Doomscrolling predstavlja kompulsivno i često nekontrolisano skrolovanje kroz negativne, uznemirujuće ili alarmantne sadržaje na društvenim mrežama i portalima. Iako je termin postao popularan tokom pandemije COVID-19, poslednjih godina postaje značajna tema istraživanja u oblasti mentalnog zdravlja adolescenata. Posebna pažnja posvećuje se vezi između doomscrollinga i anksioznosti, jer se pokazuje da kontinuirana izloženost emocionalno intenzivnim sadržajima može doprineti povećanom psihološkom distresu, osećaju nesigurnosti i emocionalnoj iscrpljenosti.
Adolescencija predstavlja razvojni period u kojem su mladi posebno osetljivi na socijalne informacije, emocionalnu validaciju i digitalne stimuluse. Istovremeno, razvoj sistema za emocionalnu regulaciju još nije završen, zbog čega adolescenti teže kontrolišu impulsivna ponašanja i intenzivne emocionalne reakcije. U tom kontekstu, doomscrolling može postati način pokušaja smanjivanja neizvesnosti i osećaja kontrole nad potencijalnim pretnjama. Međutim, umesto umirenja, kontinuirano proveravanje negativnih sadržaja često dodatno povećava anksioznost i održava osećaj opasnosti.
Istraživanja pokazuju da pasivna upotreba društvenih mreža poput beskonačnog skrolovanja i posmatranja sadržaja bez aktivne komunikacije ima značajno nepovoljniji efekat na mentalno zdravlje od aktivnog korišćenja mreža radi socijalne povezanosti. Pasivno skrolovanje povezano je sa višim nivoima anksioznosti, depresivnosti, socijalnog poređenja i usamljenosti kod adolescenata. Posebno je problematično što algoritmi društvenih mreža favorizuju emocionalno intenzivan sadržaj, jer upravo takav sadržaj duže zadržava pažnju korisnika. Zbog toga adolescent koji pokaže interesovanje za teme poput anksioznosti, katastrofa, bolesti ili emocionalnih problema može vrlo brzo biti izložen sve većoj količini sličnog sadržaja, čime se stvara svojevrsni „feedback loop“ negativnih informacija.
Savremeni kognitivno-bihejvioralni psihoterapijski modeli nude korisno objašnjenje ovog fenomena. Doomscrolling se može razumeti kao oblik sigurnosnog ponašanja i pokušaja redukcije neizvesnosti. Osoba veruje da će stalnim proveravanjem informacija biti spremnija, sigurnija ili zaštićenija od potencijalne opasnosti. Međutim, upravo konstantno usmeravanje pažnje na pretnju održava anksioznost i povećava hipervigilnost. Ovaj mehanizam posebno je povezan sa intolerancijom na neizvesnost, koja predstavlja jedan od centralnih faktora anksioznih poremećaja.
Dodatni problem predstavlja činjenica da doomscrolling često narušava san, koncentraciju i emocionalnu regulaciju adolescenata. Noćno korišćenje telefona i kontinuirano izlaganje negativnim sadržajima povezani su sa povećanim psihološkim distresom i smanjenim osećajem emocionalne stabilnosti. Zbog toga sve više autora ukazuje na potrebu razvoja digitalne pismenosti, emocionalne regulacije i zdravijih obrazaca korišćenja društvenih mreža kod mladih.
Literatura:
- Conte, G., Di Iorio, G., & Esposito, D. (2025). Scrolling through adolescence: a systematic review of the impact of TikTok on adolescent mental health. European Child & Adolescent Psychiatry.
- Alfredson, Q. D., Garimella, A., Kerr, B., & Moreno, M. A. (2024). Systematic Review of Studies Measuring Social Media Use and Depression, Anxiety, and Psychological Distress in Adolescents. WMJ.
- Santos, R. M. S., Mendes, C. G., Bressani, G. Y. S., et al. (2023). The associations between screen time and mental health in adolescents: a systematic review. BMC Psychology.
- Akata, M., & Hamarta, E. (2025). Doomscrolling and social media addiction in adolescents: a two-wave longitudinal study. Journal of Addictive Diseases.
- Associations Between Social Media Use and Anxiety Among Adolescents: A Systematic Review Study. Journal of Adolescent Health (2025).
- Kaya, B. (2025). Pay Attention to What Your Fingers Scroll: The Roles of Doomscrolling and Psychological Adjustment Between Adolescents’ Problematic Social Media Use and Psychological Distress. The Journal of Genetic Psychology.
- Pramudiani, D., Dewanti, L., & Kustanti, E. P. (2025). The Role of Emotional Intelligence in Moderating the Impact of Doomscrolling on Adolescent Anxiety Levels. The Journal of Academic Science.
Tekst priredila: Mirjana Marković, klinički psiholog
