Adolescenti Istaknuto

Anoreksija kod dece i mladih

Anoreksija  nervoza – koja se često naziva i samo anoreksija (opisali smo i ranije ovde) – je poremećaj ishrane koji se karakteriše nenormalno niskom telesnom težinom, intenzivnim strahom od debljanja i izobličenom percepcijom težine. Osobe koji pate od anoreksije pridaju veliku značaj kontrolisanju težine i oblika tela, koristeći ekstremne napore koji imaju tendenciju da značajno ometaju njihov život.

Anoreksija se najčešće javlja sa pojavom puberteta ili kod mlađih adolescentkinja, međutim nekada je možemo videti i na mlađem uzrastu, 8 – 11 godine.

Ne zna se tačan uzrok ovog poremećaja ishrane ali se veruje da kombinacija bioloških, psiholoških, porodičnih i sredinskih poremećaja doprinosi razvoju ovog problema.

U pokušaju da se shvati adolescentna anoreksija, važno je zapamtiti da je anoreksija progresivni poremećaj koji se razvija. Razvoj poremećaja ide paralelno sa fizičkim, psihološkim i socijalnim razvojem deteta. U stručnim tekstovima nailazimo da postoji biogenetsko seme koje uključuje sklonost ka razvoju neuroloških i psiholoških faktora rizika za razvoj anoreksije gde  dalje, okolina utiče na sam razvoj tog semena, gde ono doživljava najveću snagu nakon puberteta.

Dakle, postavlja se pitanje šta uzorkuje razvijanje anoreksije pre puberteta?

Jedan od faktora je rana dijeta i izgovori za zdravu ishranu.  Kako dete od 9 godina dođe do ideje da drži dijetu a da nije čak ni debelo? Pod uticajem pritiska vršnjaka, medija, čak i zbog učestvovanja u određenim sportovima koji naglašavaju određeni oblik tela, više tinejdžera je bez problema skolon da proba dijetu. Jedno istraživanje pokazalo je da se više od 80 procenata desetogodišnjaka plaši da bude debelo, a 35-57 procenata devojčica u tinejdžerskom dobu uključuje opasna ponašanja u ishrani, kao što je “zdrava ishrana”, neoprezan post, upotrebu tableta, zloupotrebu laksativa i drugo.

Kada ispitujete dete za koje sumnjate da ima ovaj problem najčešći odgovori na pitanje kako je sve počelo jesu „Samo sam htela da smršam nekoliko kilograma“ ili „Samo želim da jedem zdravu hranu“. Veliki je broj dece koji želi da smrša ali ne uđu svi u anoreksično ponašanje. Međutim, rane dijete sa kombinacijom ostalih faktora možemo smatratiti faktorom rizika za anoreksiju.

Pored ranih dijeta imamo i, takozvanu, zdravu ishranu. Dovoljno je nekoliko obrazovnih programa o nezdravom načinu ishrane koji bi mogli biti okidači u razmišljanju kod dece koja su u riziku od anoreksije. “Šta je tako loše u izbacivanju nezdrave hrane?” – pitanje koje vam uvek postave. Većna ove dece često veruje u to da ono što rade je ispravno i uvek imaju argument o zdravoj ishrani, usredsređuju se na detalje (ne jedu nezdravu hranu) i iz vida gube celokupnu sliku svog zdravlja. Skloni su crno – belom razmišljanju, hrana je ili loša ili dobra, “što bih jela lošu hranu?”. Pored izbacivanja, po njihovom sistemu, nezdrave hrane, paralelno se razvija i anksioznost praćena razmišljanjem “šta ako se ugojim?”, “šta ako od ove hrane postanem debela?”. Tada, najčešće počinje pretraga na internetu, pamte se kalorije jela, nutritivni sadržaj skoro svake hrane koja je detetu dostupna. Lista nezdrave hrane raste kako se broj kalorija hrane koju stalno konzumiraju smanjuje. Ako pojedu nešto više od planiranog, osećaju izraženu krivicu i strah od mogućeg gojenja što dodatno otežava oporavak mlade osobe.

Lečenje

Zavisno od više faktora, lečenje se može tretirati hospitalizacijom, dispanzerski, medikamentom i psihoterapijom kao i porodičnim savetovanjem.

Društvena odgovornost

Mnogi programi koji žele da edukuju o rizicima prejedanja i gojaznosti mogu biti kontraefikasni ako podstiču strah od jela „nezdrave“ hrane i / ili propuste priliku da se pozovu na komponente  življenja zdravog, uravnoteženog načina života. Za dete koje bi moglo imati predispoziciju za  razvoj poremećaja u ishrani, kao što je anoreksija, predstavljanje ovih informacija može biti okidač sam po sebi. Osoba koja to radi neophodno je da bude edukovana i o anoreksiji, jer je anoreksija ta koja mnogo više utiče na skraćivanje životnog veka mlade osobe nego, recimo, kompulzivno prejedanje.

 

Recenzija:

Eating disoredr HOPE

Mellin, L., McNutt, S., Hu, Y., Schreiber, G. B., Crawford, P., &Obarzanek, E. (1997). A longitudinal study of the dietary practices of black and white girls 9 and 10 years old at enrollment: The NHLBI growth and health study. Journal of Adolescent Health, 20(1), 27-37

American Psychiatric Association. (2013). Diagnostic and statistical manual of mental disorders (5th ed.). Arlington, VA: American Psychiatric Publishing.

Autor teksta: Mirjana Markovic, psiholog

Centar pruža i usluge online savetovanja putem Skype za decu i roditelje iz unutrašnjosti i inostranstva.

 

 

 

Slični postovi