. Neka deca počinju da ponavljaju glasove ili slogove najčešće na početku rečenice, jer njihov govorni aparat nije spreman za takvu produkciju. Ova ponavljanja u ranom uzrastu smatraju se normalnim ukoliko se ne ponavljaju prečesto. Na tečnost govora utiču zrelost govornih mehanizama koji su neophodni za pravilan izgovor i bogatstvo reči potrebno za taj uzrast.

Neka deca mucaju, neka ne. Zašto je to tako?

Jednostavno nisu sva deca ista, ne razvijaju se isto. Deca koja mucaju ponekad su zatvorena, sramežljiva, teško se nose sa zahtevima koje im nose govorne situacije. Uglavnom su visoko inteligentna, osetljivija od druge dece, imaju brz tok misli. Mucanje nastaje kada je misao deteta „brža“ od razvoja govora, kada dete želi da kaže više nego što može.

Karakteristika fiziološkog mucanja je govor bez napetosti (posebno mišića lica), grčeva, tikova, a disanje je uglavnom normalno bez zadržavanja daha. Uglavnom se svodi na ponavljanje prvog glasa, npr: „i-i-i-idem napolje“… ponavljanje sloga npr: „da-da-da-daj mi igračku“… ili ponavljanje cele reči, npr: „ima-ima-ima kolača?“ Ovakav način govora dešava se jer nedozrela govorna muskulatura ne može da isprati misaoni tok koji se u tom uzrastu karakteriše brzim prelazom sa jedne na drugu misao i da izabere adekvatnu reč iz velikog fonda reči koji se naglo razvio.

Najbolji savet jeste da se ne obraća pažnja na pojavu mucanja i da se takav govor ne ispravlja. Potrebno je samo posmatrati, odnosno pratiti dete. Uvek saslušajte dete do kraja, bez prekidanja i dovršavanja rečenica umesto deteta. Pokušajte da govorite sporije sa većim pauzama. To će pomoći da pričanje bude manje užurbano i opuštenije. Ako se mucanje pogorša nemojte da se nervirate. Utešite dete ako je frustrirano ili uznemireno jer mu se mucanje pogoršava. 

Ako mucanje ne prestaje neophodno je da se obratite logopedu za pomoć. Fiziološko mucanje može proći bez posledica za govor samo je potrebno pridržavati se saveta logopeda.

Još jedna bitna činjenica

Dete se ne oseća loše sve dok ga ne uplaše reakcije okoline. Zato su uloga porodice i ponašanje okoline presudni za umanjenje, odnosno iščezavanje fiziološkog mucanja.

 

Autor teksta: Sanela Raičević, dipl.defektolog logoped

Slični postovi