Sve objave za ključnu reč:

decija psihologija

Roditelji

ULOGA RODITELJA U TRETMANU DECE SA RAZVOJNIM GOVORNO-JEZIČKIM POREMEĆAJIMA

Photo by Simon Rae on Unsplash

Tretman dece sa razvojnim govorno-jezičkim poremećajima predstavlja dugotrajan proces koji podrazumeva uključenost roditelja deteta. Savremena koncepcija tretmana ne uključuje više stavove po kojima su roditelji dece samo pasivni izvršioci delova tretamana koji podrazumeva dovođenje dece na tretman i sprovođenje vežbi. Savremen pristup podrazumeva sagledavanja ne samo deteta koje je na tretmanu već i porodice, povezivanje simptoma sa onim što je u okruženju, shvatanje da održavanju nekih simptoma mogu doprinosti članovi porodice svojim ponašanjem. Uloga roditelja, zapravo počinje pre započinjanja tretmana,…

Pročitajte više

Deca Istaknuto Roditelji

Kako roditelji mogu da pomognu deci da savladaju čitanje i pisanje?

Photo by Thought Catalog on Unsplash

Na uzrastu pet ili pet ipo godina roditelji mogu kroz igru da pomognu deci u osvešćavanju prvog glasa u rečima.To je veoma jednostavno. Za početak pitamo dete da li u reči AUTO čuje glas A, gde A izgovaramo produženo i naglašeno: AAAUTO. Kasnije od deteta možemo da tražimo da samo oderedi kojim glasom počinje neka reč, npr. SAT opet naglašavajući glas SSSS. Kada dete to savlada možemo isto da uradimo i sa poslednjim glasom u rečima na sledeći način: pitamo…

Pročitajte više

Deca

Deca ne treba da znaju da čitaju i pišu pred polazak u školu, ali moraju da imaju razvijene veštine koje prethode čitanju i pisanju

pan-xiaozhen-423533-unsplash

Mnoge roditelje brine pitanje da li deca treba da znaju da čitaju i pišu pre polaska u školu. Po pravilu ne trebaju! Ali moraju da imaju razvijene predčitačke veštine koje im omogućavaju učenje čitanja i pisanja. Kako sve počinje? Dok čitamo deci, ona najpre uče razliku između teksta i slike. Uočavaju da se tekst čita sleva nadesno i odozgo prema dole. Takođe počinje da se razvija i fonološka svest neophodna za učenje veština čitanja i pisanja. Dete postaje svesno da…

Pročitajte više

Roditelji

UREĐENJE IGRAONICE I MATERIJALI ZA SPROVOĐENJE SON-RISE PROGRAMA

markus-spiske-193031-unsplash

Uređenje sobe, igraonice, za dete ne mora biti skupo i nije bitno da izgleda potpuno isto kao sobe koje se koriste u Son-Rise Programu Američkog centra za lečenje autizma. Važno je da stvorite najsigurniju i od distrakcija (onoga što može da odvlači pažnju) slobodnu sobu za svoje dete. Što se poda tiče bitno je izabrati pod koji ne odvlači pažnju detetu( da nema šare). Rad sa detetom u igraonici(sobi) omogućava vam da eliminišete distrakcije kao što su braća i sestre,…

Pročitajte više

Deca Roditelji

KAKO SON-RISE PROGRAM POMAŽE DECI ŠIROM SVETA?

Photo by Jenn Evelyn-Ann on Unsplash

ISTORIJA SON-RISE PROGRAMA Son-Rise Program napravili su Barry Neil Kaufman i Samahria Lyte Kaufman kad je njihovom sinu Ronu dijagnostikovan autizam. Iako su im savetovali da smeste Rona u neku instituciju zbog njegovog “beznadežnog, doživotnog stanja”, Kaufmanovi su umesto toga osmislili jedan inovativni kućni program fokusiran na dete u pokušaju da dopru do svog sina. Jedinstveni program Kaufmanovih, koji je značio potpuno odstupanje od postojećih metoda lečenja, preobrazio je Rona od nemog, povučenog deteta s količnikom inteligencije manjim od 30…

Pročitajte više

Deca

Kako bavljenje sportom pomaže deci sa ADHD-om?

Photo by Adrià Crehuet Cano on Unsplash

Često smo svedoci preporuke raznih stručnjaka da decu sa dijagnostikovanim ADHD-om treba upisati na neki sport. Evo zašto je to tako. Deca sa ADHD sindromom imaju poremećaj u neurotransmiterskom sistemu, te se u njihovom telu nagomilava mnogo noradrenalina i adrenalina. Ti se hormoni u opštoj populaciji luče kada je osoba pod stresom. Iz toga se može zaključiti da su “hiperaktivni klinci” konstantno pod stresom. Mogu da se oslobode viška ovih hormona jedino fizičkom aktivnošću. Zato im se preporučuje redovna, kontinuirana…

Pročitajte više

Deca Istaknuto

Da li je dete hiperaktivno ili ima ADHD sindrom?

jason-rosewell-64854-unsplash

Često se u svakodnevnom razgovoru upotrebljava izraz „hiperaktivan“. Još češće odrasle osobe izrazom „hiperaktivan“ negativno opisuju razigrano ponašanje deteta (koje je najčešće sasvim u redu) bez znanja o tome šta je hiperaktivnost ili šta je ADHD. Šta je ustvari ADHD i kako se manifestuje? Prema DSM-IV klasifikaciji ADHD se definiše kao poremećaj sa deficitom pažnje i hiperaktivnošću (engl. Attention Deficit Hyperactivity Disorder, ADHD). ADHD je neurobihevioralni razvojni poremećaj čija je najupečatljivija karakteristika nemogućnost kontrolisanja sopstvenog ponašanja. Predstavlja jedan od najčešće…

Pročitajte više

Deca

Socijalna anksioznost kod dece

Photo by Ben White on Unsplash

Kada deca doživljavaju socijalnu (društvenu) anksioznost, ona se plaše situacija u kojima moraju da komuniciraju sa drugim ljudima i plaše se situacija gde bi bila u centru pažnje. Često su zabrinuta da će drugi misliti loše o njima ili da će ona (deca) uraditi nešto što je sramotno. Šta je socijalna anksioznost kod dece? Socijalna anksioznost uglavnom se viđa kod starije dece i tinejdzera, ali se može dijagnostikovati čak i kod dece na uzrastu od četri godine. Neki od znakova…

Pročitajte više

Adolescenti Deca

Tikovi-da li ima razloga za brigu?

annie-spratt-177697-unsplash

Verovatno su se neki od roditelja susretali sa pojavom tikova kod dece misleći da su takva ponašanja neka od faza u odrastanju ili da dete tako privlači pažnju odraslih. Iako mnogi tikovi prolaze spontano, bez ikakve intervencije, ne treba ih ignorisati. Dete treba pratiti kroz sve faze razvoja i tako se na najbolji način može prepoznati da li pravi grimase jer hoće da bude u centru pažnje ili su u pitanju pokreti koje dete ne može da kontroliše. Razloga za…

Pročitajte više

Deca

Šta je eholalija?

Photo by Edi Libedinsky on Unsplash

Eholalija je neželjeno ponavljanje istih reči i fraza koje je neko drugi rekao. Deo je normalnog razvoja jezika, ima svoj početak i kraj, kao i sve faze u razvoju dece. Tokom razvoja deca je koriste jer još uvek nisu razvila sve aspekte jezika, baza maternjeg jezika im se nije učvrstila, te nisu sigurna u upotrebu nekih reči. Karakteristična je za period između prve i druge godine. Npr. ako pitate dete „ Da li želiš čokoladu?“ može da ponovi „ adu…

Pročitajte više