Deca sa opsesivno-kompulzivnim poremećajem (engl.OCD, srp. OKP) imaju nametljive misli i brige koje ih čine izuzetno anksioznima, pa razvijaju rituale za koje osećaju da su primorani da izvršavaju zbog te “strepnje”.
Šta je opsesivno-kompulzivni poremećaj?
Deca koja imaju OKP bore se sa: opsesijama, ili prisilama (kompulsivne radnje), ili sa oboje. Opsesivne misli su ideje koje se ponavljano i na stereotipan način vraćaju u svest osobe, a po svom karakteru, neprijatne su i uznemiravajuće, često opscenog sadržaja, a osoba ne uspeva da ih odagna. Kompulzivne radnje se definišu kao repetetivno i besciljno ponašanje koje se izvodi prema određenom pravilu i obično na stereotipan način.
Vrste opsesija i kompulzija
Opsesije mogu biti:
- Zaraza: Deca sa ovom opsesijom se ponekad nazivaju i germofobi. To su deca koja brinu o tome da li drugi kijaju i kašlju, brinu o tome da li diraju stvari koje mogu biti prljave, ova deca proveravaju datume isteka roka i da li će se razboleti od nečega. To je, inače, najčešća opsesija kod dece.
- Magično razmišljanje: Ovo je vrsta praznovjerja, poput „ako ja ne zgazim ovu liniju, mojoj mami će se desiti da polomi nogu“. Deca se, na primer, mogu brinuti da li njihove misli mogu nekoga da povrede ili da razbole. Dete bi moglo da pomisli: „Ako moje stvari nisu postavljene na određeni način, mamu će zadesiti saobraćajna nesreća.“
- Oštroumnost: Ovo je slučaj kada deca imaju opsesivne brige oko toga što će uvrediti Boga ili na neki drugi način napraviti bogohuljenje.
- Agresivne opsesije: Decu može mučiti mnoštvo različitih misli o lošim stvarima koje bi mogli da urade. „Šta ako nekoga povredim? Šta ako izbodem nekoga? Šta ako ubijem nekoga? “
- Osećaj „sasvim ispravnog“: Neka deca osećaju da moraju nastaviti da nešto rade dok ne steknu „pravi osećaj“, iako možda ne znaju zašto se osećaju “ispravno”.
Kompulzije mogu biti stvari koje deca aktivno rade – poput postavljanja predmeta ili pranja ruku – ili stvari učinjene mentalno, poput brojanja u glavi. Prisila bi mogla biti i izbegavanje nečega, poput deteta koje izbegava dodirivanje noževa, čak i lakih plastičnih jer se plaši da nekoga ne povredi. Budući da su prisile stvari koje roditelji mogu primetiti, uobičajno je da to prvo registruju kod deteta.
Kompulzije (prisile) mogu biti:
- Prisile za čišćenje – uključuju preterano ili ritualno pranje i čišćenje;
- Kompulzije koje se odnose na provere – uključuju proveru brava, proveru da greška nije napravljena i provere da li su stvari sigurne;
- Ponavljanje rituala – uključuju čitanje, prepisivanje i ponavljanje radnji poput ulaska i izlaska kroz vrata;
- Brojanje kompulzija – uključuju brojanje određenih predmeta, brojeva i reči;
- Raspored kompulzija – uključuju postavljanje stvari, predmeta tako da budu simetrične, jednolike ili postavljene po određenom obrascu;
- Kompulzija koja se odnosi na čuvanje – uključuje čuvanje stvari (kao hrčak) i teškoće da se neke stvari bace;
- Nadljudska ponašanja – uključuje dodirivanje stvari kako bi se sprečilo da se nešto loše ne dogodi ili izbegavanje određenih stvari;
- Rituali koji uključuju druge osobe, na primer, postavljanje istog pitanja osobi više puta ili roditelju da izvrši određeni ritual.
Lečenje
Terapijski pristup OKP je kombinovan i uključuje primenu psihoterapije i farmakoterapije. Što se tiče psihoterapijskih metoda, kognitivno – bihejvioralna terapija predstavlja terapijski pristup čija je efikasnost proverena u nizu istraživačkih studija i potvrđena u praksi.
Reference:
Bojanin, S., Popović Deušić, S. (2012.) Psihijatrija razvojnog doba
Autor teksta: Mirjana Marković, psiholog
