Deca

Strah, anksioznost i fobija kod dece

Strahove treba odvojiti od anksioznosti i fobija. Strahovi predstavljaju nešto što se objektivno može posmatrati kao opasno, kao što su nasilni roditelji ili strujno kolo, pa izbegavanje takvih stvari se čini razumnim a reakcija može da bude obojena sa strahom. Sa druge strane ako neki objekat ili situacija nisu objektivno opasni onda se reakcija čini kao neadekvatna i može se nazvati kao anksioznost ili fobija.

Deca nekada teško razlikuju stvarno od zamišljenog jer imaju limitirane kognitivne sposobnosti i reaguju anksioznošću na bezbedne i neutralne objekte. Njihovo mišljenje karakteriše animizam (daju život neživim objektima), egocentrizam (mešaju sopstvenu motivaciju i osećanja sa osećanjima drugih), konkretno (malo interpretiraju iskustva) i ograničeni kapaciteti za shavtanje pojma vremena i prostora. Dečiji razvoj često karakterišu mnogobrojni strahovi.

Strah podrazumeva intenzivnu reakciju na spoljašnju situaciju koja je 1. objektivno opasna ili 2. objektivno bezbedna ali je dete zbog svojih godina tumači kao opasnu. Strah ne slabi dete, niti bitnije utiče na njegov život. Terapeutske intervencije, ako su uopšte potrebne, se svode na objašnjavanje roditeljima i možda detetu da su ti strahovi normalni.

Fobija uključuje preteranu reakciju straha (uključujući i obsesivno izbegavanje) od nekog spoljašnjeg objekta ili situacija koje nisu ni razvojno adekvatne niti predstavljaju objektivnu opasnost. Takodje, može biti preterana reakcija na neki dogadjaj koji je zaista averzivan i opasan. U oba sučaja postoji uverenje da zato što je dogadjaj opasan, da je to užasno iskustvo i da zbog toga moramo da budemo na smrt preplašeni. Sa ovakvim uverenjem  reakcija je snažnog intenziteta, dugo traje i frekventna je. Socijalne fobije, fobije od pasa.

Anksioznost preterana reakcija straha zbog potencijanih posledica nekog spoljašnjeg dogadjaja, a ne reakcija na sam dogadjaj. Napr, dete pred kontrolni strahuje od mogućnosti da neće ništa znati i da će dobiti 1, i kao posledicu toga će drugari u razredu misliti da je glup, ili će samo dete biti nezadovoljno sobom, ili će strepeti da će ga roditelji grditi. Tipična je strepnja od loših posledica koje dovode do snažnih osećanja (anksioznosti, depresivnosti, bezvrednosti) za koje deca veruju da je strašno ako ih iskuse. Intenzitet, trajanje i frekvencija su značajni.

 

Izvor:

Edukativni materijali sa predavanja REiCBT kod dece i adolescenata odražnog aprila 2018. , Beogradu, u prostorijama REBT pridruženi trening centar Instituta Albert Elis, edukator – dr psih.nauka Olja Dukić

 

Centar pruža i usluge online savetovanja putem Skype za decu i roditelje iz unutrašnjosti i inostranstva.

 

Slični postovi